Dan pobede (Hrvatska)
Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja (hrv. Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja) je državni praznik i neradni dan u Hrvatskoj. Hrvati ga proslavljaju 5. avgusta svake godine kao spomen na pobedu u Ratu u Hrvatskoj. Na taj datum 1995. Hrvatska vojska je ušla u grad Knin u vojnoj operaciji Oluja, što je imalo za posledicu jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ sa tragičnim bilansom - masovnim egzodusom više od 200.000 Srba iz Hrvatske [1].
Od 2000. godine taj dan se obeležava i kao „Dan oružanih snaga Hrvatske“, dok je 2008. Hrvatski sabor doneo odluku o izmenama i dopunama zakona o praznicima u Republici Hrvatskoj po kojoj se nazivu „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“ iza reči: „zahvalnosti“ dodaju „i Dan hrvatskih branitelja“ [2].
Centralna manifestacija, uz prisustvo kompletnog državnog vrha i vojnih i policijskih komandanata, održava se u Kninu. Počinje pre podne polaganjem venaca i paljenjem sveća na gradskom groblju u Kninu, nastavlja se proslavom i podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi [3].
Stav zvaničnika Republike Hrvatske koji se ističe proslavom ovog praznika je da je akcija hrvatske vojske „Oluja“ bila pravedna i odbrambena, sprovedena po svim pravilima ratovanja, uz poštovanje međunarodnih konvencija, iako su samu vojnu akciju i period potom, obeležili ratni zločini koje su pripadnici hrvatske vojske, ali i civili počinili nad srpskim civilima [4]. Srpski zvaničnici smatraju da je „Oluja“ zločin koji se nikad ne sme zaboraviti [5], da je ubijanje nedužnih i progon nemoćnih „najgori poraz za one koji su počinili taj zločin“ i da u Evropi od Drugog svetskog rata nije viđena veća izbeglička kolona od one koja je od Knina 1995. godine krenula prema Beogradu [6]. Predstavnici političkih stranaka navode da Hrvatska treba priznati zločin i da ne bi smela da se ponosi bombardovanjem i ubijanjem golorukih prognanika [7].
Istim povodom se u Srbiji i Republici Srpskoj parastosima i paljenjem sveća obeležava ubistvo oko 2.650 i progon oko 340.000 Srba u Republici Srpskoj Krajini i Bosni i Hercegovini od strane muslimanskih i hrvatskih snaga [8].
Na petnaestu godišnjicu hrvatske vojnopolicijske akcije „Oluja“ 2010. godine, „Inicijativa mladih za ljudska prava“ postavila je spomen ploču uz put, na severnom izlazu iz Knina kojim su pre 15 godina izbeglice iz Knina i okoline bežale u koloni [3]. Ova spomen-ploča s izvinjenjem izbeglicama „Oluje” je uklonjena je ni 24 sata posle postavljanja.[9]:
Izvori uredi
- ^ „U Srbiji suze i parastos, u Hrvatskoj Dan pobede i domovinske zahvalnosti” (na jeziku: (jezik: srpski)). In4s portal. 4. avgust 2009. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „Izmene i dopune zakona o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj.” (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Hrvatske narodne novine. 16. maj 2008. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ a b „Hrvatska obeležava Dan pobede” (na jeziku: (jezik: srpski)). B92, Beta, Tanjug. 5. avgust 2010. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „Josipović: Oluja sprovedena u skladu sa konvencijama” (na jeziku: (jezik: srpski)). Blic onlajn. 5. avgust 2010. Pristupljeno 5. avgust 2010.[mrtva veza]
- ^ „Državni vrh Hrvatske reagovao na Tadićevu izjavu o „Oluji“” (na jeziku: (jezik: srpski)). Blic onlajn. 4. avgust 2010. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „Koštunica: Hrvatska još nije priznala strašan zločin” (na jeziku: (jezik: srpski)). Blic onlajn. 4. avgust 2010. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „Spo: Hrvatska ne treba da se ponosi „Olujom“” (na jeziku: (jezik: srpski)). Agencija BETA, Kurir. 4. avgust 2010. Arhivirano iz originala 05. 08. 2010. g. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „U Crkvi svetog Marka služen parastos ubijenima u Oluji” (na jeziku: (jezik: srpski)). Politika onlajn. 4. avgust 2010. Pristupljeno 5. avgust 2010.
- ^ „U Kninu uklonjena spomen-ploča Inicijative mladih” (na jeziku: (jezik: srpski)). Politika onlajn. 6. avgust 2010. Pristupljeno 6. avgust 2010.