Deklaracija Parlamenta Srpske o vraćanju nadležnosti

Deklaracije o ustavnim principima ili Deklaracija Parlamenta Srpske o vraćanju nadležnosti je deklaracija kojom Narodna skupština Republike Srpske poništila neke odluke predstavnika OHR-a koje su donete posle Dejtonskog sporazuma u periodu od 1996. do 2006. godine održana je 10. decembra 2021. godine. Povod za poteze Narodne skupštine i Vlade Republike Srpske je iznenadna ostavka visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Valentina Incka i izbor nemačkog političara Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika krajem maja 2021. godine Rusija je krajem juna reagovala na njegov izbor vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rusija i Kina predložile su sredinom jula u SB UN ukidanje institucije visokog predstavnika do 31. jula 2022. Zapadne sile su predlog Rusko-kineske rezolucije od strane SB UN odbile 22. jula. Sledećeg dana 23. jula Valentin Incko je desetak dana pre isteka mandata primenio bonska ovlašćenja kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje tzv. genocida u Srebrenici.. Dana 26. jula na konferenciji za novinare nakon sastanka predsednika svih parlamentarnih stranaka sa sedištem u Republici Srpskoj, predstavnici Republike Srpske odlučili su da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija nakon čega došlo je do eskalacije političke krize u Bosni i Hercegovini posle odluke visokog predstavnika koje su se nastavile narednih meseci. Obe strane su pojačavale populističku retoriku pred izbornu 2022. godinu, a međunarodni faktor je podsticao političke tenzije.

Granice Republike Srpske poslije Dejtona

Sednica Narodne skupštine Republike Srpske

U Banjaluci 10. decembra je održana posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju nadležnosti prenesenih na nivo BiH, za koju je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio da je u rangu istorijske. Na posebnoj sednici su razmatrane Informacija o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH, Informacija o prenosu nadležnosti u oblasti indirektnog oporezivanja, Informacija o pravosudnim institucijama BiH, Informacija o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbednosti i Deklaracija o ustavnim principima. O svim tačkama dnevnog reda predložena je objedinjena rasprava, a početak posebne sednice zakazan je za 12 časova. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, na posebnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju nadležnosti prenesenih na nivo BiH izjavio je da je ovo častan i važan dan za Republiku Srpsku. Dodik je istakao da je potrebna snažna skupštinska većina za donošenje ovakvih odluka i da to predstavlja trenutak usvajanja slobode. On je rekao da oni koji odgovaraju narodu i statusu Republike Srpske, od ovih politika ne mogu odustati. Kancelarija takozvanog visokog predstavnika u BiH uputila je pismo potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srpske Denisu Šuliću u kojem stoji da je njegov stav o neprisustvu predstavnika te kancelarije na posebnoj sednici neprihvatljiva. Pismo je potpisala zamenica visokog predstavnika u BiH i šefica kabineta Kristijana Šmita u Banjaluci Marian Berec.

"Ovo je jasno nepoštovanje Dejtonskog sporazuma. Verujem da ćete ispoštovati svoju obavezu iz Dejtonskog sporazuma i osigurati nesmetan rad predstavnika OHR-a na današnjoj sednici u skladu s Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma", stoji u pismu, preneo je sarajevski portal Kliks.

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić ostao je pri stavu da predstavnici Kancelarije takozvanog visokog predstavnika u Banjaluci ne mogu da prisustvuju posebnoj sednici Skupštine Srpske. U odgovoru na pismo OHR-a iz Banjaluke, koje je potpisala Marijana Berec, zamenica takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, Šulić je na Tviteru napisao:

"Gospođo, čiji ste Vi zamenik? Odluka ostaje nepromenjena! Srdačan pozdrav".

Poslanici opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske napustili su posebnu sednicu parlamenta o vraćanju nadležnosti prenesenih na BiH i neće učestvovati u glasanju, izjavio je predsednik SDS-a Mirko Šarović. Predsednik DNS-a Nenad Nešić kaže da nema jedinstva kada je reč o današnjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srpske. Predsednik PDP-a Branislav Borenović ocenio je da se današnja sednica parlamenta Srpske održava u predizborne svrhe. Predsednik SPS-a Goran Selak rekao je da želi jaku i stabilnu Republiku Srpsku u finansijskom i institucionalnom smislu. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je, ukoliko Ustavni sud BiH ospori odluke koje budu donesene na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, da će Srpska verovatno doneti zakon o tome da odluke tog suda ne važe na teritoriji Republike Srpske. Dodik je rekao da je današnja posebna sednica parlamenta Republike Srpske o vraćanju nadležnosti Srpske prenesenih na nivo BiH jedna od najvažnijih u ovom sazivu koja će odrediti budućnost i samu strukturu Republike Srpske. Dodik je komentarisao odluku opozicije da napusti današnji posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske.

"Opozicija je došla sa pripremljenim stavom da ovo što vladajuća koalicija predlaže treba da se sruši i da se dodatno iskažu stavovi politike iz Sarajeva. Opozicija je usmerena na to kako govore da će biti nekakvih sukoba i rata. To nije politika Republike Srpske i mi ne šijemo nikakve uniforme, već se pripremamo da na najbolji mogući način ovde regulišemo sektor odbrane", izjavio je Dodik.

Dodik je rekao da u parlamentu Srpske postoji skupštinska većina koja je odgovorna za Republiku Srpsku i koja će nastaviti da vodi koncept ove politike putem institucija kao što su Vlada, Narodna skupština, te predstavnici u zajedničkim institucijama. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u večernjim satima 10. decembra Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti i Deklaraciju o ustavnim principima. Zaključcima o prenosu nadležnosti predviđeno je da se zakoni i drugi propisi kojima je preneta nadležnost sa Republike Srpske na BiH neće primenjivati na teritoriji RS. Radi se o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosudnih institucija i oblasti odbrane i bezbednosti. Skupština je zadužila Vladu da u roku od šest meseci uputi na razmatranje zakone koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje RS po povratku nadležnosti. Takođe, Skupština je zadužila Vladu da u koordinaciji sa predsednicom RS, pripremi tekst Ustava RS kojim će se vratiti sve nadležnosti Srpske, izuzimajući one koje po Ustavu BiH pripadaju Bosni i Hercegovini. U Deklaraciji se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik. U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti. Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji.

Deklaracija

Prenos nadležnosti u oblasti indirektnog oporezivanja;

„Narodna skupština Republike Srpske povukla je saglasnost od 30. oktobra 2003. godine kojom je nadležnost iz oblasti indirektnog oporezivanja u okviru sistema poreske politike preneta na Parlamentarnu skupštinu BiH, kako bi se omogućilo razmatranje i usvajanje Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH. Ovom odlukom na teritoriji Srpske zakoni o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH, o uplatama na jedinstveni račun i raspodeli prihoda, o Upravi za indirektno oporezivanje, o postupku indirektnog oporezivanja, o postupku prinudne naplate indirektnih poreza, o porezu na dodatu vrednost i Zakon o akcizama u BiH neće se primenjivati na teritoriji Republike Srpske od dana stupanja na snagu Zakona o porezu na dodatu vrednost u Republici Srpskoj i Zakona o akcizama Republike Srpske”.

Nadležnosti u pravosudnim institucijama;

„Narodna skupština Republike Srpske povukla je saglasnost iz 2004. godine o prenošenju određenih odgovornosti entiteta kroz uspostavljanje Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH. Narodna skupština RS zadužila je Vladu Srpske da u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, dok se taj zakon BiH neće primenjivat od dana kada bude usvojen zakon RS”.

Nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti;

„Narodna skupština Republike Srpske povukla je odluku iz 2005. godine o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na institucije BiH. Vlada RS u roku od šest meseci treba da predloži Skupštini zakone o odbrani i bezbednosti, a kada oni budu usvojeni, prestaće da se primenjuju Zakon o odbrani BiH , Zakon o službi u Oružanim snagama BiH, Zakon o Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH i Zakon o Agenciji za istrage i zaštitu BiH”.

U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov”.

„Nije bilo ni naknadnih ustavnih promena, pa su i te nadležnosti neustavne i samim tim privremene“, stoji u Deklaraciji”.

BiH ima ograničeen nadležnosti;

„U dokumentu piše i da BiH nema ustavom definisano državnopravno uređenje i ima vrlo ograničene i striktno određene nadležnosti, što je određuje kao državu sa međunarodno priznatim granicama sa nadležnostima u spoljnim odnosima, dok skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima. U Deklaraciji se navodi i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH. To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH.”

Posebni odnosi sa susednim državama;

„U Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost. Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH. Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji. U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“.

Osim toga, predviđeno je bilo i da se tekst Sporazuma pre potpisivanja uskladi sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ukoliko suština ovih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na ovaj sporazum na isti način kako je dala, navodi se u Deklaraciji.

Odbrana i vojska;

„Deklaracija se bavi i prenosom nadležnosti, koje su posebnim Zaključcima, danas takođe usvojenim u Skupštini RS, vraćene Srpskoj. U Deklaraciji se podseća da su odbrana i vojska u nadležnosti entiteta i dodaje da Ustav BiH ne predviđa "oružane snage BiH" niti daje ustavni osnov za postojanje oružanih snaga BiH. Takođe, navodi se da ne postoji ustavni osnov za donošenje zakona kojim se BiH daju izvorni prihodi, već samo daje mogućnost da Parlamentarna skupština za neki godišnji budžet odredi druga razmera koja nije 2/3 koje daje Federacija naprema 1/3 koju daje Republika Srpska. Sporazum o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja nikada nije ni objavljen u Službenom glasniku BiH, pa time nije ni stupio na snagu i nije mogao biti osnov za donošenje Zakona o indirektnom oporezivanju”, navodi se u Deklaraciji.

Vidi još

• Politička kriza u Bosni i Hercegovini (2021)
• Politička kriza u Bosni i Hercegovini (2015 — 2017)
• Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini (2008 — 2012)
• Deklaracija o Srebrenici
• Rat u Bosni i Hercegovini