Gulhan-Evdokija od Gruzije
Gulhan-Evdokija (gruz. გულქან-ევდოკია) (umrla 2. maja 1395) je bila prva supruga cara Manojla III Trapezuntskog. Njeno prvobitno ime je bilo Gulhan Hatun; Evdokija je bilo njeno hrišćansko krsno ime.
| Gulhan-Evdokija od Gruzije | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. vek |
| Datum smrti | 2. maj 1395 |
| Porodica | |
| Supružnik | Manojlo III Veliki Komnin |
| Potomstvo | Aleksije IV Veliki Komnin |
| Roditelji | David IX od Gruzije Sinduhtar Džakeli |
 | |
Porodica uredi
Gulhan je bila ćerka kralja Davida IX od Gruzije i njegove žene kraljice Sinduhtar Džakeli. Bila je sestra kralja Bagrata V od Gruzije.[1]
Njen deda po ocu bio je kralj Giorgi V od Gruzije. Identitet njegove supruge nije poznat. „Gruzinske hronike“ iz 18. veka izveštavaju o tome da se oženio ćerkom „grčkog cara, gospodara Mihaila Komnina“. Međutim, vladajuća dinastija Vizantijskog carstva u 14. veku bili su Paleolozi, a ne Komnini. U vizantijskim izvorima nije zabeležen brak ćerke cara Mihaila IX Paleologa i njegove žene Rite Jermenske sa gruzijskim vladarom. Ne postoji ni postojanje bilo kakve vanbračne kćeri cara Mihaila IX. Komnini su ipak vladali u Trapezuntskom carstvu. Mihailo Veliki Komnin je bio car od 1344. do 1349. Njegova žena je bila Akropolitisa. Njihovo jedino dete zabeleženo u primarnim izvorima bio je car Jovan III Trapezuntski. Ne zna se da li je car Jovan III imao braću i sestre.
Njen deda po majci bio je Kvarkvare II Džakeli, knez Samtskhea. Džakeli su imali gruzijsku feudalnu titulu "Eristavi", titulu koja je mogla biti „guverner regiona“ ili „vojni komandant“,[2] otprilike ekvivalentna. vizantijskom strategu i obično se prevodi na engleski kao „vojvoda“.
Brak uredi
Gulhan je prvo bila verena ili udata za Andronika od Trapezunta, vanbračnog sina cara Aleksija III od Trapezunta. Dana 14. marta 1376, Andronik je pao sa prozora u carskoj palati i potom preminuo od zadobijenih povreda. Prema Mihailu Panaretu, u pogrebnoj povorci su učestvovale samo njegova majka i carica, a veridba je preneta na cara Manojla III Trapezuntskog, koga Panaret opisuje kao „mlađeg, pravog i zakonitog” carevog sina. Detalji poput ovih naveli su istoričare da više sumnjaju u incident.[3] The Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten (1978), vol. 2, page 176 izveštava da je ubijen tako što je izbačen iz tornja.[4]
Panaret izlaže hronologški proces sklapanja braka. O revidiranoj veridbi se pregovaralo dok je još boravila u Iveriji: napustila je kraljevstvo svog oca i sastala se sa carskom strankom u Makragijalosu 15. avgusta 1377; zajedno su se vratili u Trapezunt u nedelju, 30. avgusta. 5. septembra Gulhan je krunisana za caricu, uzela je Hrišćansko ime Evdokija, a sutradan ju je mitropolit Trapezuntski Teodosije venčao sa carem Manojlom III; svadbene svečanosti su trajale nedelju dana.[5]
Njihov jedini poznati sin će vladati kao Aleksije IV Trapezuntski.
Carica uredi
Car Aleksije III je umro 20. marta 1390. godine. Car Manojlo III ga je nasledio a Evdokija je postala carica. Njen mandat carice bio je kratak, a završio se njenom smrću 2. maja 1395. godine.[6] Car Manojlo III ubrzo se oženio Anom Filantropin.
Reference uredi
- ^ „Listing of Bagrationi, page 3”.
- ^ „Mariam Lordkipanidze, "Georgia in the XI-XII centuries", Glossary”.
- ^ Panaretos, Chronicle, 48. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt, part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der königlich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, p. 36; German translation, pp. 64f
- ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten (1978), vol. 2, page 176
- ^ Panaretos, Chronicle, 48. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt, part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der königlich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, p. 36; German translation, pp. 64f
- ^ Panaretos, Chronicle, 54. Greek text in Original-Fragmente, p. 40; German translation, p. 68
