Википедија

Danbarov broj

Danbarov broj je izraz koji se koristi u sociologiji, a prodrazumeva kognitivno ograničenje u broju ljudi sa kojima pojedinac može da održava društvene odnose. Ovo su odnosi u kojima pojedinac zna ko je osoba i kako je ona povezana sa drugim osobama. Danbarov broj je prvi put predložio britanski antropolog Robin Danbar, koji je pronašao vezu između veličine mozga primata i prosečne veličine društvene grupe. Koristeći prosečnu veličinu mozga čoveka i ekstrapoliranjem rezultata primata, Robin je predložio da ljudi mogu da održavaju 150 stabilnih odnosa.[1][2][3][4][5][6]

Zagovornici tvrde da broj veći od ovoga obično zahteva više restriktivnih pravila, zakone i norme da bi održale vezu stabilnom. Predložili su da broj može da se kreće između 100 i 250, ali se obično upotrebljava kao 150.

Danbarov broj navodi broj ljudi koji osoba poznaje i sa kojima se druži, i ne uključuje broj ljudi koje zna iz viđenja i sa kojima nema društvene odnose jer je taj broj mnogo veći i zavisi od dugoročne veličine memorije.[7]

Danbar je dao teoriju da "je ovo ograničenje direktna funkcija relativne veličine neokorteksa i za uzvrat ograničava veličinu grupe. Limit nametnut od strane kapaciteta prerade neokorteksa je jednostavno broj pojedinaca sa kojima mogu da se održe stabilni međulični odnosi. Na periferiji, broj obuhvata i bivše kolege, kao i srednjoškolske prijatelje, sa kojima bi neka osoba želela da ostvari kontakt ako bi se ponovo sreli.[8][9]

Krugovi poznanstva uredi

Poznato je da možemo razlikovati prijatelje od poznanika na osnovu načina na koji ih doživljavamo. Prijatelji su oni sa kojima želimo da provodimo vreme, a poznanici su oni čija prisutnost predstavlja više trenutnu udobnost. Međutim, izgleda da stvaramo lepše slike tih odnosa u stvarnom životu. Ono što je možda još interesantnije je da, ako se osvrnemo na obrasce odnosa unutar grupa od 150 članova, koji predstavljaju našu društvenu okolinu, jedan broj bliskih krugova može da se identifikuje. Najuža grupa sastoji se od tri do pet osoba. Ova grupa kao da predstavlja malo jezgro dobrih prijatelja kojima se obraćamo u nevolji - za savet, utehu ili pozajmicu novca i pomoć. Iznad najuže grupe nalazi se malo veća grupacija koja se obično sastoji od oko deset ljudi. Nakon toga je nešto veći krug koji ima oko trideset ljudi. Brojevi koji čine ove krugove poznanstva izgleda da nemaju pravilnu šemu. Međutim, ako uzmete u obzir da svaki sledeći krug uključuje sve prethodne krugove, pojavljuje se jasan obrazac: formiraju sekvencu koja se svakim sledećim krugom uvećava za tri puta (oko pet, petnaest, pedeset i sto pedeset).[10]

U stvari, postoje najmanje još dva kruga izvan već navedenih: postoji grupacija od oko pet stotina, a druga od oko hiljadu ljudi. Grčki filozof Platon čak je uspeo da uoči sledeći sloj u kom je identifikovao 5.300 članova kao idealan broj ljudi za demokratiju... Nije sigurno šta sve ovi uzastopni krugovi predstavljaju u stvarnom životu, i zašto sa svakim sledećim trostruko uvećavaju veličinu, ali je činjenica da ipak neki odgovaraju nama veoma dobro poznatim grupama. Grupa od dvanaest do petnaest osoba, na primer, već dugo poznata je socijalnim psiholozima kao "saosećajna grupa" - nju čine svi oni čija bi vas eventualna smrt ostavila izbezumljenima. Ono što je zanimljivo je da je ovo ujedno i tipična veličina tima u većini timskih sportova, broja članova u poroti, broja apostola... Grupisanje pedeset ljudi odgovara tipičnom broju članova noćnog kampa tradicionalnih lovaca-sakupljača kao što su australijski Aboridžini ili San Bušmani iz Južne Afrike. Hiljadu i petsto je prosečna veličina plemena, koje se obično definiše kao skup ljudi koji govore istim jezikom ili koriste isti dijalekt. Čini se da je svaki od tih krugova poznanstva uredna mapa sa dva aspekta koji pokazuju kako se odnosimo prema naši prijateljima. Prvi aspekt se odnosi na našu komunikaciju sa njima - bar jednom nedeljno kada je u pitanju unutrašnji krug od pet članova, najmanje jednom mesečno za krug od njih petnaest i jednom godišnje za krug od 150 članova. Drugi aspekt se poklapa sa osećajem bliskosti- najveću bliskost osećamo prema članovima grupe od pet ljudi, ali nešto hladnije odnose imamo sa još deset ljudi koji sa prethodnima čine sledeći krug od petnaest. Kako se krugovi dalje smenjuju, bliskost se sve više gubi.[11]

Na osnovu rečenog, postoji ograničenje u broju ljudi sa kojima možemo biti bliski.

Mora postojati ravnoteža u okviru najužeg kruga, tako da ako nova osoba dolazi u vaš život, neko mora da pređe u sledeći nivo.[12]

Istraživanja u pozadini uredi

Primatolozi su primetili da, zbog svoje veoma društvene prirode, primati moraju da održavaju kontakt sa drugim članovima svoje društvene grupe, najčešće kroz društvena četkanja. Takve društvene grupe funkcionišu kao zaštitnički nastrojene grupe u okviru grupa u kojima žive primati. Broj članova društvene grupe koje primat može da prati izgleda da je ograničen po obimu neokorteksa. Ovo sugeriše da postoji indeks sprecifičnih vrsta određene grupe koji je podložan računanju na osnovu zapremine neokorteksa.

Godine 1992,[1] Danbar je iskoristio korelaciju posmatranja ne-ljudskih primata da predvidi veličinu drušvene grupe za ljude. Koristeći regresiju jednačine na podacima za 38 rodova primata, Danbar je predvideo da veličina društvene grupe iznosi 148 veza tj. zaokruženo je na 150 društvenih veza. Rezlultat je smatrao istražnim zbog grešaka u merenju.

Danbar je zatim uporedio ovo predviđanje sa vidljivom veličinom grupe za ljude. Počevši sa pretpostavkom da je sadašnja srednja veličina ljudskog neokorteksa razvijena pre oko 250.000 godina, tokom pleistocena, Danbar je pretresao antropološku i etnografsku literaturu za popis poput informacija za različita lovac-sakupljač društva, najbliža približnost kako je antropologija rekonstruisala društva pleistocena. Danbar je uvideo da je grupa podeljena na 3 kategorije — malu, srednju i veliku kao što su bendovi, kulturne loze grupa i plemena, sa odgovarajućim opsezima od 30-50, 100-200 i 500-2500 članova.

Danbarova istraživanja veličine sela i plemena su se približila predviđenoj vrednosti, uključujući 150 kao procijenjena veličina neolitskog poljoprivrednog sela; 150 kao tačka pucanja Huteritskih naselja; 200 kao gornja granica akademika u disciplini uže specijalizacije; 150 kao veličina jedinice profesionalnih vojnika u rimskoj antici i u modernim vremenima od 16. veka.[13]

Danbar je tvrdio da će 150 biti srednja veličina grupa samo za zajednice sa veoma visokim podsticajem da ostanu zajedno. Da bi grupa ostala koheziva, Danbar očekuje da bi čak 42% vremena grupe moralo biti posvećeno društvenom četkanju. Shodno tome, samo grupe pod jakim pritiskom preživljavanja, kao što su one na selu, nomadska plemena i istorijske vojne grupacije, će u proseku, postići granicu od 150 članova. Štaviše, Danbar je primetio da su takve grupe gotovo uvek fizički blizu: "možemo očekivati da gornja granica veličine grupe zavisi od stepena društvenog rasturanja u rasutim društvima, pojedinci će se ređe sastajati i na taj način će biti manje poznati jedni drugima pa veličina grupe treba da bude manja kao posledica".[14] Dakle, grupa od 150-članica će doći samo zbog neophodnosti-zbog intenzivnih ekoloških i ekonomskih pritisaka. Danbar u knjizi "Grooming, Gossip and the Evolution of Language,, predlaže dalje da jezik može nastati kao "jeftino" sredstvo društvenog četkanja, omogućavajući ranim ljudima da efikasno održavaju društvene kohezije. Bez jezika, Danbar smatra da će ljudi morati da potroše skoro pola svog vremena na društveno četkanje, što bi bilo skoro nemoguće. Jezik je omogućio društvu da ostane kohezivno, smanjujući potrebu za fizičkom i društvenom intimnošću.[15] Danbarov broj je od tad postao interes antropologa, evolucionarnih psihologa i poslovnim menadžerima.[16] and communication networks (mobile phone).[17]

Na primer, programeri društvenih softvera su zainteresovani za Danbarov broj, jer treba da znaju veličinu društvenih mreža koje njihov softver treba da uzme u obzir; i u modernoj vojsci, operativni psiholozi nastoje da podaci podrže poboljšavanje kohezije i morala. Nedavna studija je pokazala da Danbarov broj važi za onlajn društvene mreže i mreže komunikacije (mobilni telefon).

Alternativni brojevi uredi

 

Antropolog H. Rasel Bernar, Peter Killvorth i saradnici su uradili niz terenskih istraživanja u SAD i procenili da je srednji broj veza, 290, što je dvostruko više od Danbarovog broja. Bernard-Kilvorth je procenio 231 broj veza što je malo manje, ali i dalje znatno veće od procene Danbara. Bernard-Killvorthova procena maksimalne verovatnoće veličine društvene mreže osobe se zasniva na velikom broju studija na terenu koristeći različite metode u različitim populacijama. To nije studijski prosek, već ponovljeni nalaz. Ipak, Bernar-Killvorthov broj nije popularizovan koliko i Danbarov broj.[18]

Popularizacija uredi

U radu iz 1985. pod nazivom "Psychology, Ideology, Utopia, & the Commons,, psiholog Denis Foks predložio je isti koncept kao što se primenjuje u anarhiji, politici i tragediji dobara.[19]

Malkom Gladvel govori o Danbarovom broju u svojoj popularnoj knjizi "Prekretnica,,.

Broj je korišćen u studiji virtualnih zajednica i sajtovima društvenih mreža kao što je Fejsbuk.[20] (Dunbar himself did a study on Facebook in 2010[21]) and MySpace.[22]

Švedski poreski organ planira da reorganizuje svoje funkcije u 2007. godini sa maksimalno 150 zaposlenih po kancelariji, pozivajući se na Danbarova istraživanja.[23]

U romanu "Ova knjiga je puna paukova", lik Markoni objašnjava Davidu uticaj Danbarovog broja na ljudsko društvo.[24]

Reference uredi

  1. ^ a b Dunbar, R. I. M. (1992). „Neocortex size as a constraint on group size in primates”. Journal of Human Evolution. 22 (6): 469—493. doi:10.1016/0047-2484(92)90081-J. 
  2. ^ Brashears, M. E. (2013). „Humans use Compression Heuristics to Improve the Recall of Social Networks”. Scientific Reports. 3: 1513—0151. PMC 3604710  . PMID 23515066. doi:10.1038/srep01513. 
  3. ^ Wellman, B. (2012). „Is Dunbar's number up?”. British Journal of Psychology. 103 (2): 174—176; discussion 176—2. PMID 22506743. doi:10.1111/j.2044-8295.2011.02075.x. 
  4. ^ De Ruiter, J.; Weston, G.; Lyon, S. M. (2011). „Dunbar's number: Group size and brain physiology in humans reexamined”. American anthropologist. 113 (4): 557—568. PMID 22216422. doi:10.1111/j.1548-1433.2011.01369.x. 
  5. ^ Gonçalves, B.; Perra, N.; Vespignani, A. (2011). Perc, Matjaz, ur. „Modeling Users' Activity on Twitter Networks: Validation of Dunbar's Number”. PLoS ONE. 6 (8): e22656. PMC 3149601  . PMID 21826200. doi:10.1371/journal.pone.0022656. 
  6. ^ Gladwell 2000, str. 177–181, 185–186
  7. ^ Purves, D. (2008). Principles of cognitive neuroscience. Sinauer Associates Inc.
  8. ^ Hernando, A.; Villuendas, D.; Vesperinas, C.; Abad, M.; Plastino, A. (2009). „Unravelling the size distribution of social groups with information theory on complex networks”. Preprint. arXiv:0905.3704  . 
  9. ^ „Don't Believe Facebook; You Only Have 150 Friends”. NPR. 4. 6. 2011. 
  10. ^ Dunbar R. str. 32
  11. ^ Dunbar R. str. 33
  12. ^ Dunbar R. str. 34
  13. ^ Themudo, Nuno (23. 3. 2007). „Virtual Resistance: Internet-mediated Networks (Dotcauses) and Collective Action Against Neoliberalism” (PDF). University of Pittsburgh, University Center for International Studies. Arhivirano iz originala (pp. 36) 9. 7. 2009. g. Pristupljeno 2. 12. 2007. 
  14. ^ Goncalves, B.; Perra, N.; Vespignani, A. (28. 5. 2011). „Modeling Users' Activity on Twitter Networks: Validation of Dunbar's Number”. PLOS ONE. 6 (8): e22656. Bibcode:2011PLoSO...622656G. PMC 3149601  . PMID 21826200. doi:10.1371/journal.pone.0022656  . 
  15. ^ Dunbar 1998
  16. ^ Gonçalves, Bruno; Perra, Nicola; Vespignani, Alessandro (2011). „Modeling Users' Activity on Twitter Networks: Validation of Dunbar's Number”. PLOS ONE. 6 (8): e22656. Bibcode:2011PLoSO...622656G. PMC 3149601  . PMID 21826200. arXiv:1105.5170  . doi:10.1371/journal.pone.0022656  . , Bruno Goncalves, Nicola Perra, Alessandro Vespignani
  17. ^ Miritello, Giovanna; Moro, Esteban; Lara, Rubén; Rocío Martínez-López; Belchamber, John; Sam G.B. Roberts; Robin I.M. Dunbar (2013). „Time as a limited resource: Communication strategy in mobile phone networks”. Social Networks. 35: 89—95. S2CID 15913420. arXiv:1301.2464  . doi:10.1016/j.socnet.2013.01.003. 
  18. ^ McCarty, C.; Killworth, P. D.; Bernard, H. R.; Johnsen, E.; Shelley, G. (2000). „Comparing Two Methods for Estimating Network Size”. Human Organization. 60 (1): 28—39. Arhivirano iz originala 28. 1. 2013. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. 
  19. ^ Psychology, Ideology, Utopia, & the Commons
  20. ^ „Primates on Facebook”. The Economist. 26. 2. 2009. 
  21. ^ „Sorry, Facebook friends: Our brains can't keep up - CNET[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  22. ^ One example is Christopher Allen, "Dunbar, Altruistic Punishment, and Meta-Moderation".
  23. ^ The Local – Sweden's news in English, 23 July 2007. "Swedish tax collectors organised by apes".
  24. ^ „What is the Monkeysphere?”. Pristupljeno 23. 11. 2015. 

Literatura uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данбаров_број&oldid=27673083”