Dvorac Fontenblo

Dvorac Fontenblo (franc. Château de Fontainebleau) se nalazi u istoimenom mestu u okviru pariske aglomeracije, u Francuskoj. Ime (franc. Château de Fontainebleau) je izvedeno iz fontaine belle eau, izvor lepe vode. Nalazi se u parku Fontenblo koji je služio kao kraljevsko lovište. Od 1981. nalazi se na UNESKO listi Svetske baštine.

Dvorac Fontenblo
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Dvorac i park Fontenblo
Mesto	Fontenblo, Francuska
Koordinate	48° 24′ 08″ S; 2° 42′ 02″ I
Površina	144 ha (15.500.000 sq ft)
Uključuje	Gallery of Francis I Musée national du Château de Fontainebleau
Kriterijum	kulturna: ii, vi
Referenca	160.
Upis	1981. (5. sednica)
Ugroženost	ne
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/160

To je renesansni kraljevski dvorac Fransoa I Francuskog, započet 1528. godine i neprestano dograđivan narednih 200 godina. U dvorcu su živeli mnogi francuski kraljevi, od Fransoa I do Napoleona III. Tu su rođeni kraljevi Filip IV Lepi, Anri III i Luj XIII, dok je Filip tu i preminuo. Kristina od Švedske je godinama živela u Fontenblou posle svoje abdikacije 1654. Papa Pije VII je dve godine ovde živeo u zarobljeništvu (1812—1814).

Istorija

Pogled sa juga

Kralj Fransoa I želeo je da stvori građevinu u stilu renesanse. U tom cilju srušio je postojeći srednjovekovni dvorac, izuzev kule i jednog dela na severu. Objavio je poziv italijanskim umetnicima da projektuju i dekorišu novu palatu u parku koji je kralju bio omiljen za lov. Radovima su rukovodile mnoge arhitekte: Florimon de Šampevern (1528—1531), Pjer Pol (1528—1535), Salomon dez Erben (od 1543). Nije moguće pouzdano utvrditi sve one koji su dali doprinos izgradnji. Najvažnije građevine oko „Ovalnog dvorišta“ projektovao je Žil le Breton. Kralj je želeo da dvorac postane galerija renesansne umetnosti. Sakupljao je umetnine iz Italije, antičke i savremene, naručivao dela na mitološke teme, u Francusku je doneo gipsane otiske antičkih skulptura koje su rekreirane u bronzi (Laokon, Apolon Belvedere). Galeriju Fransoa I freskama je ukrasio Roso Fjorentino.

Sin i naslednik kralja Fransoa, Anri II, kompletirao je palatu izgradnjom dvorske kapele i sale za balove. On je postavio Filipa Delorma za novog upravnika radova, koji je na tom položaju bio do 1559. U ovom periodu glavni dekorateri su bili Nikolo del Abate i Frančesko Primatičo.

Anri IV je proširio palatu kancelarijama državnih službenika, kao i zatvorenim teniskim igralištem. Tada je u palati moglo da živi oko 1000 ljudi. Dekoraciju u ovo doba su radili pariski umetnici inspirisani flamanskom umetnošću poznati kao druga fontenbloovska škola. Luj XIV je voleo da dolazi u Fontenblo gde je sagradio teatar. Dana 18. oktobra 1685. u ovom dvorcu je potpisao Edikt iz Fontenbloa kojim je opozvan Nantski edikt i zabranjen protestantizam u Francuskoj.

U doba Francuske revolucije nameštaj iz palate je rasprodat. Palata je služila kao kasarna i zatvor. Napoleon I je od 1805. vratio značaj ovoj palati koja je postala centar političkog i kulturnog života. U Fontenblou je potpisao svoju abdikaciju 1814.

Umetnički značaj

Dvorac Fontenblo je prvi primer italijanske manirističke dekorativne umetnosti i veštine uređenja parkova, koje su prilagođene po francuskom ukusu. Francuski manirizam 16. veka je otuda dobio ime „fontenbloovski stil“, koji je u slikarstvu dao prvu fontenbloovsku školu. Najraniji primer ovog stila je galerija Fransoa I (građena između 1533. i 1540). Stil je kombinovao skulpturu, obradu metala, slikarstvo, štuko dekoraciju i drvodeljstvo. U hortikulturi je uveo geometrijsko uređenje parkova. Unutrašnja dekoracija je kombinovala alegorijske slike u raskošnim gipasanim okvirima kombinovanim sa arabeskama i groteskama. Predstave ženskih figura imaju karakteristične male doterane glave na dugom vratu, izdužena torza i udove, i male visoko postavljene grudi. Svojim izgledom one podsećaju na prikaze lepotica u kasnoj Gotici. Stil razvijen u Fontenblou se proširio po severnim zemljama, a posebno je postao popularan u Antverpenu, Nemačkoj i Londonu.

Galerija

• 
  Prestona dvorana
• 
  Crveni salon
• 
  Budoar Marije Antoanete
• 
  Vrtovi
• 
  Salon vaza
• 
  Biblioteka
• 
  Balska dvorana
• 
  Galerija Fransoa I

Spoljašnje veze

• Muzej dvorca Fontenblo
• Profil sa prezentacije Svetske baštine