Gramatika italijanskog jezika
Alfabet
urediItalijanski alfabet (L'alfabeto) sastoji se od 21 slova osnovne latinske abecede. To su:
| Slovo | Naziv slova na italijanskom | Izgovor naziva |
|---|---|---|
| А а | а | /а/ |
| B b | bi | /bi/ |
| C c | ci | /t∫i/ |
| D d | di | /di/ |
| E e | e | /e/ |
| F f | effe | /ef:e/ |
| G g | gi | /dзi/ |
| H h | acca | /ak:a/ |
| I i | i | /i/ |
| L l | elle | /el:e/ |
| M m | emme | /em:e/ |
| N n | enne | /en:e/ |
| O o | o | /o/ |
| P p | pi | /pi/ |
| Q q | cu | /ku/ |
| R r | erre | /er:e/ |
| S s | esse | /es:e/ |
| T t | ti | /ti/ |
| U u | u | /u |
| V | vu | /vu/ |
| Z z | zeta | /dzeta/ |
Slova J (jota, i lunga /jota, i lunga/), K (kappa /kap:a/), W (doppia vu /dop:ja vu/), X (ics /iks/), Y (ipsilon, i greca /ipsilon, i greka/) mahom se javljaju u rečima stranog porekla koje su preuzete u originalnoj grafiji (yoghurt, whisky, ird), dok se grafem „Ј“ javlja u pisanju i u nekim od italijanskih dijalekata kada npr. menja grafem „I“ u njegovoj polukonsonantskoj funkciji o čemu će biti reči u segmentu izgovora, mada se javlja i iz drugih razloga.
Izgovor u italijanskom jeziku ne bi trebalo da zadaje većih poteškoća osobama kojima je srpski maternji jezik. Razlog je taj što se italijanski u velikoj meri čita kako je napisan, mada postoji grupa pravila za izgovor određenih slova i slovnih grupa.
Izgovor italijanskog jezika (La pronuncia)
urediVokali
urediIzgovor italijanskog jezika je prilično jednostavan u odnosu na francuski koji je takođe jedan od romanskih jezika. Vokali se u italijanskom čitaju skoro kao u srpskom, i to tako da se za gotovo svaki napisan vokal izgovara njegova zvučna vrednost, npr. parte /parte/, chi /ki/, gioventù /dзoventù/. Možete primetiti da se vokal „I“ ne izgovara u poslednjem navedenom primeru. I o tome će ubrzo biti reči.
Zasad da se zadržimo na vokalima. Bitno je istaći da dva vokala, „E“ i „O“ imaju otvoren i zatvoren izgovor. Ova pojava se javlja i u govorima srpskog jezika, recimo niško jako otvoreno „E“ i „O“ i beogradsko nešto zatvorenije. Ali, u srpskom ta otvorenost, odnosno zatvorenost vokala nema razlikovnu funkciju. U srpskom jeziku, homonimi se razlikuju po srpskim tonalnim akcentima, ili se u pisanoj formi razlikuju prema kontekstu (ako već akcenat nije obeležen radi razlikovanja), a u italijanskom postoje reči koje se potpuno identično beleže, ali im se izgovor razlikuje u otvorenosti ili zatvorenosti vokala „E“, odnosno „O“.
