Википедија

Deca vojnici u Africi

Deca vojnici u Africi predstavljaju decu (definisana Konvencijom o pravima deteta kao osobe mlađe od 18 godina) koja su regrutovana za učešće u vojnim operacijama i vojnim kampanjama kroz istoriju i u mnogim državama i kulturama.[1]

Deca mogu učestvovati u vojnim sukobima u sklopu državnih oružanih snaga, ali i u sklopu nedržavnih oružanih grupe i organizacija, u okviru kojih se mogu obučavati za direktno učestvovanje u borbama ili im se mogu dodeljivati i druge pomoćne uloge kao što su portiri, kuvari, kuriri, ili koristiti za taktičku prednost kao živi štit ili za političku prednost u propagandi.[2][3]

Generalno, deca su laka meta za regrutovanje i kontrolu zbog njihove podložnosti uticaju.[1][4][5][6] Regrutovanje dece za učešće u vojnim sukobima se može vršiti na silu, ali određeni procenat dece dobrovoljno bira da se pridruži zaraćenim stranama, često da bi izbegli siromaštvo ili zato što očekuju da vojni život ponudi obred prelaska do zrelosti.[1]

Angažovanje dece u ratnim sukobima nosi brojne posledice. Deca vojnici koja prežive oružani sukob često razviju psihijatrijske bolesti, slabu pismenost i računanje, kao i probleme u socijalnom ponašanju koji se najčešće manifestuju kao pojačana agresija, što zajedno dovodi do povećanog rizika od loše adaptacije u društvu, nezaposlenosti i siromaštva u odraslom dobu.[7] Istraživanja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama takođe su otkrila da je angažovanje i obuka dece adolescenata, čak i kada nisu poslani u rat, često praćeni većim rizikom od samoubistva, mentalnim poremećajima povezanim sa stresom, zloupotreba alkohola, i nasilničko ponašanje.

Od 1970-ih, brojni sporazumi su uspešno smanjili regrutovanje i korišćenje dece širom sveta. Bez obzira na to, četvrtina oružanih snaga širom sveta, posebno onih u ekonomski moćnim državama, još uvek obučava decu adolescenata za vojnu službu, dok je drugde upotreba dece u oružanim sukobima i pobunama porasla poslednjih godina.

Deca u ratnim sukobima kroz istoriju

uredi

Istorija je puna primera da su deca obučavana i korišćena za učešće u borbama, dodeljena za pomoćne uloge kao što su portiri ili kuriri, korišćena kao seksualni robovi, ili regrutovana za taktičku prednost kao živi štit ili za političku prednost u propagandi.[3][2]

Godine 1814, na primer, Napoleon I Bonaparta je pred sam kraj svoje vladavine, kada se suočio sa problemom brojnosti svoje armije, regrutovao veliki broj dece za svoju vojsku.[8]

Na hiljade dece je učestvovalo na svim zaraćenim stranama Prvog i Drugog svetskog rata.[9] [10]Najupečatljiviji primer je postojanje Hitlerjugenda (u prevodu Hitlerova omladina) koja je bila paravojna organizacija Nacističke partije. Postojala je od 1922. do 1945, i bila druga najstarija nacistička paravojna grupa, osnovana godinu dana nakon slične grupe za odrasle, Šturmabtajlung (SA). Do 1930, Hitlerjugend je upisao preko 25.000 dečaka starih četrnaest godina i više. Takođe je uspostavljen i juniorski ogranak, Dojčes jungfolk, za dečake od deset do četrnaest godina. Devojčice od deset do osamnaest godina su imale paralelnu organizaciju, Bund Deutscher Madel (BDM), Savez nemačkih devojčica. Do 1945, za Hitlerjugend je bilo uobičajeno da regrutuje dvanaestogodišnjake. Tokom bitke za Berlin, Hitlerjugend je činio veći deo nemačke zadnje linije odbrane, i pričalo se da su deca bila među oštrijim borcima.

Osim ovog slučaja, deca su i dalje bila korišćena tokom 20. i ranog 21. veka na svim kontinentima, sa koncentracijama u delovima Afrike, Latinske Amerike i Bliskog istoka.[11] Postoje procene da su tokom 2003. godine deca vojnici učestvovala u oko tri četvrtine tada aktivnih vojnih sukoba sukoba.[12]

Pokretački faktori

uredi

Više je faktora koji utiču i koji mogu biti pokretači regrutacije i angažovanja dece u vojnim aktivnostima. Uprkos fizičkoj i psihičkoj nerazvijenosti dece u odnosu na odrasle, postoji mnogo razloga zašto ih državne i nedržavne vojne organizacije regrutuju, i zašto su deca često privučena da se pridruže svojom voljom. Među važnijima tu su psihološki faktori jer u odnosu na odrasle, manja neurološka i psihološka razvijenost dece, uključujući adolescente, čini ih podložnijim regrutovanju i takođe manje sposobne da donose odluke bez uvažavanja rizika koje donošenje takve odluke donosi.

Istraživanja otkrivaju da oni koji se bave regrutovanjem dece za učešće u vojnim sukobima ciljaju decu siromašnijeg porekla. U Velikoj Britaniji, na primer, vojska smatra da je lakše privući decu regrute od 16 godina nego odrasle od 18 godina, posebno one iz siromašnijeg porekla[13]. Jednom regrutovana, deca su lakša od odraslih za indoktrinisanje i kontrolu, [1][5][4] i motivisanija su od odraslih da se bore i za nenovčane podsticaje kao što su religija, čast, prestiž, osveta i dužnost.

Društveni faktori su takođe veoma bitni. Rastuća populacija mladih ljudi u odnosu na starije generacije učinila je decu jeftinim i dostupnim resursom za vojne organizacije.

Vojni faktori u mnogome doprinose lakšem regrutovanju dece u savremeno doba. Globalno umnožavanje lakog automatskog oružja, za čije rukovanje deca lako mogu da se obuče, takođe je učinila da upotreba dece kao direktnih boraca bude poželjna. Neki vođe oružanih grupa su tvrdili da deca, uprkos svojoj nerazvijenosti, unose velike kvalitete boraca u borbenu jedinicu, često su izuzetno neustrašiva, okretna i izdržljiva.

Tek poslednjih decenija su počeli međunarodni napori da se ograniči i znatno smanji zloupotreba dece u oružanim sukobima.[10] Usvajanje Opcionog protokola o učešću dece u oružanim sukobima engl. Optional Protocol on the Involvement of Children in Armed Conflict (OPAC) [14] 2000. godine obavezalo je države koje su ga ratifikovale da „preduzmu sve izvodljive mere” kako bi osigurale da nijedno dete ne učestvuje direktno u neprijateljstvima i da prestanu sa regrutacijom mlađih od 16 godina. Bez obzira na to, od 2018. godine, deca mlađa od 18 godina i dalje su regrutovana i obučavana za vojne svrhe u 46 zemalja, što je otprilike jedna četvrtina svih zemalja. Većina ovih država regrutuje od 17 godina, manje od 20 regrutuje od 16 godina, a nepoznati, manji broj, regrutuje mlađu decu.

Danas, zbog široko rasprostranjene zloupotrebe dece u oblastima gde oružani sukobi i nesigurnost sprečavaju pristup zvaničnicima UN i drugim posmatračima, teško je proceniti koliko je dece pogođeno. U 2017. Child Soldiers International [15]procenio da je nekoliko desetina hiljada dece, verovatno više od 100.000, bilo u državnim i nedržavnim vojnim organizacijama širom sveta, a 2018. organizacija je izvestila da se deca koriste za učešće u najmanje 18 oružanih sukoba.[16] Procenjuje se da devojčice čine oko 40% populacije dece vojnika.

Deca vojnici u Africi

uredi

Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova je 2003. godine procenila da je do polovine dece uključene u državne oružane snage i nedržavne oružane grupe širom sveta bilo u Africi.[17] U 2004. godini, Child Soldiers International je procenio da je 100.000 dece korišćeno u državnim i nedržavnim oružanim snagama na afričkom kontinentu, a 2008. godine procena je dala ukupan broj od 120.000 dece, ili 40 procenata od ukupnog svetskog broja.[18]

Do 2022. godine, Ujedinjene nacije (UN) su identifikovale 12 zemalja u svetu u kojima se deca regrutuju za pripadnost nedržavnim naoružanim paravojnim organizacijama kao što su milicije, pobunjenici, terorističke organizacije, gerilski pokreti, pokreti za oružano oslobođenje i druge vrste vojnih organizacija. Takođe, potvrđeno je da se u šest afričkih država deca regrutuju u državne oružane snage: Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo, Mali, Somalija, Sudan i Južni Sudan.[19]

Centralnoafrička Republika

uredi

Zloupotreba dece od strane oružanih grupa u Centralnoafričkoj Republici, zemlji sa oko pet miliona stanovnika, je istorijski uobičajena i veoma prisutna praksa. Između 2012. i 2015. godine, čak 10.000 dece je korišćeno od strane oružanih grupa u oružanom sukobu širom zemlje, a od 2016. deca su i dalje korišćena. Uglavnom muslimanska koalicija oružanih grupa Seleka i pretežno hrišćanske milicije Anti-balaka koristile su decu na ovaj način, neki starosti čak osam godina. U maju 2015. na Forumu de Bangui (sastanak vlade, parlamenta, oružanih grupa, civilnog društva i verskih vođa), određeni broj naoružanih grupa pristao je da demobiliše hiljade dece.[20]  

2016. godine u Centralnoafričkoj Republici, prema podacima Ujedinjenih nacija, 2.691 dečaka i 1.206 devojčica je zvanično odvojeno od oružanih grupa. Uprkos tome, regrutovanje i korišćenje dece u vojne svrhe poraslo je za otprilike 50 procenata tokom te godine, uglavnom pripisano Gospodnjoj vojsci otpora (Lord's Resistance Army) [21] [22]

Demokratska Republika Kongo

uredi

U Demokratskoj Republici Kongo, u kojoj živi više od 90 miliona stanovnika, preko polovine stanovništva čine deca mlađa od 18 godina. Na hiljade od te dece služi u vojsci Demokratske Republike Kongo i raznim pobunjeničkim milicijama. Procenjuje se da se više od 30.000 dece borilo sa raznim stranama u sukobu na vrhuncu Drugog kongoanskog rata (1988-2002). Ovaj rat se zbog izraženog mešanja stranih faktora naziva i Afrički svetski rat.

Trenutno, Demokratska Republika Kongo ima jedan od najvećih procenata dece vojnika na svetu. Međunarodni sud je doneo presudu o ovoj praksi tokom rata. Tomas Lubanga Diilo, jedan od vođa rata u ovoj državi, osuđen je na 14 godina zatvora zbog svoje uloge u regrutovanju dece vojnika između 2002. i 2003. Lubanga je rukovodio Unijom kongoanskih patriota i njenim oružanim krilom Patriotske snage za Oslobođenje Konga. Deca su tada bila primorana da se bore u oružanom sukobu u Ituri. [23]

Somalija

uredi

Somalija, država na krajnjem istoku afričkog kontinenta na obali Indijskog okeana, predstavlja možda i najnebezbedniju državu na svetu. Naseljena još od paleolita, nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekla je 1960. godine. Građanski rat, sa kraćim prekidima, u Somaliji traje od 1977. godine.

Izveštaj koji je 2004. godine objavio Child Soldiers International procenjuje da je 200.000 dece regrutovano u različite paravojne formacije protiv njihove volje od 1991. godine. Generalni sekretar UN Antonio Guteres je 2017. prokomentarisao izveštaj UN u kome se procenjuje da je preko 50 procenata članstva Al Šababa (Al-Shabaab poznat i kao Ash-Shabaab) u zemlji mlađe od 18 godina, a da su neki od samo devet poslati da se bore. Izveštaj je potvrdio da je 6.163 dece regrutovano u Somaliji između 1. aprila 2010. i 31. jula 2016. godine, od kojih su 230 bilo ženskog pola. Al-Šabab je učinio sedamdeset procenata ovog regrutovanja, a Somalijska nacionalna armija je takođe učestvovala u regrutovanju dece.[24]

Sudan

uredi

Sudan, država u severoistočnoj Africi, sa oko 40 miliona stanovnika, kojoj je do 2011. pripadao sada nezavisni Južni Sudan, potresaju ratni sukobi više decenija unazad. U 2004. godini, oko 17.000 dece koristile su državne oružane snage i nedržavne oružane grupe. Čak 5.000 dece bilo je deo glavne naoružane opozicione grupe u to vreme, Sudanske narodnooslobodilačke armije (SPLA).

Uganda

uredi

Republika Uganda je država centralne Afrika sa oko 40 miliona stanovnika „ Lord's Resistance Army u Ugandi je postala poznata uglavnom kroz prisilno regrutovanje hiljada dece i adolescenata koji su bili obučeni kao vojnici ili su bili primorani da se 'žene' članovima pobunjeničke grupe... Za razliku od svih drugih, ili ranijih, pobunjeničkih grupa u Ugandi, LRA je nasilnu otmicu ili porobljavanje dece (po mogućnosti starosti između dvanaest i četrnaest godina) učinila glavnim metodom regrutovanja i koncentrisala svoje aktivnosti na napade na civilno stanovništvo.“[25]

Zimbabve

uredi

Godine 2003. engleski časopis Gardijan je izvestio o višestrukim kršenjima ljudskih prava od strane Nacionalne službe za mlade, omladinske milicije koju sponzoriše država u Zimbabveu.[26] Prvobitno zamišljena kao patriotska omladinska organizacija, postala je paravojna grupa mladih između 10 i 30 godina i korišćena je za suzbijanje neslaganja u zemlji. Organizacija je konačno zabranjena početkom 2018. godine.

Sprečavanje zluopotrebe dece u ratnim sukobima i reintegracija

uredi

Međunarodni napori da se smanji broj dece u vojnim organizacijama u Africi počeli su usvojenim principima u Kejptaunu, iz 1997. godine.[27] Principi su predložili da se afričke vlade obavežu na usvajanje minimalne starosne dobi za regrutaciju u vojsku  od 18 godina. Principi su takođe definisali da dete vojnik uključuje svaku osobu mlađu od 18 godina koja je „deo bilo koje vrste regularnih ili neregularnih oružanih snaga ili grupe u bilo kom svojstvu... uključujući devojke regrutovane u seksualne svrhe...“.

2007. godine, konferencija Slobodna deca iz rata u Parizu proizvela je Pariske principe[28], koji su prečistili i ažurirali principe Kejptauna, primenili ih na globalnom nivou i izneli praktičan pristup reintegraciji sadašnjih dece vojnika.[29]

Child Soldiers International definiše reintegraciju dece kao: „Proces kroz koji se deca koja su ranije bila povezana sa oružanim snagama/grupama podržavaju da se vrate u civilni život i igraju cenjenu ulogu u svojim porodicama i zajednicama“. Programi koji imaju za cilj rehabilitaciju i reintegraciju dece vojnika, poput onih koje sponzoriše UNICEF, često naglašavaju tri komponente: spajanje porodice/mreža zajednice, psihološka podrška i obrazovanje. Ovi napori zahtevaju minimalno angažovanje od 3 do 5 godina da bi programi bili uspešno sprovedeni. Generalno, napori na reintegraciji imaju za cilj da vrate decu u bezbedno okruženje, da stvore osećaj praštanja u ime porodice i zajednice deteta kroz verske i kulturne ceremonije i rituale, i podstiču ponovno ujedinjenje deteta sa njihovom porodicom.

Reintegraciju dece nakon učešća u ratnim sukobima može biti otežana u slučajevima kada je dotično dete učestvovalo u ratnim zločinima, jer se u tim slučajevima pojačava stigma unutar društvene zajednice. U ovakvim slučajevima veliki broj dece se suočava sa rizikom od ponovne regrutacije, što dodatno otežava pokušaje reintegracije.

U reintegraciji dece posebnu pažnju zahtevaju devojčice vojnici i slučajevi kada je prisutna zloupotreba droge među decom vojnicima. Deca vojnici koja zloupotrevljavaju droge ili koja su obolela od polno prenosivih bolesti zahtevaju dodatne programe specifične za njihove potrebe.

Reference

uredi
  1. ^ a b v g Wessels, Michael (1997). "Child Soldiers". Bulletin of the Atomic Scientists. str. https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1997BuAtS..53f..32W. 
  2. ^ а б „Children at war”. History Extra. 
  3. ^ а б 1.     UNICEF (2007). "The Paris Principles: Principles and guidelines on children associated with armed forces or armed groups" (PDF). https://www.unicef.org/emerg/files/ParisPrinciples310107English.pdf Archived (PDF) from the original on 30 October 2016. Приступљено 24 January 2018.
  4. ^ а б Beber, Bernd; Blattman, Christopher (2013). „The Logic of Child Soldiering and Coercion”. International Organization. 67 (1): 65—104. S2CID 17209879. doi:10.1017/s0020818312000409. 
  5. ^ а б Dave., Grossman (2009). On killing : the psychological cost of learning to kill in war and society (Rev. ed.). New York: Little, Brown and Co. ISBN 9780316040938.
  6. ^ McGurk, Dennis; Cotting, Dave I.; Britt, Thomas W.; Adler, Amy B. (2006). "Joining the ranks: The role of indoctrination in transforming civilians to service members". In Adler, Amy B.; Castro, Carl Andrew; Britt, Thomas W. (eds.). Military life: The psychology of serving in peace and combat. Vol. 2: Operational stress. Westport: Praeger Security International
  7. ^ 1.    Boothby, N; et al. (2010). "Child soldiering: Impact on childhood development and learning capacity".
  8. ^ 1.    Michael Leggiere, The Fall of Napoleon: The Allied Invasion of France 1813–1814, pg.99–100
  9. ^ "How did Britain let 250000 underage soldiers fight in WW1". [1]
  10. ^ a b Davies, Norman (4. 9. 2008). Rising '44: The Battle for Warsaw. Pan Macmillan. ISBN 9780330475747. 
  11. ^ 1.    Child Soldiers Global Report 2004". [2]
  12. ^ P. W. Singer (14 January 2003). "Facing Saddam's Child Soldiers".[3]
  13. ^ Child Rights International Network (21 August 2019). "Conscription by poverty? Deprivation and army recruitment in the UK" (PDF).[4]
  14. ^ „en.wikipedia.org/wiki”. 
  15. ^ „en.wikipedia.org/wiki”. 
  16. ^ Child Soldiers International (2018). "Child Soldiers World Index". [5] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2018)
  17. ^ Child Rights International Network (21 August 2019). "Conscription by poverty? Deprivation and army recruitment in the UK" (PDF).[6]
  18. ^ Rakisits, Claude (1 December 2008). "Child Soldiers in the East of the Democratic Republic of the Congo" (PDF).[7]
  19. ^ UN Secretary-General (23 June 2022). "Children and armed conflict: Report of the Secretary-General" (PDF).[8] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2023)
  20. ^ UNICEF (5 May 2015). "Armed groups in Central African Republic agree to release thousands of children". UNICEF.[9] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2020)
  21. ^ „en.wikipedia.org/wiki”. 
  22. ^ United Nations Secretary-General (2017). "Report of the Secretary-General: Children and armed conflict, 2017". United Nations.   [10]
  23. ^ [11]"The Prosecutor v. Thomas Lubanga Dyilo".
  24. ^ Guterres: Thousands of child soldiers fight in Somalia". Al Jazeera.[12]
  25. ^ Artur Bogner, Gabriele Rosenthal (2020): Child Soldiers in Context. Biographies, Familial and Collective Trajectories in Northern Uganda. Göttingen: University Press, [13]
  26. ^ Meldrum, Andrew (19 February 2003). "Living in fear of Mugabe's green bombers". TheGuardian. [14]
  27. ^ Cape Town Principles and Best Practices" (PDF). UNICEF. April 1997.[15][mrtva veza]
  28. ^ „en.wikipedia.org/wiki”. 
  29. ^ „Paris Conference "Free Children from War" | Press centre | UNICEF”. Arhivirano iz originala 2018-01-14. g. 

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деца_војници_у_Африци&oldid=27723015”