Википедија

Deveti Doktor

Deveti Doktor je inkarnacija Doktora, protagoniste britanske naučnofantastične televizijske serije Doktor Hu. Glumio ga je glumac Kristofer Eklston tokom prvog serijala nakon oživljavanja serije 2005. godine.

Deveti Doktor
Kristofer Eklston kao Deveti Doktor
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Rouz“
(1x1, 26. mart 2005)
Poslednje prik.„Razdvajanje puteva”
(1x13, 18. jun 2005)
TumačKristofer Eklston

U okviru narativa serije, Doktor je nekoliko vekova star vanzemaljski Vremenski Gospodar sa planete Galifrej koji putuje kroz vreme i prostor u TARDIS-u, često sa saputnicima. Na kraju života, Doktor se regeneriše pa se zbog toga njegov fizički izgled i ličnost menjaju. Eklstonova inkarnacija Doktora je ratom razoreni usamljenik koji je pragmatičniji i manje ekscentrični od svojih prethodnih inkarnacija, žestoko odlučan da zaštiti nevine po svaku cenu i sklon da koristi humor da prikrije traumu od koje pati zbog Vremenskog rata. U regeneraciji mu prethodi Ratni Doktor (Džon Hert), a sledi ga Deseti (Dejvid Tenant).

Da bi se prilagodio publici 21. veka, Doktor je dobio glavnu saputnicu Rouz Tajler (Bili Pajper) koja je osmišljena da bude jednako nezavisna i hrabra kao i on sam. Doktor i Rouz su takođe nakratko putovali sa Adamom Mičelom (Bruno Lengli), a kasnije im se pridružio i kapetan Džek Harknes (Džon Barouman), promenjeni prevarant iz 51. veka. Doktor, Rouz i Džek čine blisku ekipu, ali su se razdvojili u završnici serijala u kojoj je svaki lik morao da donese teške izbore i da se suoči sa žrtvom.

Pojavljivanja

uredi

Televizija

uredi

Deveti Doktor se prvi put pojavljuje u epizodi „Rouz” u kojoj spasava 19-godišnju radnicu Rouz Tajler (Bili Pajper) od napada Otonaca u robnoj kući u kojoj ona radi. Pošto je Rouz pomogla Doktoru da pobedi Nestensku svest, on je poziva da putuje sa njim u TARDIS-u.[1] Na njihovom prvom putovanju u „Kraju sveta”, Doktor vodi Rouz da bude svedok uništenja planete Zemlje u godini pet milijarditoj. Otkriva se da je Doktorova sopstvena vrsta Gospodara vremena uništena i da je Doktor poslednji iz svoje vrste.[2] Nakon toga, posećuju Kardif 1869. godine u „Nemirnim mrtvima” gde susreću pisca Čarlsa Dikensa za koga Doktor tvrdi da je veliki obožavalac. Kada se suočio sa stanjem blizu smrti, Doktor kaže Rouz da mu je drago što ju je upoznao.[3] U „Vanzemaljcima iz Londona”, kada odvede Rouz kući, Doktor se slučajno vraća na Zemlju 12 meseci pošto su otišli. Zbog njegovih postupaka, Rouzina majka Džeki (Kamil Koduri) ga zamenjuje za internet predatora, a Rouzin dečko Miki (Noel Klark) je postao osumnjičeni za Rouzino ubistvo.[4] Pošto je Miki pomogao Doktoru i Rouz da pobede Slitince ispaljivanjem projektila na njihovu bazu u Dauning Stritu 10 u „Trećem svetskom ratu”, Doktor nudi Mikiju da putuje u TARDIS-u sa njima, ali on odbija.[5] U epizodi „Dalek”, Doktor se susreće sa jednim Dalekom, iako je verovao da je njihova vrsta izumrla pošto se Vremenski rat između Gospodara vremena i Daleka završio međusobnim uništenjem oba roda – događaj za koji je Doktor sam je bio odgovoran. Doktor muči preživelog Daleka i na kraju epizode ​​se pripremao da ga hladnokrvno ubije. Uzdržao se kada ga je Rouz odvratila od te namere.[6]

Adam Mičel (Bruno Lengli) se pridružuje Doktoru i Rouz kao saputnik na kraju pomenute epizode.[6] Međutim, kada je pokušao da prokrijumčari buduće znanje sa Satelita Pet u 200.000 godini nazad u svoje vreme u „Dugoj igri”, Doktor ga proteruje iz TARDIS-a.[7] Doktor se naljutio na Rouz pošto ju je odveo da prisustvuje smrti njenog oca Pita (Šon Dingval) i ona mu je spasla život, izazivajući paradoks u „Ocima”. Međutim, kada Pit umre da bi popravio vremensku liniju, on pokazuje saosećanje i ohrabruje je da sedi pored njega dok on umire.[8] U „Praznom detetu”, nakon susreta sa kapetanom Džekom Harknesom (Džon Barouman) (prevarantom i bivšim agentom vremena iz 51. veka) 1941. godine, Doktor shvata da je Džek izazvao smrtonosnu nanotehnološku kugu koja je zahvatila ljudski rod, pretvarajući ljude u zombije sa gas maskama. Nakon razrešenja situacije, Džek se sprema da se žrtvuje u epizodi „Doktor pleše”, ali ga Doktor spasava i poziva u TARDIS.[9] U „Gradu praska”, kada je Doktor naišao na Blon (Anet Bedlend), jedinu Slitinku koja je preživela eksploziju u Dauning Stritu, u savremenom Kardifu sumnja da li da je pošalje kući na pogubljenje ili ne. Tokom ove epizode, Doktor prvi put primećuje da su on i Rouz stalno nailazili na reči „Zli vuk”.[10] U „Zlom vuku”, Doktor, Rouz i Džek se nalaze u nemilosti korporacije „Zli vuk”, zasnovane na Satelitu Pet. Međutim, otkriveno je da su pravi neprijatelj Daleci pošto je car Daleka takođe preživeo Vremenski rat i obnovio dalečku vrstu.[11] U „Razdvajanju puteva”, Doktor šalje Rouz nazad u 21. vek da je zaštiti pre nego što pokuša da uništi vojsku Daleka. Kada je shvatio da bi to uništilo većinu planete Zemlje, on to ne radi, otkrivajući da bi radije bio kukavica nego ubica. Pošto je upila energiju vremenskog vrtloga, Rouz je uspela da se vrati Doktoru i uništi Daleke. Da bi spasio Rouz od ubistva skrivanjem vremenskog vrtloga, Doktor otklanja štetna dejstva ljubeći je. Međutim, oštećenje njegovih ćelija dovodi do toga da se regeneriše i Deseti Doktor (Dejvid Tenant) zauzima njegovo mesto.[12]

Poreklo Devetog Doktora nije istraženo tokom Eklstonovog mandata 2005. godine, ali je dato u specijalu povodom 50. godišnjice serije, „Dan Doktora”, 2013. godine. Ova epizoda je takođe otkrila da je Deveti Doktor zapravo bila Doktorova deseta inkarnacija, kao što je objašnjeno u kratkoj epizodi „Noć Doktora”, pratećoj epizodi „Dana Doktora”, Osmi Doktor je prihvatio pomoć od Sestrinstva iz Karna nakon pada svemirskog broda kako bi osigurao da će se regenerisati u odgovarajuću inkarnaciju boriti se u ratu. Ova inkarnacija (koju je igrao Džon Hert) bi bila Deveti Doktor, ali je umesto toga dobila nadimak Ratni Doktor jer se zbog svog učešća u ratu osećao nedostojnim svog uobičajenog numerisanog zvanja. Posle Vremenskog rata, Ratni Doktor podleže starosti. Scena regeneracije je prekinuta neposredno pre nego što bi CGI verzija Eklstonovog lika u potpunosti mogla da se vidi, pošto je on odbio da se vrati u epizodu, a direktor serije Stiven Mofat je želeo da ispoštuje njegovu odluku. Eklston se, međutim, pojavljuje na snimcima i slikama zajedno sa prvih osam Doktora u promotivnom materijalu za ovaj specijal.[13]

Književnost

uredi

U eseju „Zaštita od poplave” u zbirci stripova o Osmom Doktoru Panini Books-a iz 2007. urednik stripova Časopisa Doktor Hu Klejton Hikmen otkriva da je Rasel T. Dejvis ovlastio strip da prikaže regeneraciju Osmog Doktora u Devetog na kraju luka priče Potop. Regeneraciji bi prisustvovala saputnica Osmog Doktora, Destri, a Hikmen piše da je namera bila da se nastavi sa Devetim Doktorom: priča prve godine sa Devetim Doktorom i Destri. Međutim, kada su na ovaj luk uložili zabranu i Rasel T. Dejvis i producentkinja serije Džuli Gardner, umetnička ekipa se osećala nesposobnom da regeneriše Doktora bez Destrinog prisustva i doneta je odluka da se regeneracija ne prikaže u stripu. U ponovno odštampanoj zbirci bili su uključeni posebno nacrtana tabla koja prikazuje kako je Deveti Doktor mogao izgledati u stripu odmah nakon regeneracije i kostim Osmog Doktora za koga se brinula Destri.[14]

Deveti Doktor se pojavljuje u prvih šest Doktor Hu romana u tvrdom povezu Novog niza pustolovina koji su povezani sa prvim serijalom obnovljene serije. Prva tri od ovih romana — Čovek u smeru kazaljke na satu, Čudovišta iznutra i Pobednik uzima sve — objavljena su 19. maja 2005. i prikazuju isključivo Doktora i Rouz.[15][16][17] Čudovišta iznutra prikazuje Doktora koji vodi Rouz na njenu prvu vanzemaljsku planetu Justiciju. Rouz pominje posetu Justiciji u epizodi prvog serijala „Grada praska” koja je emitovana 4. juna 2005. kao primer televizijske serije u kojoj se pominju romani.[10][16] Drugi serijal romana Devetog Doktora — koji se sastoji od Izopačenog soja, Samo čoveka i Kradljivaca snova — objavljen je 8. septembra 2005. i u njemu se pojavljuju Doktor, Rouz i kasniji pratilac kapetan Džek.[18][19][20] Svi romani Devetog Doktora osim Samo čoveka upućuju na luk priče o „Zlom vuku” iz prvog serijala, iako u skladu sa TV serijom, Doktor ih ne priznaje kao značajne.[a] Deveti Doktor se pojavio u e-knjizi Zver iz Vavilona Čarlija Higsona, izdavačke kuće Penguin povodom 50-ogodišnjice. Ovde je prikazano da je imao pustolovine između dematerijalizacije pred kraj „Rouz” i ponovnog materijalizovanja da bi rekao Rouz da TARDIS putuje kroz vreme.

Lik se pojavljivao u stripovima u Časopisu Doktor Hu između 2005. i 2006. godine, kao i u nekoliko kratkih priča u Godišnjaku Doktora Hua 2006. godine. U pripoveci sa Devetim Doktorom Stivena Mofata „'Šta sam uradila tokom svojih božićnih praznika' od Sali Sparou”, Doktor i TARDIS su nehotice razdvojeni dvadeset godina u vremenu greškom na vremeplovu i Doktor je uspeo da uputi Sali kako da mu ga vrati u prošlost. Ova pripovetka je kasnije postala osnova epizode „Treptaj” iz trećeg serijala.[21] Deveti Doktor se pojavio u IDW stripovima Doktor Hu: Zaboravljeni i Doktor Hu: Zatvorenici vremena.[22]

Audio drame

uredi

Deveti Doktor se prvi put zvanično pojavio u originalnoj audio drami Big Finish-a i AudioGo-a Sudbina Doktora: Noć Šaptača, objavljenoj u septembru 2013. za 50. godišnjicu Doktora Hua. U njoj mu se pridružuju saputnici Rouz i kapetan Džek, a Nikolas Brigs čita priču i daje svoj glas. Brigs je ponovio ulogu u Hronikama Devetog Doktora objavljenim u maju 2017. godine.[23][24] Godine 2019, Nikolas Brigs je bio narator kratkog putovanja iz ere Devetog Doktora pod nazivom Ratni ožiljci.

Dana 7. oktobra 2021. objavljen je „Pepeo večnosti”, ekskluzivna audio drama BBC Audio-a u saradnji sa izdavačkom kućom Penguin Books sa Devetim Doktorom i Rouz. Napisao ju je Nil Bušnel, a pročitala ju je Adžoa Ando.[25]

Pustolovine Devetog Doktora

uredi

Dana 9. avgusta 2020, Big Finish je objavio da će Kristofer Eklston ponoviti svoju ulogu Devetog Doktora za dvanaest novih priča u Pustolovinama Devetog Doktora. Prvi serijal koji se sastoji od četiri toma objavljen je između maja 2021. i februara 2022. godine.[26] Eklston je započeo studijsko snimanje za prvi boks set – Razarače – 14. decembra 2020. godine.[27]

Pustolovine Devetog Doktora odvijaju se pre događaja iz epizode „Rouz”. U prvom serijalu se Doktor bori sa Kiberljudima, sreće brigadira Letbridž-Stjuarta i dobija privremenog saputnika u vidu Nove (Kamila Biput) za prvi tom.

Dana 13. septembra 2021, Big Finish je potvrdio da će se Eklston vratiti za drugi serijal.[28] U drugom serijalu, Doktor se bori protiv Morskih đavola, ponovo se ujedinjuje sa saputnicom Osmog Doktora, Liv Čenkom, i suočava se sa najezdom Vašta Nerade na Zemlji. U poslednjoj epizodi, on spasava mladog slepca Kalena (Adam Martin) i njegovog psa vodiča koji govori Dojla (Harki Bambra) i odvodi ih u TARDIS kako bi pronašli novi dom.[29]

U trećem serijalu, Martin i Bambra ponavljaju svoje uloge u prvoj epizodi u kojoj im Doktor pronalazi novi dom i pominje da su već vodili Kalena i Dojla na brojna putovanja. Luiz Džejmson se pojavljuje kao Fijakra, vođa svemirske kolonije koja vodi Kalena i Dojla. Ponovo sam, Doktor svedoči pronalasku savremenog fudbala.[30] U trećem serijalu, Deveti Doktor sreće bivšu saputnicu Bernis Samerfild (Lisa Bauerman).[31]

Bivši i budući

uredi

Obeležavajući 60. godišnjicu serije 2023. godine, Big Finish je objavio serijal Bivši i budući u kojoj je neodređena inkarnacija Doktora (kasnije otkrivena kao Ratni Doktor) napadnuta oružjem koje uzrokuje da se nasumično prebacuju između prošlih i budućih inkarnacija. Eklston se pojavljuje u Pomenu Vremenskim gospodarima gde mu se pridružuje Dejvid Vorner kao alternativna verzija Doktora koji se pojavio u nekoliko drugih ostvarenja Big Finish-a; Nikola Voker, koja ponovo igra ulogu Liv Čenke, i Eklstonova koleginica iz serije Naši prijatelji sa severa Đina Meki kao Lumijat − inkarnacija Gospodara koji se odrekao zla.[32][33]

Razvoj

uredi

Kasting

uredi

Doktora je igralo osam glumaca u razdoblju od početka serije 1963. do izbora Kristofera Eklstona. Koncept regeneracije — postupka u kojem naslovni lik preuzima novo telo i identitet — uveden je 1966. kako bi se produkcijskoj ekipi omogućilo da promeni glavne glumce.[34] Između 1963. i 1989. godine sedam različitih glumaca je igralo ulogu. Osmi Doktor, kojeg je glumio Pol Mekgan, pojavio se u televizijskom filmu u koprodukciji BBC-ja i Fox-a 1996. godine, ali to nije dovelo do obnavljanja serije. Tokom šest nedelja 2003. godine, BBC je objavio animirani serijal pod nazivom Vrisak Šalke na svom zvaničnom sajtu. On je prvobitno razvijen kao zvanični nastavak serije, a u ulozi Doktora se našao Ričard E. Grant.[35] U promociji internet serije, BBC je Granta nazvao zvaničnim Devetim Doktorom.[35][36] Međutim, nakon najave iz septembra 2003. da će se serija vratiti na televiziju sa novim glumcem u naslovnoj ulozi, kanonski status takozvanog „Šalka Doktora” ostao je upitan.[35]

Izbor Kristofera Eklstona za ulogu Devetog Doktora objavljen je 22. marta 2004. godine. On je bio prvi izbor producentske ekipe za taj lik.[37] Ostali glumci povezivani sa ulogom su bili Bil Naj, Ričard E. Grant, Entoni Hed, Edi Izard, Hju Grant i Alan Dejvis.[38] Džejn Tranter, kontrolorka dramskog odeljenja BBC-ja, izjavila je u najavi izbora glumaca da je uloga glumca Eklstonovog ugleda signalizovala „našu nameru da odvedemo Doktora Hua u 21. vek, kao i da zadržimo njegove osnovne uobičajene vrednosti – da budemo iznenađujući, živčani i ekscentrični”. Izvršni producent Rasel T. Dejvis je primetio da je davanje uloge Eklstonu „podiglo lestvicu za sve nas”.[37] Eklston je naveo kvalitet scenarija kao razlog za pridruživanje glumačkoj ekipi, navodeći u izjavi na BBC-ovom programu Doručak da je „uzbuđen” zbog rada sa Dejvisom.[39] U promotivnom materijalu za seriju on navodi da je scenaristi poslao mejl da izjavi da ga zanima uloga. Eklston je uživao u prilici da radi na seriji koja je usmerena na drugačiju demografsku kategoriju od njegovih prethodnih uloga, napominjući da je „namenjena porodicama, tako da se na neki način bavim glumom za decu i osećam se veoma srećnim što to mogu da uradim”.[40] Smatrao je da je Dejvisova odluka bila „rizik” jer on kao glumac nije bio poznat po „šarmu ili komediji” i očekivao je moguće negativne reakcije zbog toga što je građen kao „glumac visokog rasta” i razlike između sopstvenog tumačenja lika i prethodnih Doktora.[41]

Dana 30. marta 2005, BBC je potvrdio da se Eklston neće vratiti ulozi u drugom serijalu, tvrdeći da se plašio da će mu u budućnosti biti nuđene samo slične uloge. Oni su 4. aprila priznali da je ova izjava data bez konsultacije sa glumcem i bili su primorani da se izvine.[42] Govoreći za Yorkshire Evening Post 2010. godine, Eklston je poricao da je otišao zbog straha da će dobijati samo slične uloge. On je naveo da „nije uživao u okruženju i kulturi u kojoj smo mi, glumci i ekipa, morali da radimo” i da više nijee želeo da radi na seriji na osnovu ovog iskustva.[43] Rekao je: „Nije mi bilo prijatno. Mislio sam 'Ako ostanem na ovom poslu, moraću da zažmurim na određene stvari za koje sam mislio da su pogrešne.' I mislim da je važnije biti svoj čovek nego biti uspešan, pa sam otišao. Ali najvažnije je da sam to uradio, a ne da sam otišao. Zaista to osećam jer je to nekako razbilo kalup i pomoglo je da ga popravim. Veoma sam ponosan na to.”[43] Prema pisanju Sunday Mirror-a, intervju za BBC-jev Doktor Hu sajt koji je uklonjen nakon njegovog odlaska otkrio je da je Eklston planirao da ostane još dve ili tri godine.[44][45] U martu 2013, izvor za BBC je naznačio da je Eklston razgovarao o planovima za 50. godišnjicu Doktora Hua koja je emitovana u novembru 2013. sa Dejvisovim naslednikom Stivenom Mofatom kao izvršnim producentom. Nakon razmatranja, odlučio je da se ne vraća u seriju.[46] Da se ​​vratio, njegova inkarnacija bi odigrala ulogu koja je na kraju postala Ratni Doktor kojeg je tumačio Džon Hert.[47][48]

Karakterizacija

uredi

Eklston je u aprilu 2004. izjavio da ne veruje da će njegov Doktor biti „ekscentričan i šašav kao što je bio u nekim njegovim inkarnacijama”.[39] Rasel T. Dejvis je opisao lik kao „ogoljenu” verziju prethodnih Doktora.[49] Što se tiče manje ekscentričnog karaktera Devetog Doktora, Dejvis je šaljivo rekao da „on putuje kroz vreme i prostor, ima dva srca, on je Gospodar vremena — to je dovoljno ekscentrično da se može nastaviti sa njim”.[50] Deveti Doktor govori sa mančesterskim naglaskom (Eklstonovim) za razliku od prethodnih Doktora, što ga čini prvim Doktorom sa severnjačkim naglaskom. O tome se govori u „Rouz” kada Rouz Tajler upita Doktora zašto zvuči kao da je „sa severa” ako je zaista vanzemaljac, dok Doktor uzvraća da „mnoge planete imaju sever”. Osvrćući se na ovaj aspekt njegove karakterizacije, Eklston je izjavio da je lik „naučnik i intelektualac, i čini se da mnogi ljudi misle da to možete biti samo ako govorite primljenim izgovorom što je, naravno, glupost”. Kostim Devetog Doktora sastoji se od crne kožne jakne, bordo ili mornarskog džempera, tamnih pantalona i tamnih cipela. Eklston je o ovome rekao: „Nisam želeo da kostim bude moja izvedba, želeo sam da bilo šta kitnjasto i boja izađu iz moje glume.”[40]

Eklston je smatrao da njegov Doktor treba da pokaže „blagu tamnu stranu”, ali i da pokaže svetliju stranu.[39] Izvršna producentkinja Džuli Gardner je primetila da bi Deveti Doktor mogao da bude „veoma žestok, ali i neozbiljan”.[49] Eklston je smatrao da njegov Doktor živi isključivo za sadašnjost, izbegava da razmišlja o svojoj bolnoj prošlosti i da je njegov jedini pogled na budućnost jednostavno „da je tamo”.[40] Osećao je da taj lik na kraju pruža poruku koja potvrđuje život: „U svemu što Doktor radi, on govori 'sjajno je biti živ'.”[40] U izjavi za Newsround, on je izjavio da Doktor prihvata pojedince bez obzira na boju kože i veroispovest i izrazio nadu da će Doktor podstaći malu decu da cene život.[51] Međutim, on je takođe ukazao na razlike između Doktora i uobičajenih dečjih junaka, opisujući taj lik kao „svirepog, ponekad [...] sukobljenog [...] nefleksibilnog” i da „ponekad stvara pokolj [... ] u Dizniju nema nikog poput njega”. Metju Svit iz novina The Evening Standard istakao je dihotomiju lika koji je „hrabar, mudar i sjajan”, ali i „grub i spreman” i „prizemljen”.[52]

Labava priča koja je dala podatke o karakterizaciji Devetog Doktora tokom njegovog mandata je njegovo mišljenje o uništenju njegovog sopstvenog roda Gospodara vremena koje se dogodilo pre njegove prve epizode. Eklston je smatrao da je epizoda „Dalek” pokazala publici zašto je njegov Doktor takav kakav jeste i „kako se oseća prema svojoj prošlosti”.[53] Dejvis je primetio da Deveti Doktor nosi dosta krivice za preživele, zbog čega „korača kroz univerzum noseći tamnu kožnu jaknu i govori 'ne diraj me'”.[53] Dejvis je smatrao da su događaji u epizodi „Dalek” pružili Doktoru „malo terapije” i da posle „počinje da se popravlja”. U epizodi „Razdvajanje puteva”, Doktor žrtvuje svoj život da bi spasao Rouz. Dejvis je smatrao da je važno da se Doktor udalji od mitoloških koncepata van scene kao što je Vremenski rat i pruži zaključak koji se fokusira na odnos između njegovog lika i Rouz.[53] Džon Barouman, koji je igrao kapetana Džeka, smatrao je da je Doktorova odluka da spase Rouz omogućila katarzu; dok se žrtvovao da bi je spasio, oslobađa se tereta uništenja Gospodara vremena.[53]

Saputnici

uredi

Oni se vole. Oni su najbolji prijatelji i na neki način završavaju rečenice jedno drugom, razumeju promene raspoloženja i rezonovanja, ali, kao i u svim dobrim odnosima, moraju da uče jedno o drugom.

—Eklston o odnosu između Doktora i Rouz.[51]

Od 1963. godine, Doktor je putovao sa raznim saputnicima koji ga uglavnom podsećaju na njegovu „moralnu dužnost”.[54] Izbor Bili Pajper za ulogu Rouz Tajler, glavne ženske saputnice Devetog Doktora, objavljen je u maju 2004. godine. Džuli Gardner je smatrala da je mlada glumica i bivša pop zvezda savršena kao „jedinstvena” i „dinamična” saputnica za Doktora.[55] Štampa za seriju se u velikoj meri usredsredila na činjenicu da je Rouz trebalo da bude nezavisnija i hrabrija od prethodnih saputnika. Pre izbora Pajperove, Eklston se našalio da će „trčati okolo vrišteći”.[39] Kasnije je izneo mišljenje da Rouz nije tako „ranjiva” kao prethodni saputnici i da je „hrabra i inteligentna kao i on” navodeći činjenicu da ona spasava Doktorov život.[51] Pajperova je primetila da Doktor izaziva Rouz više nego bilo ko drugi u njenom životu i da on zauzvrat vidi u njoj da „ima ogroman potencijal, da bude neko zaista, zaista sjajan”.[56] Eklston je smatrao da je Rouz „junakinja” koja „Doktora podučava ogromnim osećajnim lekcijama”. Smatrao je da je odnos između dva lika „ljubav na prvi pogled”, iako na tajanstveniji način u odnosu na konvencionalnu ljubavnu vezu.[57] Komentatori serije su primetili romantičnu napetost između dva lika. U svojoj knjizi Ko je Doktor?, Grejam Berk i Robert Smit opisali su klimaktični poljubac između Devetog Doktora i Rouz u „Razdvajanju puteva” kao nešto što smo „svi potajno želeli, iako ga je to na kraju ubilo”.[58]

 
Saputnici Devetog Doktora. S leva na desno: Rouz Tajler, Adam Mičel i kapetan Džek Harknes.

Adam Mičel se pridružuje Doktoru i Rouz u epizodi „Dalek”. Ovaj lik je prvi put osmišljen tokom prezentacije Rasela T. Dejvisa BBC-ju 2003. godine: uvek je bila namera da se Adam pridruži ekipi TARDIS-a pošto bi ga Rouz zavolela. Za razliku od Rouz, Adam je kreiran da bi se pokazalo da nisu svi prikladni da budu saputnici. Dejvis je izjavio da je „oduvek želeo da napravu seriju sa nekim ko bi bio loš saputnik” i nazvao je Adama „saputnikom koji nije mogao”.[59] Po vraćanja Adama kući, Doktor ga obaveštava da „uzima samo najbolje. Ima Rouz”.[7] Frejzer Mekalpajn, recenzirajući Adamovo pojavljivanje kao pratioca za blog BBC America's Anglophenia, opisao je Adama kao da je ispunio ulogu „saputnika koji dokazuje vrednost svih drugih saputnika”.[60] Od devete do trinaeste epizode, Rouz i Doktoru se pridružuje prevarant Džek Harknes. Džekovo pojavljivanje je zamišljeno sa namerom da se formira zaplet u kome se Džek preobraća iz kukavice u junaka.[61] Džon Barouman, razmišljajući o međusobnim odnosima između Doktora, Džeka i Rouz, smatra da je „suptilna seksualna hemija između sva tri lika... uvek bila u igri” uz upozorenje da „njihove veze nikako nisu vođene željom”.[62] Časopis SFX je takođe prokomentarisao „opijajuće koketnu dinamiku” i uporedio trojac sa „Skubi Du bandom u stilu Bafi, koja može da se našali suočena sa opasnošću”.[63] Džek napušta Devetog Doktora uz poljubac za koji je Barouman smatrao da je „pun nežnosti i poštovanja” i istovremeno „značajan trenutak u analima serije” i „trenutak pun melanholije i gubitka za likove”.[62]

Analiza i prijem

uredi
 
Eklstonov naslednik Dejvid Tenant smatrao je da ima „užasno mnogo toga da ispuni”.[64]

Deveti Doktor je veoma cenjen među obožavaocima serije, a recenzenti mejnstrim štampe i naučne fantastike generalno pripisuju Eklstonu i njegovom Doktoru da su pomogli da se serija ponovo uspostavi nakon prekida između 1996. i 2005. godine. Interakcije lika sa njegovim najvećim neprijateljima Dalecima su posebno hvaljene. Eklston je osvojio nekoliko nagrada za svoj jedini serijal, uključujući Nacionalnu televizijsku nagradu za najboljeg glumca 2005. godine. Džejms Delingpol iz The Spectator-a je primetio da su nakon odlaska Četvrtog Doktora Toma Bejkera ​​i pre Eklstona, glumci koji su tumačili Doktora bili skloni da igraju ulogu „previše uplašeno, znalački, ljupko ili čudno”. Smatrao je da „okrutni, drski i muževni” Deveti Doktor „prenosi publiku u zlatnu eru Džona Pertvija kada je serija još uvek imala tu mračnu oštrinu”.[65] Marena Manzufas, šefica programa ABC-a, prokomentarisala je pošto je preuzela seriju da je Eklston „uneo novu dinamičnu energiju u ulogu” i da će se serija svideti i dugogodišnjim gledaocima i novim obožavaocima. Ona je navela visoku gledanost Eklstonove debitantske epizode ​​— preko 10 miliona — kao dokaz da je publika bila spremna da dočeka novu eru serije.[66] Osvrćući se na eru Dejvida Tenanta i unapred na Meta Smita (Jedanaestog Doktora), Ed Mekreken iz The Herald-a komentarisao je da je uloga Tenanta predstavljala rizik pošto su „ugled i gledanost serije vraćeni pod Eklstonom”. Međutim, primetio je da je zbog kratkoće ere Devetog Doktora, Tenant kasnije imao više vremena da učvrsti svoj lik.[67] Ričard Henli Dejvis iz The Economic Voice-a takođe primećuje da je Tenant „imao velike čizme koje je trebalo da ispuni posle Doktora Hua Kristofera Eklstona, za koga mnogi veruju da je najbolja inkarnacija ludog Gospodara vremena”.[68] U jednom intervjuu iz 2005. godine, Tenant je izjavio da „ima mnogo toga da ispuni” pošto je preuzeo ulogu od Eklstona, jer se divio njegovoj ulozi kao gledalac.[64]

Poput Delingpola, Endru Bler je pronašao sličnosti između era Devetog i Trećeg Doktora, sumirajući Eklstonov jedini serijal kao „savremenu sedmu sezonu”. U svojoj retrospektivi lika, on navodi da je izbor Eklstona za ulogu dokazao da oživljavanje serije „nije bila laka i zabavna briga”. On komentariše da je u onlajn forumu obožavalaca postojao osećaj „da se brod usmerava u drugom pravcu” i hvali zaplet Vremenskog rata koji je omogućio liku da ponovo postane tajanstven pružajući mu „prazan list”. On upoređuje Devetog Doktora sa Prvim (Vilijam Hartnel) po tome što su oba lika „nepoznata osoba koja ostaje agresivno čudna sve dok ga njegovi novopronađeni ljudski prijatelji ne smekšaju”. Bler je takođe smatrao da je odnos Devetog Doktora sa njegovim najvećim neprijateljima Dalecima bio uspešniji nego drugim inkarnacijama, dajući posebnu pohvalu Eklstonovoj „pojačanom i zastrašujuće besnom reagovanju” na ova čudovišta u epizodi „Dalek”. Bler završava svoju retrospektivu konstatacijom da bez temelja koje je postavio Eklston, serija „ne bi mogla da se kreće ka još popularnijoj eri Dejvida Tenanta”.[69] Stiven Mofat, koji je napisao „Prazno dete”/„Doktor pleše” za Eklstonovog Doktora i koji je postao izvršni producent Doktora Hua 2010. godine, primetio je da je 2005. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu postojao izrazit nedostatak naučne fantastike i dramske fantastike. Smatrao je da je prvi serijal morao da se etablira kao nešto između „sapunice” sa „dodatkom ozbiljnog detektiva” da bi se dokazao kao „ispravan, razuman dramski serijal”. Mofat napominje da je serijal iz 2005. „promenio pejzaž u koji je serija nekada pokušavala da se uklopi” i da sada Doktor Hu „mora da bude najfantastičnija od fantastičnih serija”.[70]

Uoči premijere serije na Australijskoj mreži ABC, Robin Oliver iz Sydney Morning Herald-a predvideo je da će stariji gledaoci „lako videti Eklstona kao najboljeg Gospodara vremena od Toma Bejkera”.[71] Međutim, Hari Vening iz The Stage-a, iako je bio oduševljen oživljavanjem serije, označio je Eklstona kao „najveće razočarenje u seriji” nakon premijerne epizode, navodeći da je izgledao neprijatno u fantastičnoj ulozi.[72] Stiven Keli iz The Guardian-a smatrao je da Eklstonov Deveti Doktor ima mnogo mana, od kojih je kao dve izdvojio to što „izgleda kao statista iz Istočnjaka i da urla 'fantastično' u svakoj prilici”. Međutim, osećao je da je „uneo toplinu, duhovitost i obećanje” i „strašno prisustvo”. Keli je verovao da je Eklston bio uverljiv kao čovek koji je uništio dve civilizacije i koji se nosio sa posledicama, kao i da je mogao da donese više u seriju da je ostao u drugom serijalu.[73] Glumac Silvester Mekoj koji je tumačio Sedmog Doktora pohvalio je Eklstona kao „prilično vanzemaljskog” Doktora i da „nismo bili sigurni da li je bio na ivici ludila ili ne, što je bilo prilično dobro”.[74] Piter Dejvison koji je igrao Petog Doktora kritikovao je Eklstonovu odluku da odustane nakon jednog serijala, rekavši: „Mislim da ne možete da se bavite novim Doktorom na način na koji bi trebalo da budete u mogućnosti”.[75]

Godine 2005, Kristofer Eklston je osvojio nagradu za najpopularnijeg glumca na Nacionalnim televizijskim nagradama i nagradu TV Quick and TV Choice za najboljeg glumca.[76][77] Takođe je proglašen za najboljeg glumca od strane čitalaca časopisa SFX.[78] Eklston je proglašen za najboljeg dramskog glumca sa 59,42% glasova u onlajn anketi koju je sproveo BBC.co.uk 2005. godine.[79] U anketi Časopisa Doktor Hu 2006. godine, Eklston je izabran za trećeg najboljeg Doktora iza onih koje su tumačili Tom Bejker i Dejvid Tenant.[80] U aprilu 2011, IGN je takođe naveo Eklstonovog Doktora kao trećeg najboljeg Doktora, smatrajući da je „dao publici jakog i odlučnog Doktora oštećenog ratom i krivicom, ali koji još uvek poseduje istu iskru zabave i avanture kao i prethodni.” Veb-sajt je naveo da je uvođenjem nove generacije u seriju „postao ikona za novi milenijum”.[81] Gavin Fuler iz The Daily Telegraph-a proglasio ga je za devetog najboljeg Doktora, napominjući da je Eklston bio „ozbiljan glumac” i da bi „njegovi pokušaji blažeg stila mogli delovati pomalo iznuđeno”, iako je to bilo „nadoknađeno njegovim obračunima protiv Daleka”. Fuler je takođe bio razočaran što mu je „vreme prebrzo prošlo”.[82] U anketi iz 2012. koju je sproveo američki medijski časopis Entertainment Weekly, Eklston je izabran za četvrtog najpopularnijeg Doktora, iza Dejvida Tenanta, Meta Smita i Toma Bejkera.[83]

Izvori

uredi
  1. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (26. 3. 2005). „Rose”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 1. Cardiff. BBC. BBC One. 
  2. ^ Writer Russell T. Davies, Director Euros Lyn, Producer Phil Collinson (2. 4. 2005). „The End of the World”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 2. Cardiff. BBC. BBC One. 
  3. ^ Writer Mark Gatiss, Director Euros Lyn, Producer Phil Collinson (9. 4. 2005). „The Unquiet Dead”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 3. Cardiff. BBC. BBC One. 
  4. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (16. 4. 2005). „Aliens of London”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 4. Cardiff. BBC. BBC One. 
  5. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (23. 4. 2005). „World War Three”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 5. Cardiff. BBC. BBC One. 
  6. ^ a b Writer Robert Shearman, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (30. 4. 2005). „Dalek”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 6. Cardiff. BBC. BBC One. 
  7. ^ a b Writer Russell T Davies, Director Brian Grant, Producer Phil Collinson (7. 5. 2005). „The Long Game”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 7. Cardiff. BBC. BBC One. 
  8. ^ Writer Paul Cornell, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (14. 5. 2005). „Father's Day”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 7. Cardiff. BBC. BBC One. 
  9. ^ Writer Steven Moffat, Director James Hawes, Producer Phil Collinson (28. 5. 2005). „The Doctor Dances”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 10. Cardiff. BBC. BBC One. 
  10. ^ a b Writer Russell T Davies, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (4. 6. 2005). „Boom Town”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 11. Cardiff. BBC. BBC One. 
  11. ^ Writer Russell T Davies, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (11. 6. 2005). „Bad Wolf”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 12. Cardiff. BBC. BBC One. 
  12. ^ Writer Russell T Davies, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (18. 6. 2005). „The Parting of the Ways”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 13. Cardiff. BBC. BBC One. 
  13. ^ Steven Moffat, Nick Hurran, Marcus Wilson (23. 11. 2013). „The Day of the Doctor”. Doctor Who. BBC. 
  14. ^ Doctor Who: The Flood — The Complete Eighth Doctor Comic Strips Volume 4. London: Panini Books. 2007. str. 216—223. ISBN 978-1-905239-65-8. 
  15. ^ Richards, Justin (maj 2005). The Clockwise Man. BBC Books. ISBN 0-563-48628-7. 
  16. ^ a b Cole, Stephen (maj 2005). The Monsters Inside. BBC Books. ISBN 0-563-48629-5. 
  17. ^ Rayner, Jacqueline (maj 2005). Winner Takes All. BBC Books. ISBN 0-563-48627-9. 
  18. ^ Richards, Justin (septembar 2005). The Deviant Strain. BBC Books. ISBN 0-563-48637-6. 
  19. ^ Roberts, Gareth (septembar 2005). Only Human. BBC Books. ISBN 0-563-48639-2. 
  20. ^ Lyons, Steve (septembar 2005). The Stealers of Dreams. BBC Books. ISBN 0-563-48638-4. 
  21. ^ Moffat, Steven. „What I Did on My Christmas Holidays by Sally Sparrow”. Doctor Who Annual 2006. BBC. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  22. ^ Johnson, Rich (14. 6. 2013). „The Launch of the Powerpuff Girls – IDW Solicitations For September 2013, Including Transformers, My Little Pony, Star Trek, Doctor Who, GI Joe And Locke And Key”. Bleeding Cool. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  23. ^ „9. Night of the Whisperer”. Big Finish Productions. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  24. ^ „The Ninth Doctor Chronicles - Doctor Who - The New Series - Big Finish”. www.bigfinish.com. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  25. ^ Penguin Books: Doctor Who: The Ashes of Eternity. Penguin Books. Pristupljeno 18. 4. 2022. 
  26. ^ „Christopher Eccleston returns to Doctor Who”. Big Finish Productions. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  27. ^ „Big Finish on Twitter”. Big Finish Productions. Pristupljeno 15. 12. 2020. 
  28. ^ „Christopher Eccleston returns to Big Finish!”. Big Finish Productions. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  29. ^ „2.4. Doctor Who: The Ninth Doctor Adventures: Shades of Fear”. Big Finish Productions. Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  30. ^ „3.1. Doctor Who: The Ninth Doctor Adventures: Pioneers”. Big Finish Productions. Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  31. ^ „3.3. Doctor Who: The Ninth Doctor Adventures: Buried Threats”. Big Finish Productions. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  32. ^ „6. Doctor Who: Once and Future: Time Lord Immemorial”. Big Finish Productions. Pristupljeno 6. 10. 2023. 
  33. ^ „Beware the Time Lord Immemorial”. Big Finish Productions. Pristupljeno 6. 10. 2023. 
  34. ^ „Doctor Who regeneration was 'modelled on LSD trips'”. BBC News. BBC. 12. 4. 2010. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  35. ^ a b v McCracken, Edd (9. 11. 2003). „Richard E Grant's emergence as the ninth Doctor Who”. The Sunday Herald. Arhivirano iz originala 10. 6. 2014. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  36. ^ „Net première for Dr Who”. BBC News. BBC. 12. 11. 2003. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  37. ^ a b „Eccleston is new Doctor Who”. BBC News. BBC. 22. 3. 2004. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  38. ^ „Doctor Who fans endorse Eccleston”. BBC News. 22. 3. 2004. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  39. ^ a b v g „New Doctor Who 'excited' by role”. BBC News. BBC. 2. 4. 2004. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  40. ^ a b v g „Christopher Eccleston plays the Doctor”. BBC Press Office. 10. 3. 2005. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  41. ^ Hoggard, Liz (20. 3. 2005). „Doctor in the house”. The Guardian. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  42. ^ „BBC admits Dr Who actor blunder”. BBC News. BBC. 4. 4. 2005. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  43. ^ a b „Eccleston quit Doctor Who to be his 'own man'”. Yorkshire Evening Post. 15. 6. 2010. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  44. ^ Lawler, Danielle (3. 4. 2005). „Dr Who Told Beeb He'd Stay in Show”. Sunday Mirror. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  45. ^ Kilkelly, Daniel (3. 4. 2005). „Eccleston promised to film new 'Dr Who'?”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 6. 4. 2005. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  46. ^ Jeffery, Morgan (5. 4. 2013). „'Doctor Who' 50th: BBC denies Christopher Eccleston 'quitting' rumors — Doctor Who News — Cult”. Digital Spy. Pristupljeno 5. 4. 2013. 
  47. ^ „What if Eccleston Had Returned for 50th?”. Doctor Who TV. 16. 12. 2013. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  48. ^ „Doctor Who 50th Anniversary: The Day of the Doctor”. HI! Magazine. 26. 11. 2013. Arhivirano iz originala 28. 11. 2013. g. Pristupljeno 27. 11. 2013. 
  49. ^ a b „Russell T Davies and Julie Gardner”. BBC Press Office. BBC. 10. 3. 2005. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  50. ^ Russell, Gary (2006). Doctor Who: The Inside Story. BBC Books. str. 48. ISBN 978-0-563-48649-7. 
  51. ^ a b v „Q&A: Christopher Eccleston”. Newsround. BBC. 24. 3. 2005. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  52. ^ Sweet, Matthew (22. 3. 2005). „Who is this Doctor? The new Time Lord we meet on BBC1 on Saturday will be brutal, confrontational, northern and clever. But most of all, says actor Christopher Eccleston, he will be real.”. The Evening Standard. [mrtva veza]Šablon:Dl
  53. ^ a b v g „The Last Battle”. Doctor Who Confidential. Serija 1. Epizoda 13. 18. 6. 2005. BBC. BBC Three. 
  54. ^ „Doctor Who (before the Tardis)”. BBC News. BBC. 19. 11. 2008. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  55. ^ „Billie Piper is Doctor Who helper”. BBC News. BBC. 24. 5. 2004. Pristupljeno 27. 4. 2007. 
  56. ^ „Q&A: Billie Piper”. Newsround. BBC. 24. 3. 2005. Pristupljeno 20. 5. 2012. 
  57. ^ Gibson, Owen (10. 3. 2005). „A Doctor whose time has come”. The Guardian. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  58. ^ Burk, Graeme; Smith?, Robert (6. 3. 2012). Who Is the Doctor: The Unofficial Guide to Doctor Who-The New Series (1st izd.). ECW Press. str. 58. ISBN 978-1-55022-984-4. 
  59. ^ Russell, Gary (2006). Doctor Who: The Inside Story. BBC Books. str. 164. ISBN 978-0-563-48649-7. 
  60. ^ McAlpine, Fraser (16. 12. 2011). „A Companion to the Doctor's Companions: Adam Mitchell”. BBC America. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  61. ^ Davies, Russell T; Tennant, David; Barrowman, John; Agyeman, Freema; Head, Antony (16. 6. 2007). „Šablon:-'Ello, 'Ello, 'Ello”. Doctor Who Confidential. Serija 3. Epizoda 40. BBC Three. 
  62. ^ a b Barrowman, John; Barrowman, Carole E (24. 1. 2008). Anything Goes (1st izd.). Michael O'Mara Books. str. 18. ISBN 978-1843172895. 
  63. ^ „Doctor Who: The Empty Child/The Doctor Dances”. SFX. 28. 5. 2005. Arhivirano iz originala 27. 5. 2006. g. Pristupljeno 28. 4. 2012. 
  64. ^ a b „New Doctor Who's fears over role”. BBC News. BBC. 21. 7. 2005. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  65. ^ Delingpole, James (26. 3. 2005). „Return of the Daleks”. The Spectator. Pristupljeno 30. 3. 2012. [mrtva veza]
  66. ^ Thomas, Lesna (6. 4. 2004). „New 'Doctor Who' Series bought by ABC TV”. ABC. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  67. ^ McCracken, Edd (3. 1. 2009). „The next Who?”. The Herald. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  68. ^ Henley Davis, Richard (24. 12. 2009). „Dr Who: Farewell David Tennant's Doctor”. The Economic Voice. Arhivirano iz originala 28. 03. 2013. g. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  69. ^ Blair, Andrew (14. 12. 2011). „Doctor Who: a celebration of Christopher Eccleston”. Den of Geek. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  70. ^ Golder, Dave (29. 3. 2010). „Steven Moffat Interview, Part One”. SFX. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  71. ^ Oliver, Robin (21. 5. 2005). „Doctor Who-Show of the week”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  72. ^ Venning, Harry (4. 4. 2005). „TV Review”. The Stage. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  73. ^ Kelly, Stephen (21. 7. 2011). „Doctor Who: why did Christopher Eccleston leave show after one series?”. The Guardian. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  74. ^ McCoy, Sylvester (6. 4. 2005). „New Who impresses ex-Doctor McCoy”. BBC News. BBC. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  75. ^ Saney, Daniel (26. 4. 2005). „Former Doctor criticizes Eccleston”. Digital Spy. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  76. ^ „Street is best soap at TV awards”. BBC News. BBC. 6. 9. 2005. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  77. ^ „Dr Who scores TV awards hat-trick”. BBC News. BBC. 31. 10. 2006. Pristupljeno 31. 10. 2006. 
  78. ^ Patmore, Chris (6. 12. 2005). „SFX Awards 2005”. Sci-Fi-London. Arhivirano iz originala 11. 5. 2006. g. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  79. ^ „Drama – Best of 2005 – Best Actor”. BBC.co.uk. BBC. decembar 2005. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  80. ^ West, Dave (8. 12. 2006). „Tennant is best ever Who, says poll”. Digital Spy. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  81. ^ White, Cindy (22. 4. 2011). „Doctor Who: Ranking the Doctors”. IGN. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  82. ^ Fuller, Gavin. „Doctor Who – the top ten best Doctors”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  83. ^ Jeffrey, Morgan (30. 7. 2012). „Doctor Who: David Tennant tops US 'Favorite Doctor' poll”. Digital Spy. Pristupljeno 30. 7. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девети_Доктор&oldid=27856036”