Darinka Bulja
Darinka Kosić-Bulja (Velika Kikinda 1877 — 1959) bila je srpska književnica i prevodilac. Iako nikad nije bila školovana, bila je samouka, a pored maternjeg srpskog, pričala je nemačkim i mađarskim jezikom, izučavala muziku, a pisala je i pesme, priče i bajke.
Darinka Bulja | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1877. |
| Mesto rođenja | Velika Kikinda, Austrougarska |
| Datum smrti | 1959. |
| Mesto smrti | Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija |
| Narodnost | Srpkinja |
| Zanimanje | književnica i prevodliac |
| Radovi | Posledice domaćeg vaspitanja, I deo (1909) Posledice domaćeg vaspitanja, II deo (1910) Kroz trnje i cveće (1911) |
| Supružnik | Đorđe Bulja |
Biografija
urediRođena je 1877. godine u Velikoj Kikindi u uglednoj i imućnoj porodici. Darinkini roditelji su pre njenog rođena izgubili četiri sina, pa su svu svoju pažnju posvetili njoj, za koju su se toliko plašili da je ne izgube, da je nisu puštali da se školuje, čak ni privremeno.
Darinka je vaspitana patrijahalno, a dom je napustila tek kada se u sedamnaestoj godini verila za studenta bogoslovije Gavrila Savića, međutim on je nedugo nakon veridbe preminuo.
Roditeljski dom je ipak napustila, kada se udala za beležnika Đorđa Bulju i sa njim se preselila u Vilovo. Brak je nije sprečio da prestane sa svojim aktivnostima, pa je pored uloge domaćice, Darinka nastavi sa čitanjem, istraživanjem i pisanjem[1] .
Književnost
urediDarinka je pored maternjeg srpskog, govorila na mađarskom i nemačkom jeziku. Pisala je pesme, priče i bajke, izučavala muziku, a sa 14. godina učestvovala je na velikom broju koncerata i na besedama.
Verovala je da na ženama počiva budućnost cele rase i insistirala na njihovom školovanju i uzdizanju u kulturnom smislu.
Bila je članica srpskog pevačkog društva Gusle i Devojačko kolo, koje je vodio Mihajlo Kosić, pedagog i Darinkin stric.
Zbog poznavanja više jezika, često je prevodila dela sa mađarskog i nemačkog na srpski i obrnuto, a interesovala se i za nauku[1].
Vrlo brzo je zbog svoje svestranosti, razlikovanja od većine žena tog vremena postala uzor mnogim drugim ženama, koje su htele da budu kao ona[1].
U svoje obrazovanje mnogo je ulagala, a poznavanje više jezika iskoristila je počevši 1906. godine da prevodi za časopis Ženski svet. Imala je veliku podršku glavnog urednika časopisa Arkadije Varađanin, koji ju je podržavao i ohrabrivao i njenom radu.
Bila je veliki rodoljub i često hvalila list u kojem radi, koji je izveštavao o humanitarnom radu ženskih dobrotvornih zadruga i o životima znamenitih žena[2].
Zbog inspirisanosti pričama i velike ljubavi prema rodnoj Kikindi, Darinka je počela da piše o svom rodnom kraju, a Matica Srpska je primetila njen rad, nagradila je sa njene dve knjige i štampala ih. Po mišljenju Matice Srpske, Darinkine knjige su realne i idealističke. U svojim radovima veličala je srpsku ženu i majku, a kritikovala oholost i sujetu. Izuzetno je podržavala obazovanje, bila protivnik materijalizma, a stavljala veliki akcenat na ljubav i veru u Boga.
Kako su isticali stručnjaci, na osnovu napisanih knjiga, zaključilo se da je Darinkina veličina bila u tome što ima široko znanje, a pritom umela da čita i piše na više razlčitih jezika, odnosno na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku[2].
Bila je urednica almanaha Srpkinja, njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas, koji je izdat 1913. godine.
Tokom svog života, istraživala je i potpisivala sve institucije koje školuju i okupljaju žene na prostoru Srbije[1]. Zaslužna je za očuvanje biografija velikih broja žena, od domaćica do školovanih žena, koje je gledala jednako i smatrala ih podjednako vrednim. Isticala je da su srpske seljanke čuvarke običaja, nošnje, folkklora i srpskog jezika i u svojim spisima zabeležila i opisala živote mnogima od njih[2].
U svojoj kritici, Jovan Grčić Milenko, doktor medicine i pesnik odao je veliko poštovanje prema delima Darinke Bulje, koju je nazvao čestitom Srpknjiom, lepe i rodoljubive inteligencije[2].
Za života otpevala je velikih broj srpskih narodnih i junačkih pesmama i zapisivala ih u svoje spise, jer je smatrala da su one simbol srpske duše.
Monografije
urediSmrt
urediDarinka Bulja preminula je 1959. godine u 82. godini života, a do smrti bila je poštovana i voljena, naročito od strane žena kojima je bila uzor kroz život[2].
Reference
uredi- ^ a b v g „Darinka Bulja, književnica: Bez diplome osvojila intelektualne krugove”. Večernje Novosti. Pristupljeno 10. 8. 2016.
- ^ a b v g d „Darinka Bulja-Kosić”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g.
- ^ „Darinka Bulja Kosić-Kroz trnje i cveće (1911)”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g.
Literatura
uredi- Srpkinja: njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas/ uredile srpske književnice. Irig: Dobrotvorna zadruga srpkinja, Sarajevo: Štamparija Pijuković i drug., (1913).
