Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda
Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda deo je Odeljenja posebnih fondova Biblioteke grada Beograda i sastoji se od dva fizički odvojena objekta (Biblioteka „Čika Jova Zmaj“, u Zmaj Jovinoj br. 1 na međuspratu, i Biblioteka „Neven“, na prvom spratu Doma sindikata. Najveći broj članova čine deca predškolskog uzrasta, a u bibliotekama se održava veliki broj kulturnih, edukativnih i zabavnih programa namenjnih deci i mladima do 18 godina starosti.[1]
Istorijat uredi
Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda je prvo dečje odeljenje u Kraljevini Jugoslaviji. Osnovano je zajedno sa prvom javnom bibliotekom 11. januara 1931. godine. Godinu i po dana pošto je Sud Opštine grada Beograda doneo rešenje o formiranju javne centralne knjižnice, svečano su osvećeni Biblioteka i Muzej Opštine grada Beograda. Beograd dobija modernu gradsku biblioteku. Za bibliotekara prve javne biblioteke postavljena je Marija Ilić Agapova, koja je izdvojila fond knjiga za decu i omladinu i osnovala Dečju čitaonicu Opštinske biblioteke, osnovavši je na stručnim principima po ugledu na dečja odeljenja u Evropi i svetu. Dr Marija Ilić Agapova pisala je o metodu rada sa decom i istakla potrebu da se deca upućuju da zavole čitanje. Opština je u zakup uzela drugi sprat zgrade u Ulici kralja Petra broj 26, gde je bilo mesta za fond i dve velike čitaonice, od kojih je jedna Dečja čitaonica. Čitaonice je radila od 9 do 12 časova. Postojale su dve vrste članskih karata: za iznošenje knjiga i za korišćenje knjiga u čitaonici. Fond su činile uglavnom domaća originalna i prevodna književnost, ali i knjige na stranim jezicima. Sve knjige delile su se na četiri grupe: stručna dela, književnost, udžbenici i knjige o dečjoj literaturi. Po jezicima dečja književnost se delila na: jugoslovensku sa prevodima; rusku, sa knjigama drugih slovenskih naroda; nemačku i francusku. Prema starosti dece knjige su se delile na:slikovnice za decu od 4 do 7 godina, basne i bajke za decu od 8 do 10, knjige sa pričama, avanturistički romani i epovi za decu od 10 do 12 godina i romantične knjige za decu preko 12 godina. Prilikom otvaranja biblioteka je imala 300 knjiga. Prve, 1931. godine upisalo se 629 dece, a u prvih šest godina upisalo se 2000 dece. Pristup knjigama bio je slobodan. a Dečju čitaonicu vodio je poseban bibliotekar. Izložbe knjiga bile su stalne sa ciljem reklamiranja i propagiranja čitanja. Prilikom otvaranja Biblioteke priređena je prva takva izložba u Dečjoj čitaonici, na kojoj su pored knjiga bile izložene i slike i dečje igračke, a i kasnije su tu priređivane izložbe za najmlađe.[2]
Dečja sela (Mala i Velika), ponekad nazvana i poselima, bila su redovan program, održavan svakog petka od 16 do 18 časova Deca su na Malim selima upoznavala najznačajnija dela iz dečje književnosti, muzike, istorije, geografije, razvoja gradova, posebno Beograda, a onda su se pevale pesme i učile igre. Održavani su i časovi priča. Na selima su priređivane i tombole na kojima su se dobijale knjige sa porukamo o ljubavi prema Beogradu. Sela je vodila Nadežda Basurović, biliotekarka Dečje čitaonice. Marija Ilić Agapova isticala je da je u „prvoj dečjoj biblioteci“ održano „Dečje selo – čas priča i filmsikh slika“ Konkursi u dečjoj čitaonici za najlepšu knjigu bili su način širenja ljubavi prema knjizi. Na selima decu su odgovarala pismeno na listu pitanja o pročitanoj knjizi, a potom se glasalo. Knjigu bi dobio onaj učesnik koji bi najbolje dokazao vrednost pročitane knjige. Dečje zidne novine, prve novine ove vrste pokrenute su u Biblioteci i Muzeju. Izadvali su ih i pisali najvreniji članovi Dečje čitaonice, a pisali su o knjigama, biblioteci, putopise, događaje iz škole, skice iz svog života.(Prvi broj pojavio se 14.2.1933. godine.)[3]
1932/1933. Krajem godine Biblioteka i Muzej preseljeni su privremeno u Kosovsku br. 39, a otvoreni 11.1.1933. Dečja čitaonica smeštena je na trećem spratu zgrade.
1934. Marija Ilić Agapova, svesna važnosti stručnog obrazovanja bibliotečkog kadra i osposobljavanja za rad sa decom, oganizovala je dvomesečni kurs koji se sastojao iz tri dela: Teoretskog, Praktičnog i dela O dečjoj psihologiji. Kurs je pohađalo 39 učenika, studenata i službenika Biblioteke.
1935. Biblioteka i Muzej sele se u staru porodičnu kuću porodice Vučo u Ulici kneginje Ljubice br. 1 (danas Zmaj Jovina 1). Na drugom spratu zgrade bile su smeštene Dečja i Omladinska čitaonica i Redakcija „Zidnih novina“, na čijim zidovima su bili portreti dece koja su učestvovala u radu Bilioteke, kao i portret Čika Jove Zmaja.
1936. Otvorena je Čitaonica za omladinu ili Omladinska biblioteka, smeštena u posebnoj sobi, radila je svakog radnog dana od 13 do 18 časova.
1940. Otvoren je Gradski kulturni dom u Ulici kneginje Ljubice 1. Već korišćen prostor za Biblioteku, renoviran je, adaptiran i osposobljen samo za kulturne ustanove. Dečja i Omladinska čitaonica imale su 3000 knjiga. Da bi se knjige približile deci odlučeno je da se nabave udžbenici za siromašnu decu, a da se katalozi Biblioteke dostave svim beogradskim školama i da im se povremeno pomoću bibliobusa dostavlja 50-60 knjiga. Ove godine upisalo se u biblioteku 654 omladinaca i 35 dece.
1941. Nemačko bombardovanje ozbiljno je oštetilo Biblioteku. Zgrada bi izgorela da nije bilo požrtvovanog domara Milorada Milosavljevića. Bilioteka za odrasle i decu u ratu je izgibila 4226 knjiga. U zgradi su tokom rata neko vreme boravili nemački vojnici.
1957. U Domu sindikata 1. aprila otvara se Dečja biblioteka „Neven“. Starije Dečje odeljenje broj jedan dobilo je naziv „Čika Jova Zmaj“.[4]
2002.
Dečje odeljenje „Čika Jova Zmaj“ premešta se iz Zmaj Jovine ulice br. 1 u Hilandarsku 7, u staru kuću pisca i lekara Laze K. Lazarevića.
2018. Dečje odeljenje „Čika Jova Zmaj“, vraća se u Zmaj Jovinu br 1, na međusprat.
Fondovi uredi
Savremeno Dečje odeljenje Biblioteke grada Beogarda ima fondove:slikovnica, dečje beletristike, osnovnoškolske i srednjoškolske lektire, fond popularnih nauka (stručna literatura), referensni fond, knjige na stranim jezicima, fond stare i retke knjige, klasične književnosti, stripova, diskova za zvučnu i vizuelnu projekciju.
Programi uredi
U Dečjem odeljenju održavaju se kreativne i edukativne radionice namenjene deci i mladima do 18 godina, a realizuju se u saradnji sa bibliotekarima i nastavnicima osnovnih, srednjih i muzičkih škola, kao i sa izdavačkim kućama i piscima. Svake godine povodom 2. aprila, Međunarodnog dana dečje knjige, organizuje se literarni (i likovni) konkurs na kome učestvuju učenici osnovnih škola iz Srbije i dijaspore, a nagrade se tradicionalno dodeljuju na sam dan, 2. april, rođendan H. K. Andersena.