Википедија

Guzelj Jahina

Guzelj Šamiljeva Jahina (rus. Гузель Шамильевна Яхина, 1. jun 1977. Kazanj) je ruska književnica i scenaristkinja, tatarskog porekla. Dobitnica je književnih nagrada Velika knjiga i Jasna Poljana.

Guzelj Jahina
Guzelj Jahina
Lični podaci
Puno imeGүzәl Šamil kыzы Яhina
Datum rođenja(1977-06-01)1. jun 1977. (47 god.)
Mesto rođenjaKazanj, Sovjetski Savez
NarodnostTatar
ObrazovanjeTatarski Univerzitet stranih jezika
Zanimanjeknjiževnik
Književni rad
Najvažnija delaZulejha otvara oči (2015)
Deca Volge (2018)
Vozom za Samarkand (2021)
NagradeJasna Poljana (2015)
Nagrada Velika knjiga (2015)
Ivo Andrić (2021)
Zvanični veb-sajt
yakhina.info

Biografija

uredi

Guzelj Jahina rođena je u Kazanju 1. juna 1977. godine.[1] Njena majka je lekar,a otac inženjer. Kod kuće je govorila tatarski, a ruski jezik naučila tek nakon što je krenula u vrtić.[2]

Studirala je na Odeljenju za strane jezike na Tatarskom državnom univerzitetu za humanističke i obrazovne nauke. Preselila se u Moskvu 1999. godine. Diplomirala je dramaturgiju na Moskovskoj školi filma 2015. godine.[3]

Književna karijera

uredi

Guzelj Jahina je radila u odnosima s javnošću i advertajzingu. Svoju spisateljsku karijeru započela je objavljivanjem priča u časopisima Neva i Oktobar. Delovi njenog debitantskog romana Zulejha otvara oči pojavili su se u časopisu Siberske vatre.

Jahinin debitantski roman zasnovan je na iskustvima njene bake Tatarke. Tridesetih godina 20. veka, kao deo programa raskulučavanja, Sovjeti su nasilno preselili mnoge Tatare iz evropskog dela Rusije u Sibir. Među njima je bila i njena baka. Bila je prognana u mladosti i mogla je da se vrati kući tek šesnaest godina kasnije. Roman opisuje iskustva Zulejhe, tatarske seljanke. Njen suprug se oduprao raskulučavanju i zato su ga ubili. Zulejha je prebačena u Sibir i ostavljena na udaljenom mestu na reci Angari sa malo sredstava za preživljavanje. Zulejha je morala da prevaziđe teške uslove, da izgradi odnose sa drugim prognanicima i da stvori novi identitet i razloge za život.[1] Jahina je priču u početku napisala kao scenario, a kasnije ga je proširila u roman.[4] Pre nego što je prihvaćen za objavljivanje, roman je odbacilo više izdavača.[5]

Filmska kompanija Russkoie je 2019. godine snimila seriju od 8 epizoda zasnovanu na romanu Zulejha otvara oči za TV kanal Russia 1.[6]

Drugi roman Deca Volge objavljen je 2018. godine. U njemu piše o životu sovjetskih Nemaca na Volgi od 1918. do kraja tridesetih, kroz perspektivu Baha, nastavnika nemačkog jezika i pisac bajki.[7]

U martu 2021. godine objavljen je njen treći roman Vozom za Samarkand (rus. Эшелон на Самарканд).[8]

Bibliografija

uredi

Kratke priče

uredi
  • Leptir (Motыlek) časopis Neva 2014.
  • Puška (Vintovka) časopis Oktяbrь 2015.

Scenariji

uredi
  • Poklon (Podarok), 2016[9]

Romani

uredi

Nagrade

uredi
  • 2015 — Dobitnik nagrade za Knjiga godine za roman Zulejha otvara oči [11]
  • 2015 — Dobitnik nagrade Jasna Poljana za roman Zulejha otvara oči[1]
  • 2015 — Dobitnik nagrade Velika knjiga za roman Zulejha otvara oči[12][13] [14]
  • 2016 — Dobitnik nagrade Sirano
  • 2017 — Dobitnik nagrade francuskog časopisa Transfuge[15]
  • 2017 — Dobitnik Nagrade čitaoca za roman Zulejha otvara oči
  • 2018 — Dobitnik nagrade projekta „Snob“ „Sdelano v Rossii“ za roman Deca Volge[16]
  • 2019 — 3. nagrada Velika knjiga za roman Deca Volge[17]
  • 2019 — Dobitnik „Velike nagrade Ivo Andrić“ za roman Deca Volge[18]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Alexandra Guzeva (12. 12. 2015). „3 major Russian books of 2015”. Russia Beyond The Headlines. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  2. ^ Jean-Félix de la Ville Baugé (9. 9. 2015). „Guzel Yakhina : " La rencontre de mes deux héros est la rencontre de deux âmes nues "”. Le Courrier de Russie (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 18. 06. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  3. ^ „Rustam Minnikhanov met with writer Guzel Yakhina” (Saopštenje). Press Service of the President of the Republic of Tatarstan. 25. 12. 2015. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  4. ^ Natalia Kochetkova (14. 12. 2015). „Hodil sluh, čto doktoram prikazano otravitь deteй” (na jeziku: ruski). Lenta.ru. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  5. ^ Alena Solntseva (6. 12. 2015). „Delo ruk samih načinaющih”. The New Times (na jeziku: ruski). Pristupljeno 31. 5. 2018. 
  6. ^ „Serial «Zuleйha otkrыvaet glaza»”. vokrug.tv. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  7. ^ „Guzelj Jahina - Zajednički jezik”. rts.rs. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  8. ^ Novый roman Guzelь Яhinoй «Эšelon na Samarkand» vыйdet v marte
  9. ^ „Laureat "Bolьšoй knigi" Guzelь Яhina pobedila na konkurse scenariev” (na jeziku: ruski). RIA News. 16. 2. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  10. ^ „«Ne polučaetsя pisatь o sovremennosti»: s amurčanami poobщalasь Guzelь Яhina”. ampravda.ru. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  11. ^ Tatьяna RЯBININA | Saйt «Komsomolьskoй pravdы» (2016-11-13). „Guzelь Яhina: «Hoču, čtobы v filьme «Zuleйha otkrыvaet glaza» sыgrala Čulpan Hamatova»” (na jeziku: ruski). KP.RU - saйt «Komsomolьskoй pravdы». Pristupljeno 2019-12-11. 
  12. ^ Pervuю premiю «Bolьšoй knigi», v 3 mln rubleй polučila Guzelь Яhina za roman «Zuleйha otkrыvaet glaza»
  13. ^ „Stal izvesten laureat premii "Bolьšaя kniga"” (na jeziku: ruski). Interfaks. Pristupljeno 2015-12-10. 
  14. ^ „Big Book Prize”. Britannica. 17. 3. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  15. ^ „Les prix littéraires 2017 – La récap – Ballade au fil de …”. www.cathjack.ch. 
  16. ^ „Vručenie premii «Sdelano v Rossii»: translяciя i pobediteli”. snob.ru. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  17. ^ „Nacionalьnaя literaturnaя premiя «Bolьšaя kniga»: Itogi”. www.bigbook.ru. Pristupljeno 2020-03-21. 
  18. ^ „„Veliku nagradu Ivo Andrić“ Dragoslavu Mihailoviću i Guzelj Jahini”. andricevinstitut.org. Pristupljeno 19. 4. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гузељ_Јахина&oldid=26330375”