Daidžo daidžin
Daidžo daidžin ili Dadžo daidžin (太政大臣) bila je politička pozicija slična premijeru u vladi starog Japana tokom Nara i Hejan perioda.[1]
| Državni savet starog Japana | |
|---|---|
 | |
Predsednik vlade / Glavni ministar | Daidžo-daidžin |
| Ministar levice | Sadaidžin |
| Ministar desnice | Udaidžin |
| Centralni ministar | Naidaidžin |
| Viši savetnik | Dainagon |
| Srednji savetnik | Čunagon |
| Niži savetnik | Šonagon |
| Osam ministarstva | |
| Centralno ministarstvo | Nakacukasa-šo |
| Ceremonijalno ministarstvo | Šikibu-šo |
| Civilna uprava | Džibu-šo |
| Narodni poslovi | Minbu-šo |
| Vojska | Hjobu-šo |
| Pravda | Gjobu-šo |
| Trezor | Okura-šo |
| Uprava carskog dvora | Kunai-šo |
O poziciji uredi
Prva u istori zabeležena osoba koja je nosila titulu daidžo daidžina bio je sin cara Tendžija, princ Otomo (kasnije car Kobun).[2] Uz ovu titulu dolazila je i velika politička moć ali nakon nekog vremena, usled jačanja klana Fudživara, već od 10. veka osobe sa ovom titulom nisu imali prava da odlučuju osim ako se to nije slagalo sa odlukama Fudživare. Iako je pozicija pod tim imenom postojala (sa prekidom) sve do 1885, od 12. veka se smatrala beznačajnom za veće političke odluke.[3] Nakon Meidži obnove ova titula se nakratko vratila. Sandžo Sanetomi je imenovan 1871. za daidžo daidžina ali je ova titula ipak potpuno ukinuta 1885. u korist sadašnje titule premijera Japana.
Reference uredi
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Daijin" in Japan Encyclopedia. str. 139.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard (1959). The Imperial House of Japan. str. 53.
- ^ Dickson, Walter G. et al.. (1898). "The Eight Boards of Government" in Japan. str. 60. na sajtu Gugl knjige