Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu jeste državni praznik, odnosno dan sećanja, koji se obeležava u Srbiji svake godine, 22. aprila. Posvećen je sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
Taj datum je svesno izabran zato što su u noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe sa više od 1000 logoraša pokušale da se probiju iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Spasilo se samo njih 91.
Sredinom aprila 1945. godine, ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaciju zatvorenika. Oko 600 od ukupno 1073 još uvek živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo samo njih 91. Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeno je i spaljeno zajedno sa logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli tek početkom maja 1945.
Žrtve su poginule većinom u koncentracionim logorima, u masakrima, masovnim ubistvima, smaknućima, racijama i progonima, pogotovo od strane ustaša i nacista, kao i kvislinških formacija, uključujući muslimansku SS Handžar-divizija i albansku SS diviziju Skenderbeg.
NDH je u jednom nadmašila naciste — bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu (logori Sisak, Jastrebarsko i Gornja Rijeka).
Broj žrtava je uvek bio predmet političkih rasprava i sukoba. Prema Memorijalnom muzeju holokausta Sjedinjenih Američkih Država, pobijeno je između 1941. i 1945. godine, samo u NDH, oko 320.000—340.000 Srba i 30.000 Jevreja.[1] Prema izraelskom Jad Vašemu, ubijeno je 500.000 Srba, proterano 250.000, a 200.000 je pokatoličeno dok je ubijeno 90.000 Roma i 30.000 Jevreja.[2] Prema američkom Institutu za istraživanja Jasenovca, ustaše su odnele oko 600.000 srpskih života.[3] Drugi izvori su izveštavali o dosta nižem ili većem broju žrtava.
Uz brojna događanja u celoj zemlji, između ostalog, ostavlja se venac na svim spomenicima. Poštu žrtvama odaju širom Srbije i Republike Srpske predstavnici Vlade Srbije i Republike Srpske, Vojske Srbije, SUBNOR-a, preživeli zatočenici logora, članovi udruženja porodica postradalih i njihovih poštovalaca i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova kao i brojni građani. Poštu žrtvama odaju i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Saveta Romske nacionalne manjine, ali i diplomatski predstavnici države Izrael, Nemačke i drugih zemalja u Srbiji.
U Donjoj Gradini, kod Kozarske Dubice, i u logoru Jasenovac, gde se održava komemoracije i parastos žrtvama ustaškog genocida, prisustvuju većinom najviši zvaničnici Srbije, Republike Srpske i Hrvatske.
Reference uredi
- ^ United States Holocaust Memorial Museum:„Jasenovac”. United States Holocaust Memorial Museum. Pristupljeno 27. 1. 2014.
- ^ Yad Vashem:„Croatia” (PDF). Shoah Resource Center - Yad Vashem. Pristupljeno 27. 1. 2014.
- ^ AG Friedensforschung:"Katholischer Klerus war an Vernichtungslagern beteiligt" - Was uns der Geschichtsunterricht über die Zeit des Faschismus verschwieg: In Kroation wurden 600.000 Serben umgebracht. Gespräch mit Barry M. Lituchy, Mitbegründer und Vorsitzender des Jasenovac Research Institute.