Википедија

Дагон (pripovetka)

„Dagon” (engl. Dagon) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u julu 1917. i prvi put objavljena u časopisu The Vagrant u novembru 1919. godine. Pripovetka je kasnije objavljena u časopisu Weird Tales u oktobru 1923. godine.[1]

Dagon
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovDagon
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datumnovembar 1919.

Radnja uredi

Priča je testament izmučenog čoveka zavisnog od morfijuma koji pripoveda o incidentu koji se dogodio tokom njegove oficirske službe u Prvom svetskom ratu. U izveštaju neimenovanog pripovedača, njegov teretni brod je zarobio nemački carski jurišnik u „jednom od najotvorenijih i najmanje prometnih delova širokog Pacifika”.[2] On beži na čamcu za spasavanje i besciljno pluta južno od ekvatora, sve dok se na kraju ne nađe nasukan na „ljigavom prostranstvu paklenog crnog blata koje se prostiralo oko [njega] u monotonim talasanjima dokle god mu se pogled pružao.... Predeo je bio gnjio od lešina istrulelih riba i drugih teže opisivih stvari koje je [on] video kako vire iz gnusnog blatišta te beskrajne ravnice.” On smatra da je ovo područje ranije bilo deo okeanskog dna izbačenog na površinu vulkanskom aktivnošću, „ogoljavajući predele koji su bezbrojnim milionima godina ležali skriveni pod nedokučivim vodenim dubinama”.[3]

Nakon što je tri dana čekao da se morsko dno dovoljno osuši da može da hoda po njemu, pripovedač se usuđuje da izađe peške da pronađe more i mogući spas. Posle dva dana hodanja stiže do svog cilja, do brda koje se ispostavlja kao humka na ivici „neizmerne jame ili kanjona”.[4] Spuštajući se niz padinu, on ugleda džinovski objekat od belog kamena za koji je ubrzo shvatio da je „monolit dobrog oblika čija je ogromna masa poznavala izradu, a možda i obožavanje živih i mislećih stvorenja”.[5] Monolit, koji se nalazi pored kanala sa vodom na dnu ponora, prekriven je nepoznatim hijeroglifima „koji se većinom sastoje od konvencionalnih vodenih simbola kao što su ribe, jegulje, hobotnice, rakovi, mekušci, kitovi i slično.”[5] Postoje i „grube skulpture” koje prikazuju:

ljude—barem određenu vrstu ljudi; iako su stvorenja bila prikazana kako se igraju kao ribe u vodama neke morske jame, ili odaju počast nekom monolitnom svetilištu koje je takođe delovalo pod talasima... Bili su vraški ljudi u opštim crtama uprkos isprepletanim rukama i nogama, šokantno širokih i mlohavih usana, staklastih, izbuljenih očiju i drugih karakteristika koje su manje prijatne za pamćenje. Začudo, činilo se da su loše isklesane u nesrazmeri sa svojom slikovitom pozadinom; jer je jedno od stvorenja prikazano u činu ubijanja kita predstavljenog malo većim od njega.[6]

Dok pripovedač gleda u monolit, stvorenje izlazi iz vode:

Uz samo lagano uzburkavanje kojim je označio izlazak na površinu, taj stvor se uzdigao iznad tamnih voda. Ogroman, nalik Polifemu i odvratan, jurnuo je kao ogromno čudovište iz noćnih mora ka monolitu, oko kojeg je bacio svoje džinovske ljuskave ruke, dok je pognuo svoju groznu glavu i davao oduška određenim odmerenim zvukovima.[6]

Užasnut, pripovedač beži nazad u svoj nasukani čamac i nejasno se priseća „velike oluje”.[6] Njegovo sledeće sećanje je bolnica u San Francisku, gde je odveden nakon što ga je usred okeana spasio američki brod. Nema izveštaja o bilo kakvim pacifičkim preokretima i on ne očekuje da će neko poverovati u njegovu neverovatnu priču. On pominje jedan neuspeli pokušaj da se shvati njegovo iskustvo:

Jednom sam potražio jednog proslavljenog etnologa i zabavljao ga neobičnim pitanjima u vezi sa drevnom filistejskom legendom o Dagonu, bogu-ribi; ali ubrzo shvativši da je on beznadežno konvencionalan, nisam se dalje raspitivao.[7]

Progonjen vizijama stvorenja, „naročito kada je mesec u opadanju”, on opisuje svoje strahove za budućnost čovečanstva:

Ne mogu da razmišljam o dubokom moru, a da ne zadrhtim od bezimenih stvari koje u ovom trenutku možda puze i lelujaju po njegovom ljigavom koritu, klanjajući se svojim drevnim kamenim idolima i urezujući sopstvene odvratne likove na podmorskim obeliscima od vodom natopljenog granita. Sanjam o danu kada će se oni uzdići iznad valova da povuku u svojim smrdljivim kandžama ostatke slabašnog, ratom iscrpljenog čovečanstva − o danu kada će zemlja potonuti, a mračno okeansko dno uzdići usred sveopštog pandemonijuma.[7]

Pošto mu droga koja mu je dala „prolaznu sigurnost” polako ponestaje, on se izjavljuje da je spreman na poslednji korak; otkriva se da je narativ samoubilačka poruka. Priča se završava tako što pripovedač čuje „buku na vratima, kao da se neko ogromno klizavo telo klati o njih” pre nego što poviče: „Bože, ta šaka! Prozor! Prozor!”[8]

Inspiracija uredi

Nakon što je 1917. pročitao neka Lavkraftova ranija dela, V. Pol Kuk, urednik amaterskog časopisa The Vagrant, podstakao ga je da nastavi da piše beletristiku. Tog leta Lavkraft je napisao dve priče: „Grobnica” i „Dagon”. Priča je delom inspirisana snom koji je imao.[9]

U priči se pominje piltdaunski čovek, koga naučna zajednica još nije razotkrila kao navodnu prevaru u vreme izlaska priče.

Što se tiče naziva priče, deluje da Lavkraft misli na drevnog sumerskog boga po imenu Dagon koji je bog plodnosti žitarica i ribe, jer se u priči glavni lik raspituje „...u vezi sa drevnom filistejskom legendom o Dagonu, bogu-ribi”.[10] Dagon se ponekad prikazuje kao delom riba ili jednostavno kako nosi ribu. Pošto je Lavkraft s vremena na vreme voleo pozivanje na stvarna arheološka otkrića u svojim spisima, možda je putem njih naišao na ovog drevnog boga.

Ktulu mitovi uredi

„Dagon” je prva Lavkraftova priča koja uvodi jedan element Ktulu mitova — samo morsko božanstvo Dagona.[11] Obožavanje Dagona se kasnije pojavljuje u Lavkraftovoj priči Senka nad Insmutom.[12]

Stvorenje koje se pojavljuje u priči često se poistovećuje sa božanstvom Dagonom, ali stvorenje nije identifikovano tim imenom u priči, i čini se da je prikazano kao tipičan pripadnik svoje vrste, obožavalac, a ne predmet obožavanja. Malo je verovatno da je Lavkraft nameravao da „Dagon” bude ime koje koriste neljudski obožavaoci božanstva, kao što ističe Robert M. Prajs: „Kada je Lavkraft želeo da prenese nešto poput autohtonog imena jednog od Starih, skovao bi neku neizgovorivu zbrku”.[13]

Prajs sugeriše da čitaoci Senke nad Insmutom možda greše u vezi sa identitetom „Dagona” kojeg obožavaju Duboki iz te priče: za razliku od imena Starih koja zvuče vanzemaljsko, „ime 'Dagon' je direktno pozajmljeno iz poznatih izvora, i implicira da su [Obed] Marš i njegovi saveznici izabrali najbližu biblijsku analogiju stvarnom objektu obožavanja onih dubokih, naime Velikom Ktuluu.”[14]

Lin Karter, koji je smatrao da je „Dagon” „odlična” priča, primetio je da je „zanimljiva predfiguracija tema koje su se kasnije pojavile u Lavkraftovim pričama o Ktuluu. Vulkanski preokret koji privremeno razotkriva užase dugo utopljenih iznad talasa, na primer, ponovo se pojavljuje u 'Zovu Ktulua' (1926)”.[15] Druge paralele između ove dve priče uključuju užasavajuću priču koju je ispričao mornar spašen na moru; džinovsko čudovište koje živi u moru (poređeno sa Polifemom u obe priče); apokaliptičku viziju uništenja čovečanstva od strane drevnih neljudskih inteligencija; i pripovedača koji se plaši da je osuđen na smrt zbog saznanja koje je stekao. S. T. Džoši i Dejvid E. Šulc potonju priču nazivaju „očigledno iscrpnom preradom 'Dagona'”.[16]

U „Zovu Ktulua”, jedan od isečaka iz novina koje je prikupio pokojni profesor Ejndžel pominje samoubistvo sa prozora koje može odgovarati smrti pripovedača „Dagona”.

Reference uredi

  1. ^ „Brown Digital Repository | Item | bdr:425228”. repository.library.brown.edu. Pristupljeno 2022-10-02. 
  2. ^ H. P. Lovecraft, "Dagon", Dagon and Other Macabre Tales, p. 14.
  3. ^ Lovecraft, "Dagon", p. 15.
  4. ^ Lovecraft, "Dagon", p. 16.
  5. ^ a b Lovecraft, "Dagon", p. 17.
  6. ^ a b v Lovecraft, "Dagon", p. 18.
  7. ^ a b Lovecraft, "Dagon", p. 19.
  8. ^ Lovecraft, "Dagon", p. 19. Postoji spor oko toga šta se zapravo dešava na kraju priče; Džoši i Šulc u Enciklopediji H. F. Lavkrafta (str. 58) opisuju tumačenje da je podmorsko stvorenje zaista stiglo u pripovedačevu sobu da bi ga dokrajčilo kao „besmisleno”. Oni primećuju da je Lavkraft opisao priču kao „halucinacije najgnusnije vrste” u pismu Rajnhartu Klajneru od 27. avgusta 1917. godine.
  9. ^ H. P. Lovecraft, "In Defence of Dagon", Miscellaneous Writings, p. 150; cited in S. T. Joshi and David E. Schultz, "Dagon", An H. P. Lovecraft Encyclopedia, p. 58.
  10. ^ „"Dagon" by H. P. Lovecraft”. www.hplovecraft.com. Pristupljeno 2019-12-25. 
  11. ^ Leslie Klinger,“The New Annotated H. P. Lovecraft,” p. 3
  12. ^ H. P. Lovecraft, The Shadow Over Innsmouth
  13. ^ Robert M. Price, The Innsmouth Cycle, p. ix.
  14. ^ Price, p. ix.
  15. ^ Carter, p. 10.
  16. ^ Joshi and Schultz, "Call of Cthulhu, The", p. 29.

Spoljašnje veze uredi

 
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Dagon.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дагон_(приповетка)&oldid=27347576”