Dečije igre

Dečija igra je neizostavna aktivnost u detinjstvu. Dete kroz igru razvija svoje intelektualne, emocionalne i moralne sposobnosti; uči, razvija pokrete, govor, maštu; stiče prijatelje i razvija svoj društveni život. Za dete igra predstavlja najzanimljiviji deo dana, bilo da je to kod kuće uz nadgledanje roditelja ili sa vršnjacima u vrtiću, ona ispunjava njegovu svakodnevicu čineći ga bezbrižnim i srećnim. Predškolski period omogućava socijalizaciju deteta i razvijanje saradničkih odnosa u okviru jedne veće grupe, koja je izvan porodice i porodičnog okruženja. Kroz igru se razvija i detetova ličnost, a briga o razvoju dečje ličnosti jeste glavni cilj savremenog društva kao i vaspitanja i obrazovanja. Igra se od rada razlikuje po tome što je neproizvodna delatnost, nije rezultat prinude, što pruža veliki stepen zadovoljstva detetu i niz novih nedoživljenih situacija.^[1]

Dečije igre kroz istoriju uredi

Slušanje priče - recepcijska igra

S raznim stupnjevima društvenog razvoja menjao se način života, ali je igra i u novim uslovima ostala sastavni deo dečije aktivnosti. Kroz istoriju dečije igre su se znatno menjale u zavisnosti od socijalne sredine, ali i potreba i ličnih interesovanja deteta. Detinjstvo je posmatrano kao prolazna stvar u životu deteta, pa se i nije obraćalo mnogo pažnje na dete i njegovo detinjstvo. U današnje vreme dete je centar sveta, sva ideološka orijentacija usmerena je ka detetu. Iako su igre bile zastupljene od najdavnijih vremena pa sve do danas, vidljive su razlike u interesovanjima dece, vrstama igara i načina igranja. Nekada su deca provodila slobodno vreme na ulicama sa svojim vršnjacima praveći samostalno rekvizite za neke od igara.

U srednjem veku deca su se igrala brojnim igračkama: konjima od ilovače, naoružanim vojnicima, lukom i strelama. U vreme renesanse postojao je veliki broj zanatlija i oni su pravili razne igračke . Bile su to imitacije oružja i nekih stvari koje su pretežno domaćice koristile, sve naravno u manjim veličinama ili oblicima. Kada govorimo o praistorijskom vremenu i pronalasku igračaka, nema konkretnih podataka. U to vreme obično su pravljene od drveta. Drvo kao prirodni materijal brzo truli u zemlji i samim tim nisu mogle da se očuvaju igračke koje potiču iz najranijih dana čovekovog postojanja.^[2]

Fizičke aktivosti su bile mnogo zastupljenije u igrama. Danas je sve manje dece na ulicama. Sve što je deci potrebno za igru roditelji im priušte, tako da deca nemaju potrebu da sama nešto stvaraju, čime se znatno smanjuje detetova kreativnost. Deca se okreću informacionoj tehnologiji, jer kroz nju vide mogućnost da ispolje kreativnost i svoju stvaralačku energiju. Ranije deca nisu imala mnogo slobodnog vremena, samim tim nisu imala dovoljno vremena za igru, dok danas polako nestaje strast prema igri, jer je ona postala dostupna skoro svima i u svako doba.

Značaj igara za dete uredi

Igra građenja - stvaralačka igra

Igra je prva manifestacija sposobnosti deteta da sopstveno iskustvo pretvori u nešto zamišljeno i da svoju svest upotrebi na nov, jedinstven, stvaralački način. Igra se odnosi na one delove stvarnosti koji su od najvećeg interesa za dete; igra ima sopstvenu motivaciju, omogućava slobodan izbor i odluku, a istovremeno zahteva od deteta da se povinuje pravilima igranja. Za spontanu i slobodnu igru dete treba da ima dovoljno: doživljaje, iskustva, znanja, dobrih indirektnih uzora, vreme, prostor, materijale i priliku da nađe partnera za igru. Igra je poseban oblik učenja. Dete ima potrebu da razume svet koji ga okružuje i da ovlada njime. Ono u igri prerađuje i prisvaja stečena iskustva i postaje svesno tih iskustava. Igra doprinosi čeličenju organizma , pogotovu ako se igra u različitim temperaturnim i prostornim uslovima, koje dete navode na prilagođavanje, kao i na povećan fizički napor.^[3] Aktivno dete ima više uslova da se fizički razvija, jer kretanje podstiče krvotok i razmenu materija u organizmu, disanje i ventilaciju pluća, termoregulaciju.^[4]

Oblici igre uredi

Uporedo sa razvojnim uzrastom se menjaju razvojni oblici igre. U prvoj godini života, u funkcionalnoj igri, preovlađuju aktivnosti dečjih funkcija.

Odlike funkcionalne igre su:

do 6. meseca života pokreti tela;
od 6. meseca do kraja prve godine funkcionalna igra rukama;
na početku druge godine, posebno kad prohoda dete "istražuje" okolinu, vežba hvatanje i bacanje predmeta;
u periodu od druge godine dete pokazuje interesovanje za igračke i drugu decu, javlja se recepcijska igra, igra mašte i dramatizacije - igre uloga (3. godina);
u četvrtoj godini počinje stvaralačka igra i igra u grupi od 2-3 dece;
u petoj godini života dete privlači građenje i oblikovanje i igra van kuće;
u periodu od šeste do osme godine preovlađuju stvaralačke igre i igre u kojima postoje pravila, sportske igre, receptivne i izvođačke igre.

Vrste dečijih igara uredi

Funkcionalne igre (pokretanje udova, glave, podizanje, puzanje, stajanje, penjanje, hvatanje, presipanje, gužvanje, igranje loptom);
Igre mašte (hranjenje igračaka, kažnjavanje igračaka, razgovor sa lutkama, uloge kuvarice, vozača, trgovaca, poštara, imitiranje);
Recepcijske igre (posmatranje slika, drugih osoba, slušanje priča, pesama, učenje recitacija, gledanje crtanih filmova, pozorišnih predstava);
Stvaralačke igre (crtanje, pisanje, građenje, obrada plastelina, pevanje, pričanje, slagalice itd.).

Igračke uredi

Drveni konjić

Igračke imaju značajnu ulogu u dečjoj igri, jer joj daju ideju i sadržaj. Igračka je svaki predmet kojim se dete igra. Igračku dete personifikuje, pa je ona veoma značajan pokazatelj razvoja i karakteristika deteta. Razvoj igre i odabir igračke se odvijaju paralelno i u skladu sa razvojem deteta. Po funkciji igračke se mogu razvrstati u:

igračke za razgibavanje i razvijanje spretnosti;
igračke za milovanje;
igračke i sredstva za igru uloga;
igračke za konstrukciju;
igračke za društvene igre;
prigodne igračke koje deca sama prave.^[5]

Uzrast i igračke uredi

U toku razvojnog perioda kod dece se javljaju potrebe za različitim vrstama igara, pa shodno tome i kriterijumi za odabir igračke se razlikuju:

prva godina: sopstveno telo, igračke živih boja koje proizvode zvuk, plivaju;
druga godina: kolica, zvučne igračke, kocke, pesak i pribor, jednostavne slikovnice;
treća godina: automobil, tricikl, konj za ljuljanje, materijal za oblikovanje, igračke od gume, delovi odeće za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice;
od četvrte do sedme godine: bicikl, mehanizovane igračke, plastelin, materijal za građenje, crtanje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije;
školsko doba: lopte, muzički instrumenti, komponente za konstruisanje, aparati, zbirke, TV, video, računar.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Metodika fizičkog vaspitanja, Stamatović Milovan
^ Aničić, Vojin. 1000 zašto 1000 zato. Akia Mali Princ.
^ Stamatović, Milenković, Milovan, Ljubinko. Metodika nastave fizičkog vaspitanja.
^ Stamatović, Milanović, Milovan, Ljubinko. Metodika nastave fizičkog vaspitanja.
^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 4. 2015. g. Pristupljeno 5. 1. 2016.

Literatura uredi

Mirjana Marković, Mara Šain, Ileana Kovačević, Dragana Koruga, Rada Ivanović, Ljubica Beljanski-Ristić, Milena Krsmanović, Zlatko Gajić, Dobrinka Peković. 2002. Korak po korak 2. Beograd: Kreativni centar
Milić, Anđelka. 2005. Sociologija porodice. Beograd : Čigoja štampa
Radovanović, S. (20—27. decembar 2012). „Mašta nema cenu” (PDF). Prosvetni pregled: 13. Pristupljeno 5. 2. 2020.
Petričić, Dušan; Griski, Kamila (2003). Hajde da se igramo: tradicionalne igre našeg detinjstva. Beograd: Via Connect int. ISBN 86-84211-05-7.

Spoljašnje veze uredi

Najbolja mama na svetu Pristupljeno 13.05.2015.
Dete plus - internet stranica Pristupljeno 13.05.2015.

[1] Metodika fizičkog vaspitanja, Stamatović Milovan

[2] Aničić, Vojin. 1000 zašto 1000 zato. Akia Mali Princ.

[3] Stamatović, Milenković, Milovan, Ljubinko. Metodika nastave fizičkog vaspitanja.

[4] Stamatović, Milanović, Milovan, Ljubinko. Metodika nastave fizičkog vaspitanja.

[5] „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 4. 2015. g. Pristupljeno 5. 1. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]