Damjan Kaulici

Damjan Stefanović Kaulici (Arad, 1760 – 1810) je bio srpski knjižar i štampar. Bio je jedini knjižar u Novom Sadu do 1790. godine i pojave Emanuila Jankovića i značajno doprineo kulturnom životu grada i kulturi srpskog naroda.

Damjan Kaulici
Puno ime	Damjan Stefanović Kaulici
Datum rođenja	1760.
Mesto rođenja	Arad, Habzburška monarhija
Datum smrti	1810.

Biografija

Rodio se u Aradu 1760. godine. Izučavao je knjigovezački zanat u Sremskim Karlovcima, a nakon toga radio u Segedinu, Budimu, Požunu i Beču. Nakon dolaska u Novi Sad, otvorio je knjigovezačku radnju koja će kasnije postati knjižara i štamparija. Njegovi potomci, počev od sina Konstantina, pa preko njegovih naslednika Jovana, Vasilija i Damjana, su takođe bili knjižari. Umro je 1810. godine.

Rad

Godine 1781, Kaulici šalje molbu novosadskom Magistratu, tražeći da dobije dozvolu za rad. U to vreme, dozvolu je bilo teško dobiti, jer je, po Pravilniku o knjižarima iz 1722. godine, knjižar morao znati barem tri jezika, i trebalo je da obavi praksu, koja se sastojala iz šegtrovanja kod iskusnih knjižara. Magistrat je odbio ovu molbu. Tada je u Novom Sadu radio jedan knjigovezac, Saksonac Karl Ritmiler, koji je 1782. godine optužio Kaulicija da nije sposoban da vrši knjigovezački zanat i tražio od Magistrata da zabrani posao knjigovesca Pravoslavcima i Jevrejima. Kaulici upućuje i drugu molbu koju Magistrat takođe odbija, uz pretnje da će mu oduzeti alat i materijal. Kaulici se 1783. godine obraća Namesničkom veću Habzburške monarhije, koji nalaže Magistratu da se Kaulici primi za građanina i da mu se dozvoli knjigovezački rad. Jula 1784. godine Kaulici kupuje radnju knjigovesca Jozefa Urlika u Petrovaradinu. Kupio je knjigovezački materijal i 931 knjigu, među kojima je najviše bilo bukvara, uglavnom na nemačkom, srpskom i slovačkom jeziku. Sledeće godine, Kaulici je štampao poreske knjižice za Novi Sad, od čega je dobijao određena sredstva, koja koristi za proširivanje posla. Odlazi u Rusiju, odakle donosi 3161 knjigu.

Na Temišvarskom saboru 1790. godine Kaulici upućuje molbu za pomoć i podršku za otvaranje štamparije. Nezavisno od njega, istu molbu upućuje Emanuilo Janković. Kaulicijeva molba biva odbijena, a Jankovićeva prihvaćena, nakon čega je Janković otvorio prvu štampariju u Novom Sadu. Kaulici iste godine tuži Jankovića, tvrdeći da je Janković štampao knjige na ćirilici, kršeći zakon Monarhije. Kaulici odlazi u Beč kod Jozefa Kurcbeka gde učestvuje u štampanju knjige Pesni različnija na gospodskija prazniki koju kasnije prodaje u svojoj knjižari u Novom Sadu. Sledeće godine je preštampao Strasno jevanđelje, a dve godine kasnije je objavio Kratkoje sočinenie o privatnih i publičnih delah i udžbenik Istorija bibličeskaja. 1793. godine je otvorio knjigovezačku radionicu u Dunavskoj ulici. O njegovom radu tokom poslednjih godina 18. veka nema mnogo preciznih podataka.

Nasleđe

Nakon Kaulicijeve smrti 1810. godine, knjigovezačku radionicu je preuzeo njegov sin Konstantin (oko 1790 – 1851) i značajno je unapredio. Pomogao je Konstantin novosadsku srpsku gimnaziju 1814. godine sa 200 f. priloga. Konstantin se povukao sa posla knjižara početkom 40-ih godina 19. veka (1842), kada posao preuzima njegov sin Jovan koji, najpre sa bratom Damjanom, a kasnije sam, nastavlja posao i 1846. godine ostaje jedini štampar u Novom Sadu, nakon što je Jankovićeva štamparija prestala sa radom.

Literatura

• Došenović, Milivoje. Stanje izdavaštva i nivo korišćenja sportske literature u Republici Srbiji. Novi Sad, 2007
• Godišnjak Muzeja grada Novog Sada 10/2014. Muzej grada Novog Sada, 2015
• Popov, Čedomir. Novi Sad u vreme osnivanja Srpske čitaonice. Novi Sad, 1996
• Stajić, Vasa. Građa za kulturnu istoriju Novog Sada, knj. IX. Novi Sad, 1951
• Stajić, Vasa. Novi Sad, njegov magistrat i kulturna pregnuća novosadskih Srba. Sremski Karlovci, 1933
• Stajić, Vasa. Novosadske biografije, knj. II. Novi Sad, 1937
• Ćurčić, Laza. Knjige, čitaoci i knjižari starog Novog Sada. Novi Sad, 1996
• Ćurčić, Marija. Ogledi iz bibliografije. Novi Sad, 1993