Danijel Natans
Danijel Natans (engl. Daniel Nathans; 30. oktobar 1928 — 16. novembar 1999) bio je američki mikrobiolog. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1976. godine za otkriće restrikcijskih enzima i njihovu primenu u restrikcionom mapiranju.[1]
Danijel Natans | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1928 |
| Datum smrti | 1999 |
.jpg)
| OSNOVNI PODACI | |
|---|---|
| Datum rođenja | 30. oktobar 1928. |
| Datum smrti | 16. novembar 1999. |
| Nacionalnost | Amerikanac |
| Obrazovnje | Obrazovni univerzitet u Delaveru |
Rani život i obrazovanje uredi
Natans je rođen u gradu Vilmingtonu, koji pripada državi Delaver. Njegovi roditelji, Sara i Samuel Natans, su imigrirali u SAD kao ruski Jevreji. Bio je najmlađi od devetoro dece. Tokom Velike Depresije njegov otac je izgubio svoj porodični posao i bio je nezaposlen dug vremenski period.[2]
Natans je pohađao državnu školu, pa zatim Univerzitet u Delaveru, gde je diplomirao hemiju 1950. godine. Doktorirao je na vašingtonskom Univerzitetu u Sv. Lujisu 1954. i pohađao stručnu praksu na Medicinskom centru u Filadelfiji sa Robertom Leobom.[2]
Napravio je pauzu pre medicinske specijalizacije. Tokom te pauze postao je klinički saradnik u Nacionalnom institutu za rak u Nacionalnom institutu za zdravlje u Betesdi, Merilendu.
Proveo je vreme negovajući svoje pacijente koji su dobijali eksperimentalnu hemioterapiju. Takođe je radio na novootkrivenoj plazma-tumor ćeliji kod miševa, koji su slični ljudskoj multipli mijelomi. Začuđen koliko malo je bilo poznato o raku, zainteresovala ga je sinteza proteina u ćeliji mijelomnog tumora, pa je zatim objavio svoje prve radove o svom israživanju.[2]
Natans se vraća u Medicinski centar Kolumbija u Nju Jorku na dvogodišnji boravak 1957. godine, ponovo u službi Roberta Loeba. Nastavio je na rešavanju problema o sintezi proteina koliko mu je to vreme dopuštalo. Tokom 1959. godine odlučio je da sve svoje radno vreme provede na istraživanju svog rada. Postao je naučni saradnik u laboratoriji Frica Lipmana na Rokfelerevom Institutu u Nju Jorku.[2]
Karijera uredi
Godine 1962. Natans je došao na Medicinski fakultet Džon Hopkins kao docent mikrobiologije. U zvanje vanrednog profesora unapređen je 1965. godine, a u zvanje redovnog profesora 1967. Postao je direktor Odseka za mikrobiologiju 1972. godine i na toj funkciji je bio do 1982. godine. Odsek za mikrobiologiju je 1981. godine preimenovan u Katedru za molekularnu biologiju i genetiku.
Godine 1982. Univerzitet Džons Hopkins postavio je Natansa za univerzitetskog profesor. Na tom mestu je bio do svoje smrti 1999. Takođe je postao i viši istraživač Medicinskog instituta Hauard Hjuz na Medicinskom fakultetu Džons Hopkins 1982. godine.[3]
Od 1995. do 1996. Natans je bio privremeni predsednik Univerziteta Džons Hopkins.
U januaru 1999. godine, Medicinska škola Džons Hopkins je osnovala MsKusik-Natans institut za genetičku medicinu, multidisciplinarni klinički i istraživački centar nazvan po Natansu i pionirskom medicinskom genetičaru Viktoru MsKusiku.[4]
Natansu je takođe dodeljeno šest počasnih doktorata tokom svoje karijere.
Nagrade uredi
- 1967: Selman Vaksman nagrada za mikrobiologiju
- 1976: NAS nagrada za molekularnu biologiju
- 1977: Izabran za Američku akademiju umetnosti i nauke[5]
- 1978: Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu
- 1979: Izabrancza Nacionalnu akademiju nauka[6]
- 1985: Izabran za Američko filozofsko društvo[7]
- 1993: Nacionalna medalja za nauku
Reference uredi
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1978”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-29.
- ^ a b v g „Daniel Nathans-Profiles in Science.”.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1978”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-29.
- ^ „Biographical Overview”. Daniel Nathans - Profiles in Science (na jeziku: engleski). 2019-03-12. Pristupljeno 2024-04-29.
- ^ „Daniel Nathans | American Academy of Arts and Sciences”. www.amacad.org (na jeziku: engleski). 2023-02-09. Pristupljeno 2024-04-29.
- ^ „Daniel Nathans”. www.nasonline.org. Pristupljeno 2024-04-29.
- ^ „APS Member History”.