Википедија

Grb

јединствен хералдички дизајн на штиту

Grbovi na štitu su deo evropske tradicije, nastali kao znak vlasništva određene osobe ili grupe ljudi, i koji su on ili ona koristili na razne načine.[1] Za razliku od pečata i amblema, grbovi na štitu imaju svoj formalni opis – blazon.[2]

Istorija uredi

 
Grb grada Genta u šesnaestom veku.[3]
 
Nemački Hajgalmenski grbovnik, iz kasnog 15. veka, ilustruje nemačku praksu tematskog ponavljanja u dizajnu grbova

Heraldički dizajni su ušli u opštu upotrebu među evropskim plemstvom u 12. veku. Sistematska, nasledna heraldika razvila se do početka 13. veka. Pravo da se koriste grbovi, po zakonu ili društvenoj konvenciji, razlikovalo se u izvesnoj meri od zemlje do zemlje. Rani heraldički dizajni su bili lični, koristili su ih pojedini plemići (koji su takođe mogli da menjaju svoj odabrani dizajn tokom vremena). Grbovi postaju dosledniji do kraja 12. veka, na primer u Engleskoj od kralja Ričarda I tokom Trećeg krstaškog rata (1189–1192).[4][5]

Građanski grbovi su se koristili u severnoj Italiji u drugoj polovini 14. veka, a u Svetom rimskom carstvu sredinom 14. veka. U kasnom srednjem veku, upotreba grbova se proširila na sveštenstvo, na gradove kao građanski identifikator i na kraljevske organizacije kao što su univerziteti i trgovačke kompanije. Veksilologija[6][7][8] i heraldika su usko povezane.

Sam termin grb je povezan sa ogrtačem sa heraldičkim motivima koji su nosili borci, posebno na viteškom turniru, te se na starofrancuskom naziva cote a armer. Smisao se prenosi na sam heraldički dizajn na srednjeengleskom jeziku, sredinom 14. veka.[9]

Uprkos odsustva uobičajene, široko rasprostranjenoj regulative, heraldika je ostala dosledna širom Evrope, gde je sama tradicija regulisala dizajn i upotrebu grbova.[10] Neke nacije, kao što su Engleska i Škotska, još uvek su konzistentne u održavanju istog heraldičkog autoriteta koji su tradicionalno pridavale pri regulisanju grbova tokom vekovima, i nastavljaju da to čine i danas. U Engleskoj, na primer, dodelu grbova kontroliše kraljevska organizacija Koledž za grbove.[11][12][13] Za razliku od pečata i drugih opštih amblema, heraldička „dostignuća“ imaju formalni opis koji se zove blazon,[14][15][16] pri čemu se koristi rečnik koji omogućava doslednost u heraldičkim prikazima. U današnje vreme, grbovi se još uvek koriste od strane raznih institucija i pojedinaca: na primer, mnogi evropski gradovi i univerziteti imaju smernice o tome kako se njihovi grbovi mogu koristiti i štite njihovu upotrebu kao zaštitna obeležja, kao što to čine i sa bilo kojim drugim jedinstvenim identifikatorom.[17][18] Postoje mnoga društva koja takođe pomažu u dizajnu i registraciji ličnih grbova.

Heraldika je upoređena sa modernim korporativnim logotipima.[19]

Elementi grba uredi

Grb se sastoji iz više elemenata:

Razvoj heraldičkog grba uredi

U toku borbe, vitezovi prekriveni svojim oklopom, nisu se mogli međusobno raspoznavati. Postepeno se počelo stavljati različiti simboli na štit i na grudi, istovremeno sa bojenjem štitova i plašta. To je znatno olakšavalo razlikovanje vitezova na bojnom polju ili na mnogobrojnim viteškim turnirima tog vremena.

Tako se došlo do velike raznovrsnosti u pogledu slike na grudima i na štitu i boje plašta, i ubrzo su kraljevski heraldičari pokušali zabeležiti sve grbove u svom kraljevstvu pa im ujedno i odrediti nekakva pravila – čime nastaje heraldika kao vrsta nauke.[20]

Ujedno, s obzirom da se tada vlast uglavnom temeljila na uspehu na bojnom polju, vladari su počeli koristiti elemente svog viteškog obeležja kao svoj simbol i u stvarima državnog značaja. Stilizovani su heraldički simboli, elementi viteških simbola prenesenih na papir, koji su se na taj način mogli koristiti za najrazličitije potrebe. Sama kaciga je, i tada, označavala vlastelinski status nosioca grba.[21]

Kasniji, razvijeni oblik heraldičkih grbova uključivao je i držače štita i moto. Držači štita, ili podupirači, su objašnjavali na čemu nosilac grba temelji svoj autoritet, pa su se mogli naći najčešće razni svetitelji (koji ističu božansko pravo) i životinje (koje su imale da istaknu duhovne ili fizičke kvalitete nosioca grba) na koje su se pozivali razni vladari i plemići, i temeljili svoj status. Na traci ispod štita je u početku najčešće stajao borbeni poklič pretka nosioca grba, a kasnije su se stavljani citati iz Svetog pisma i latinske izreke, i druge poruke koje su govorile o idealima i ambicijama nosioca grba. Samo polje štita skoro da se pretvaralo u slikarsko platno – podeljeno na nekoliko polja tako da svako polje govori o nekom aspektu statusa nosioca tog grba, visokom poreklu ili zaslugama za kralja.

 
Grb Srbije

Grb je, danas, simbolički znak kao obeležje jedne države, naroda, grada, plemićke porodice ili pojedinca. Nauka koja se bavi izučavanjem grbova se naziva Heraldika ili „nauka o grbovima“. Naučnici koji se bave ovom oblasti se nazivaju Heraldičari. Heraldika je standardizovana u srednjem veku iako ovakvi sistemi postoje i pre srednjeg veka i svrstavaju se u pre heraldički period.

Grbovi se najčešće prikazuju na istaknutim mestima i na zastavama.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ McQuarrie, Edward F.; Phillips, Barbara J. (2016-12-30). Visual Branding: A Rhetorical and Historical Analysis (na jeziku: engleski). Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1-78536-542-3. 
  2. ^ „What Is a Coat of Arms?”. Study (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  3. ^ „[Wapenen vanden edelen porters van Ghendt alzo zij van hauts tijden in schepenen bouck staen. Hier naer volgen die wapenen vanden neeringhen van Ghendt ende die ambachten]”. lib.ugent.be. Pristupljeno 2020-10-05. 
  4. ^ „Baron fon Bury's Grave in Ugāle hillfort”. redzet.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-22. 
  5. ^ McDonald, James (2010-10-01). „International Heraldry”. Castles and Manor Houses. 
  6. ^ „Vexillum”. www.merriam-webster.com. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  7. ^ „About Vexillology”. The Flag Institute. Pristupljeno 2018-06-01. 
  8. ^ „Vexillology”. www.merriam-webster.com. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  9. ^ „coat+of+arms | Etymology, origin and meaning of phrase coat+of+arms by etymonline”. www.etymonline.com. 
  10. ^ A New dictionary of heraldry . Friar, Stephen. Sherborne: Alphabooks. 1987. ISBN 0906670446. OCLC 16094741. 
  11. ^ „Contact Us”. College of Arms. Arhivirano iz originala 30. 6. 2019. g. Pristupljeno 6. 12. 2019. 
  12. ^ „The history of the Royal heralds and the College of Arms”. College of Arms. Arhivirano iz originala 13. 4. 2009. g. Pristupljeno 27. 1. 2012. 
  13. ^ „Privy Council: Record of Charters Granted”. Privy Council Office. Arhivirano iz originala 14. 10. 2011. g. Pristupljeno 27. 1. 2012. 
  14. ^ Brault, Gerard J. (1997). Early Blazon: Heraldic Terminology in the Twelfth and Thirteenth Centuries, (2nd ed.). Woodbridge, UK: The Boydell Press. ISBN 0-85115-711-4.
  15. ^ Elvin, Charles Norton. (1969). A Dictionary of Heraldry. London: Heraldry Today. ISBN 0-900455-00-4.
  16. ^ Parker, James. A Glossary of Terms Used in Heraldry, (2nd ed.). Rutland, VT: Charles E. Tuttle Co. ISBN 0-8048-0715-9
  17. ^ „Educational Institute Coat of arms”. emeraldinsight. oktobar 2005. Arhivirano iz originala 1. 9. 2009. g. Pristupljeno 26. 8. 2015. 
  18. ^ „Policy on use of the Workmark and Insignia of McGill University” (PDF). 2000. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 2. 2015. g. Pristupljeno 26. 8. 2015. 
  19. ^ Employee Identification with the Corporate Identity International Studies of Management and Organization. . 32 (3). 2002.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) „Group Identity Formation in the German Renaissance”. 20. 8. 2002. Arhivirano iz originala 20. 01. 2013. g. Pristupljeno 26. 8. 2015. 
  20. ^ „International Heraldry heraldic devices”. Castles and Manor Houses (na jeziku: engleski). 1. 10. 2010. 
  21. ^ „International Heraldry;”. Castles and Manor Houses (na jeziku: engleski). 1. 10. 2010. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Grb na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грб&oldid=27549035”