Grof Mikloš Esterhazi
Mikloš Esterhazi (mađ. Gróf galántai Esterházy Miklós; Galanta, 8. april 1583 — Groshoflajn, 11. septembar 1645), baron, kasnije grof, bio je osnivač zapadno-mađarske plemićke loze Esterhazija koja je postala jedna od najvećih i najuticajnijih aristokratskih porodica kraljevine Mađarske.
| Mikloš Esterhazi | |
|---|---|
| Grof od Galante | |
 Slika Mikloša Esterhazija iz papske antičke galerije | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Grof Mikloš Esterhazi od Galanta (Count Miklós Esterházy de Galántha) |
| Datum rođenja | 8. april 1583. |
| Mesto rođenja | Galanta (danas: Galanta, Slovačka), Kraljevina Mađarska |
| Datum smrti | 11. septembar 1645. (62 god.) |
| Mesto smrti | Nađheflanj (danas: Grosheflejn, Austrija), Kraljevina Mađarska |
| Porodica | |
| Supružnik | Oršilja Deršfi (1612–1619) Kristina Njari (1624–1641) |
| Potomstvo | (Jedanaest): Ištvan Ladislav Pal Ana Julija Esterhazi (1630–1669) |
| Roditelji | Ferenc Esterhazi Žofija Katalin Ilešhazi |
| Dinastija | Esterhazi |
| Mađarski grof | |
| Period | 25. oktobar 1625 – 11. septembar 1645. |
| Prethodnik | Stanislav Turzo |
| Naslednik | Princ Pal I Esterhazi |
| Nador Mađarske | |
 | |
Život uredi
Roditelji Mikloša Esterhazija su bili protestanti, i on ih je u početku sledio, ali je kasnije postao katolik i zajedno sa kardinalom Petrom Pazmanjijem, njegovim najozbiljnijim suparnikom na dvoru, postao stub katoličanstva, i verski i politički. Na dvoru se suprotstavio dvojici velikih protestantskih prvaka tog perioda, Gaboru Betlenu i Đerđu I Rakociju. Matija II ga je postavio za barona (1613), grofa od Berega (1617) (bivša županija), i namesnika-potporučnika (mađ.főispán) grofovije Zvoljen i gospodara carskig dvora magister curiae regiae (1618).[2]
Njegov politički ideal bio je konsolidacija kuće Habzburgovaca kao sredstva za oslobađanje Mađarske od dominacije Osmanskog carstva, a Habzburgovci su ga poštovali zbog njegove revnosti u tom cilju. Mikloš Esterhazi je 1623. godine vodio bitku i pobedio Turke na obalama reke Njitre.[2]
Njegov prvi brak sa Oršoljom Deršfi učinio ga je neizmerno bogatim i doneo mu takođe gospodstva Munkač (danas: Mukačevo, Ukrajina) i Lanzer-Lakemnah (danas: Landze i Lakenbah u Austriji). Kada je 1622. morao da preda Munkač Gaboru Betlenu zbog Nikolzburškog mira, car ga je nadoknadio sa 2 nova vlastelinstva, i to Frakno (danas: Forhtenštajn, Austrija) i Kišmarton (danas: Ajzenštat, Austrija).
Godine 1625. pomagao na organizaciji krunisanja cara Ferdinanda II, koji ga je postavio za Nadora Mađarske, na najvišu političku funkciju u zemlji.[2] Takođe je postao grof od Frakna i i poneo titulu Viteza zlatnog runa, 10. avgusta 1626. godine.
Mikloš je takođe bio uspešan pisac.[2]
Brak i deca uredi
Mikloš se dva puta ženio
Prvo je 1612. godine oženio Baronesu Oršolja Deršfi od Serdahelj (1583–1619) i imao je dvoje dece, jednog sina i jednu ćerku:[3]
- Ištvana (1616–1641)
- Kristina (1617–1617).
Nakon smrti prve žene, ponovo se oženio 1624. godine sa Baronesom Kristinom Njari od Bedega (1604–1641) i u ovom braku je imao devetoro dece:
- Magdolna (1625–1627)
- Laslo (1626–1652), poginuo u „Bitci kod Vozokanja” (Vozokanj, danas Veljke Vozokani (Slovačka)
- Katalin, (1628–1630)
- Ana Julija (1630–1669), udala se za Ferenca Nadeždija od Nadažda u Fogarašu (Danas Fagaraš, Brašov)
- Mihalj (1632–1633)
- Marija Kristina (1634–1634)
- Pal I od Galanta (1635–1713), njegov naslednik
- Marija (1638–1684), udala se za grofa Đerđa Drugeta od Homona
- Ferenc (1641–1683)
Reference uredi
- ^ „Esterhazy Marriage Collar”. Muzej umetnosti Volters.
- ^ a b v g Bain 1911, str. 794.
- ^ „Esterhazy1”. Izvor iz geneologije.
- Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Esterházy of Galántha s.v. Miklós [Nicholas] Esterházy”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 9 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 794—795.
- Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora Palatine of Hungary 1582-1626. Editor: László Szalay [1] . Press of Lauffer és Stolp, Pest, 1863-1870 I-III Volume [2]
- Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História - Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
Spoljašnje veze i izvori uredi
- Esterházy Pál: Galántai gróf Eszterházy Miklós Magyarország nádora. Lauffer és Stolp, Pest, 1863
- Szalay László–Salamon Ferenc: Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora, 1-3.; s.n., Pest, 1863-1870
- Pózna József: Gróf Esterházy Miklós nádor politikai szereplése és jelentősége; Nyitrai Ny., Léva, 1901
- Csapodi Csaba: Eszterházy Miklós nádor, 1583–1645; Franklin, Bp., 1942 (Magyar életrajzok)
- Erdélyi Gabriella 2019: Esterházy Miklós mint családfő – utódlás és érzelmek egy 17. századi arisztokrata dinasztiában és mozaikcsaládban. Történelmi Szemle 2019/4.
- Diana Duchoňová: Palatín Mikuláš Esterházy
- Markó László: A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig (2., bővített, javított kiadás). Helikon Kiadó, Budapest, 2006 ISBN 963-208-970-7
- Péter Katalin: Esterházy Miklós. Magyar História – Életrajzok. Gondolat kiadó, Budapest, 1985 ISBN 963-281-605-6
- Bangha Béla: Jellemrajzok. Kalocsa, 1909
- Dőry Ferenc 1901: Gróf Esterházy Miklós nádor udvari rendtartása, 1630 körül. Magyar Gazdaságtörténelmi Szemle 8.
- Merényi Lajos 1900: Esterházy Miklós levelei Nyári Krisztinához I–II. Történelmi Tár 1.
- Szalay László (1813–1864): Galántai gróf Eszterházy Miklós, Magyarország nádora
- Szinnyei József Magyar írók élete és munkái II. (Caban–Exner)
