Deligradski događaj

Deligradski događaj je naziv za pokušaj proglašenja kneževine Srbije kraljevinom. Za vreme prvog-srpsko turskog rata 1876. postignuto je na inicijativu velikih sila faktičko primirje od deset dana (3—13. septembra) da bi se poveli pregovori između zaraćenih strana oko zaključenja formalnog primirja.

Međutim, komandant glavne srpske vojske M. G. Černjajev, bio je rešen da spreči mir. Sutradan po obustavi neprijateljstava 4. septembra zatražio je od generala Koste Protića da kod Deligrada objavi vojsci proglašenje kraljevine. Vojska je odmah položila zakletvu „kralju“ Milanu.

Velike sile su se usprotivile i knez je poručio Černjajevu da proglašenje kraljevine ne može prihvatiti. Kneževom izaslaniku Černjajev je izjavio da će da napusti Srbiju zajedno sa ruskim oficirima, ako knez ostane pri toj odluci. Uveravao ga je da je priznanje velikih sila nepotrebno, a proglašenje kraljevine podiže moral srpske vojske i naroda jer „kraljevina znači nezavisnost“. To je bila naknada za žrtve i glavna dobit od rata koji je, po njegovom mišljenju, trebalo nastaviti posle primirja od dva meseca. Tvrdio je da će za to vreme Rusija pružiti Srbiji pomoć veću nego što joj je potrebna.

Knez je ipak, pod pritiskom velikih sila, izjavio da neće priznati proglašenje kraljevine. Černjajev je odustao od svoje pretnje, ali, da bi se spasao njegov ugled, kneževa odluka nije saopštena moravsko-timočkoj vojsci.

Dana 16. septembra 1876. otpočela je neuspela srpska ofanziva, posle koje Černjajev napušta Srbiju i velike sile preuzimaju inicijativu u Carigradu za obustavu rata.

Literatura

• Tekst dr. Vojislava Vučkovića, istoričara iz Beograda u Enciklopediji Jugoslavije JLZ. Zagreb 1984. godine.