Dejan Ristić

Dejan Ristić (Beograd, 20. april 1972) srpski je istoričar, političar, prevodilac, scenarista. Stručnjak je u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Trenutno obavlja funkciju Ministra za informisanje i telekomunikacije i direktora Muzeja žrtava genocida. Obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije od 2012. do 2013. godine kao i državnog sekretara za kulturu u Vladi Republike Srbije od 2013. do 2015. godine. Narodni poslanik je bio od 6. februara do 1. maja 2024. godine.

Dejan Ristić
2023. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1972-04-20)20. april 1972.
Mesto rođenja	Beograd, SFRJ
Narodnost	Srbin
Religija	hrišćanin
Univerzitet	Univerzitet u Beogradu
Profesija	istoričar
Mandati Ministar za informisanje i telekomunikacije Republike Srbije Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 2. maja 2024. Prethodnik Mihailo Jovanović Narodni poslanik Skupštine Srbije 6. februar 2024. — 1. maj 2024. Izbori 17. decembar 2023. Direktor Muzeja žrtava genocida Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 2021 — Prethodnik Veljko Đurić Mišina Državni sekretar u Ministarstvu Kulture i informisanja 2013 — 2015. Prethodnik Zoran Avramović Naslednik Novica Antić Upravnik Narodne biblioteke Srbije 2012 — 2013. Prethodnik Sreten Ugričić Naslednik Svetlana Jančić

Biografija

Završio je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu — odsek istorija.

Njegovi deda i pradeda ratovali su u redovima srpske kraljevske vojske tokom Prvog svetskog rata.

Učestvovao je u građanskom ratu u Hrvatskoj 1991. kao vojnik JNA.

Njegova sfera interesovanja su diplomatska istorija (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaust, odnos države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, istorija kulture i kultura sećanja.

Učesnik je međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istanbulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Luvenu, Andrićgradu, Luksemburgu, Haifi, Lihtenštajnu, Bukureštu, Ljubljani i dr. Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade.

Koautor Nacionalne postavke Republike Srbije „Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi „Memorijal 2011.ˮ (Moskva, 2011), kao i izložbi „Petar Prvi Karađorđević – kralj i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i „Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011). Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa.

Koordinirao aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.

Inicijator, koordinator i stručni konsultant u realizaciji više desetina nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i izložbi održanih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Valjevu, Šapcu, Boru, Užicu, kao i na Cetinju, u Skoplju, Zagrebu, Banja Luci, Solunu, Budimpešti, Rimu (Vatikan), Parizu, Londonu, Tunisu i Rabatu.

Oženjen je i sa suprugom Lorom ima dve ćerke.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije

Tokom rada u Narodnoj biblioteci Srbije posebnu pažnju posvetio je zaštiti i obogaćivanju nacionalnog fonda, stručnom radu, izdavačkoj delatnosti, kao i unapređenju međunarodne bibliotečke saradnje. Uspostavio model nacionalne biblioteke kao multifunkcionalne ustanove kulture. Narodna biblioteka Srbije u tom razdoblju dobila je čitav niz visokih odlikovanja poput Sretenjskog ordena drugog stepena, Izvanrednog zlatnog beočuga, Nagrade grada Beograda za najbolju knjigu u oblasti humanističkih nauka u 2012. godini, kao i priznanja na međunarodnim sajmovima knjiga u Beogradu i Podgorici i dr. Uspostavio Nacionalni dan knjige.

Utemeljio Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik, osnovao Fondaciju Narodne biblioteke Srbije i inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja

Tokom obavljanja dužnosti državnog sekretara za kulturu posebnu pažnju posvetio je jačanju kapaciteta ustanova kulture i osnaživanju međunarodne saradnje u oblasti kulture.

Bio je jedan od inicijatora i realizatora obnove redovnog godišnjeg otkupa dela savremene umetnosti, kao i projekta „Gradovi u fokusu.

Dao je značajan doprinos pripremama za realizaciju projekata rekonstrukcije i ponovnog otvaranja Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti.

Zahvaljujući njegovom angažovanju Republika Srbija primljena je u punopravno članstvo najveće međunarodne prevodilačke asocijacije „Traduki” čime je dat snažan impuls povećanju obima i kvaliteta prevođenja dela savremene srpske književnosti na strane jezike.

Direktor Muzeja žrtava genocida

U periodu počev od 12. maja 2021. godine nalazi se na čelu Muzeja žrtava genocida – matične i referentne ustanove Republike Srbije odgovorne za negovanje kulture sećanja na sve pripadnike našeg srpskog naroda postradale tokom Drugog svetskog rata, a posebno na naše sunarodnike stradale usled posledica genocida izvršenog nad njima od strane Nezavisne Države Hrvatske.

Tokom obavljanja dužnosti direktora Muzeja, sproveo potpunu reorganizaciju te nacionalne ustanove kulture koja je pod njegovim rukovodstvom doživela brz i potpun preobražaj. U kratkom roku broj stalno zaposlenih stručnjaka u Muzeju je uvećan 5 puta, dok su u istom periodu budžetska sredstva koja se nalaze na raspolaganju Muzeju uvećana 3 puta.

U to vreme zbirke i fondovi Muzeja žrtava genocida obogaćeni su sa nekoliko hiljada prvorazredno vrednih istorijskih i drugih materijalnih izvora koji svedoče o stradanju Srba u periodu Drugog svetskog rata, a posebno tokom genocida sprovedenog nad njima od strane NDH.

Istovremeno, pod njegovim rukovodstvom Muzej je objavio više desetina naučnih studija, realizovao više desetina izložbi u Srbiji i inostranstvu (Francuska, Kina, Slovačka, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) organizovao više stotina obrazovnih programa u Srbiji i drugim državama, producirao više dokumentarno–igranih filmova i mnogo toga drugog.

Krajem januara 2022. godine osnovao i Fondaciju Muzeja žrtava genocida čiji je osnovni cilj i zadatak da pruža kontinuiranu materijalnu i logističku podršku u realizaciji programa ove ustanove.

Lično je zaslužan za otkriće spiska dela srpske dece spašene tokom akcije Diane Budisavljević, kao i Direktive br. 25 kojom je Adolf Hitler 27. marta 1941. godine naredio napad na Kraljevinu Jugoslaviju i njihovom trajnom pohranjivanju u Muzej žrtava genocida.

Ministar za informisanje i telekomunikacije Republike Srbije

Na predlog mandatara za predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića, izabran je 2. maja 2024. godine za ministra za informisanje i telekomunikacije.

Nagrade

Dobitnik „Pečata Matice srpskeˮ, Spomen-medalje Ministarstva odbrane, „Zlatne značke" KPZ Srbije, Povelje zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, Plakete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, priznanja Narodnog muzeja Srbije, Muzeja nauke i tehnike, „Filmskih novostiˮ, Narodne biblioteke „Radoje Domanovićˮ u Leskovcu, NC „Odbranaˮ Ministarstva odbrane za najboljeg saradnika i dr.

Bibliografija

Knjige

• Zaštita spomen-obeležja iz ratnih perioda, Beograd 2003. (koautor sa M. Čavaljuga i Z. Panović).
• Memorijali oslobodilačkih ratova Srbije: Pregled spomen-obeležja u zemlji inostranstvu, knj. 2, Beograd 2005. (koautor sa V. Subotić i Z. Panović).
• Usud Karađorđeve Srbije : Priča o srpskim Termopilima : bitka na Čegru 1809, Niš 2009
• Sećajte se mene moji jer me više nema, Beograd 2011. (koautor sa M. Perišić).
• Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941, Beograd 2016.
• Istorija srpske diplomatije: dokumenti: Srpsko poslanstvo u Londonu 1882-1902, knj. 1-3, Beograd 2018. (koautor sa M. Perišić i S. Rajak).
• Istorija srpske diplomatije: dokumenti: Srpsko poslanstvo u Parizu 1881-1902, knj. 1-3, Beograd 2018. (koautor sa M. Perišić i S. Rajak).
• Mitovi srpske istorije, Beograd 2019.
• Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941, Beograd 2019. (drugo dopunjeno izdanje)
• Zablude srpske istorije, Beograd 2020.
• Legende svetske istorije, Beograd 2021.
• Nestvarni, Beograd, 2022.

Prevodi stručne literature

• Jan Keršo, Hitler: Hibris: 1889-1936, Beograd 2003.
• Jan Keršo, Hitler: Nemezis: 1936-1945, Beograd 2004.
• Hiti Filip, Tvorci arapske istorije, Beograd 2004.
• Suzan Vajs Bauer, Istorija starog sveta: prve civilizacije, Beograd 2017.
• Suzan Vajs Bauer, Istorija starog sveta: prva carstva, Beograd 2017.
• Suzan Vajs Bauer, Istorija starog sveta: prvi preobražaji, Beograd 2018.
• Suzan Vajs Bauer, Istorija srednjovekovnog sveta: od hristijanizacije cara Konstantina I Velikog do Prvog krstaškog rata, tom prvi, Beograd, 2019.
• Suzan Vajs Bauer, Istorija srednjovekovnog sveta: od hristijanizacije cara Konstantina I Velikog do Prvog krstaškog rata, tom drugi, Beograd, 2019.

Stručni i naučni skupovi

• Stručno-edukativni skup Information and Governance – the Role of Public Access, Public Record Office, London, 2002 (stipendista Vlade Ujedinjenog Kraljevstva)
• Jugoslovenska kulturna politika u sferi likovnih umetnosti u prvim godinama posle raskida sa Informbiroom (izlaganje na međunarodnom naučnom skupu Velike sile i male države u Hladnom ratu (slučaj Jugoslavije), Beograd, 2003.
• Spomenici kulture iz ratnih perioda – rasprostranjenost, forme i savremena valorizacija (izlaganje na stručnom skupu Umetnost i kulturna baština u istorijskim previranjima, Beograd, 2005.)
• Odjeci Balkanskog pakta u američkoj štampi sa posebnim osvrtom na izveštavanje časopisa The Time (izlaganje na međunarodnom naučnom skupu Balkanski pakt 1953-54., Beograd 2005.)
• Međunarodni naučni skup o zaštiti vojnih memorijala i mesta stradanja, Smolenice (Slovačka Republika, 2006.)
• Međunarodni stručni seminar o izučavanju Holokausta, Memorijalni centar „Jad Vašemˮ, Jerusalim, (Izrael), 2008. (stipendista Vlade Države Izrael).
• Međunarodne stručne konferencije o Holokaustu održane u Pragu (2007), Trondhajmu (2008), Oslu (2008), Jerusalimu, (2010), Haifi (2010), Amsterdamu (2011), Hagu (2011) i Luvenu (2012).
• Međunarodni naučni skup posvećen dvestogodišnjici boja na Čegru, Niš, 2009.
• Međunarodna naučna konferencija o prevenciji i istraživanju zločina genocida i Holokausta u organizaciji Međunarodnog suda pravde, Hag (Holandija), 2011.
• Međunarodna stručna konferencija u organizaciji IFLA (International Federation of Library Associations), Helsinki (Finska), 2012.
• Međunarodna stručna konferencija u organizaciji Europeana, Brisel, Luven (Belgija), 2012.
• Međunarodna stručna konferencija u organizaciji projekta Europeana 1914-1918, Luksemburg 2012.
• Šesti stručno-naučni skup „Biblionetˮ, Niš, 2012.
• Sedmi stručno-naučni skup „Biblionetˮ, Smederevo, 2013.
• Međunarodna naučna konferencija „Most u književnosti, istoriografiji i kinematografiji``, Andrićev institut, Andrićgrad (Republika Srpska, BiH, 2016)
• Međunarodna naučna konferencija u okviru evropskog projekta „TransCulta’’ pod nazivom „Dispossessions of Cultural Objects between 1914 and 1989/1991: The Alpe-Adria Region in Comparative Perspectives’’, Ljubljana (Republika Slovenija, 2018.)
• Međunarodna naučna konferencija Kulturno nasleđe – rizici i perspektive (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd, Srbija, maj 2019.)
• Stručni panel Istorijski i društveni kontekst nastanka javnih biblioteka u Srbiji tokom XIX veka (Narodna biblioteka „Radoje Domanović" Leskovac, jun 2019.)

Stručni radovi

• Oduzimanje, devastacija i narušavanje imovine SPC na području sadašnje eparhije šumadijske u: Arhivska građa kao izvor za istoriju Šumadije, Kragujevac 2003, 102-112.
• Jugoslovenska kulturna politike u sferi likovnih umetnosti u prvim godinama posle raskida sa Informbiroom, u: Velike sile i male države u Hladnom ratu (slučaj Jugoslavije), Beograd 2005, 343-352.
• Srbija i Holandija ili o istorijskim susretanjima središnjeg Balkana i Nizozemlja u: Arijus van Tinhoven, Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga, Beograd 2005 (2016), 97-102.
• Obnova spomenika oslobodilačkih ratova Srbije, u: Glasnik Društva konzervatora Srbije, br. 29, Beograd 2005, 142-144.
• Srbija XIX veka kao predeo Lamartinovog Orijenta, u: Alfons de Lamartin, Spisi o Srbima, Beograd 2006, 131-139.
• O odjecima Balkanskog pakta u zapadnoevropskoj i američkoj štampi (sa posebnim akcentom na izveštavanje časopisa ``TIME``) u: Zbornik radova: Balkanski pakt 1953-1954, Beograd 2008, 402-415.
• Seminar o obrazovanju o holokaustu u Memorijalnom centru „Jad Vašem (Jerusalim, Izrael)ˮ, u: Nastava i istorija, god. 7, br. 8-9, Novi Sad 2008, 126-144.
• System bibliotek serbskich. : Rozmova z Dejanem Risticem dyrektorem Biblioteki Narodowej Serbii, u: Zarządzanie Biblioteką, br. 1. god. 1, Varšava 2012, 167-172.
• Srpska nacionalna biblioteka od praviteljstvene do Narodne biblioteke; u: Arhivski glasnik, br. 10, Beograd 2015, 16-18.
• O stradanju Narodne biblioteke Srbije u Prvom svetskom ratu i prvim poratnim pokušajima obnove nacionalnog fonda; u: Istorijske sveske, br. 23, god. 2, Andrićgrad 2015, 30-35.
• O zdanju Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu, u: Saopštenja, br. XLVII, Beograd 2015, 293-302.
• Narodna biblioteka Srbije nije nastala 1832. godine u Beogradu, u: Glasnik Narodne biblioteke Srbije, god. 14, br. 1 (2014-2015), Beograd 2015, 163-174.
• Stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu; u: Istorijske sveske, br. 25, god 3, Andrićgrad 2016, 32-47.
• O odgovornosti za stradanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine; u: Istorijske sveske, br. 26, god. 3, Andrićgrad 2016, 30-44.
• Dnevnik ratnog hirurga Arijusa van Tinhovena; u: Istorijske sveske, br. 27, god. 3, Andrićgrad 2016, 1-4.
• Srpski poslanik u Londonu Čedomilj Mijatović o stavovima ser Artura Evansa o Srbima i Srbiji 1885. godin; u: Istorijske sveske, br. 28, god. 3, Andrićgrad 2016, 15-21.
• Britanska štampa o progonstvu kraljice Natalije iz Srbije 1891. godine; u: Istorijske sveske, br. 29, god. 3, Andrićgrad 2016, 16-21.
• O uspostavljanju i prvim aktivnostima srpskog diplomatskog predstavništva u Ujedinjenom Kraljevstvu 1882. godine; u: Istorijske sveske, br. 30, god. 3, Andrićgrad 2016, 13-19.
• Oči u oči sa velikom kraljicom: srpski poslanici u Londonu o kraljici Viktoriji; u: Istorijske sveske, br. 31, god. 3, Andrićgrad 2016, 29-44.
• Bolno nasleđe: srpski ratni internirci u Holandiji tokom i neposredno posle Prvog svetskog rata; u: Istorijske sveske, br. 32, god. 3, Andrićgrad 2016, 14-19.* Sineku(lt)ura: Sima Pandurević i Vojislav Ilić Mlađi u Narodnoj biblioteci Srbije, u: Trag, br. 47-48, Vrbas 2016
• Oduzimanje, narušavanje i devastacija imovine SPC na području Kosova i Metohije 1944-1950: Prilog boljem poznavanju odnosa državnih vlasti i SPC, u: Istorijske sveske, br. 34, god. 3, Andrićgrad 2016
• Bolno nasleđe: Mesta i obeležja stradanja Jugoslovena na tlu Norveške u Drugom svetskom ratu, u: Saopštenja, br. XLVIII, Beograd 2016, 347-357.
• Poseta predsednika Josipa Broza Tita DNR Alžir 1965, u: Arhiv, br. 1-2, god. 17, Beograd 2016, 150-157.
• Prva biblioteka u prvoj prestonici moderne Srbije, u: Kragujevačko čitalište, god. XXI, br. 42, Kragujevac 2016, 29-32 (prvi deo teksta).
• Prva biblioteka u prvoj prestonici moderne Srbije, u: Kragujevačko čitalište, god. XXII, br. 43, Kragujevac 2017, 30-34 (drugi deo teksta).
• Poseta predsednika Josipa Broza Tita DNR Alžir 1965, u: Alžir – Beograd: Jubilej prijateljstva 1962-2017, Beograd 2017, 163-169.
• Bolno nasleđe: mesta i obeležja stradanja Srba na tlu Magreba u Prvom svetskom ratu, u: Srpsko vojničko groblje u Alžiru, Beograd, 2018, 13-27.
• Zaboravljena graditeljka Beograda, u: Nataša Marković, Jelisaveta Načić, Beograd, 2018, 231-237.
• Ratovi za jugoslovensko nasleđe (1991—1999) u kontekstu primene Konvencije o zaštiti kulturnih dobara, u: Kulturno nasleđe – rizici i perspektive, Beograd 2019, 98-109. (koautorstvo sa Nikolom Aleksandrom Mališem)

• O osnivanju Narodne biblioteke „Radoje Domanović" u Leskovcu: prilozi za istoriju bibliotekarstva u Srbiji, u: Kuća od reči: 140 godina institucionalnog bibliotekarstva u Leskovcu, Leskovac 2019, 9-15.

• La Serbie du XIXe siecle comme Règion de l’Orient Lamartinien, u: SERBICA: Revue électronique, nr. 25 (mai 2019), Bordeaux, 2019.

Publicistika

• Spokoj ratnika u: Turistička biblija Srbije, Beograd 2005, 274-280.
• Okamenjene duše : istorijska baština, u: Zavičajac : časopis za negovanje zavičajne kulture, god. 7, br. 27-28, Zrenjanin 2006, 55-57.
• Nemi svedoci stradanja : Srpski vojni memorijali u inostranstvu, u: magazin Odbrana, br. 20, Beograd 2007, 33-52.
• Alfons de Lamartin : Srbija između Evrope i Orijenta, u: magazin Odbrana, br. 21, Beograd 2007, 34-50.
• O strahotama rata u Srbiji : Dnevničke beleške holandskog hirurga, u: magazin Odbrana, br. 24, Beograd 2007, 31-54,
• U slavu junaka : Vojni memorijali Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, u: magazin Odbrana, br. 26, Beograd 2007, 33-52.
• Pogled iz manje poznatog ugla : Srbija u Prvom svetskom ratu, u: magazin Odbrana, br. 31, Beograd 2008, 35-50.

• Boj na Čegru : Odlučujuća bitka Prvog srpskog ustanka, u: magazin Odbrana, br. 43, Beograd 2009, 23-30.

• Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se : Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rata, u: magazin Odbrana, br. 48, Beograd 2009, 35-50.
• Na kapiji Đerdapske klisure : utvrđenja u Srbiji - golubački grad, u: Odbrana, br. 243, god 11, Beograd 2015, 60-64.
• Zaboravljeni grad : utvrđenja u Srbiji – Maglič, u: Odbrana, br. 243, god. 11, Beograd 2015, 74-77.
• San sultana : utvrđenja u Srbiji – Ram, u: Odbrana, br. 247, god. 12, Beograd 2016, 61-63.
• Žrtvovani grad : utvrđenja u Srbiji – Žrnov, u: Odbrana, br. 249, god. 12, Beograd 2016, 72-75.
• Kladovo : utvrđenja u Srbiji – Fetislam, u: Odbrana, br. 251, god. 12, Beograd 2016, 58-61.
• Moćni kraljevski grad : utvrđenja u Srbiji – Slankamen, u: Odbrana, br. 253, god. 12, Beograd 2016, 60-63.
• Tvrdi grad kneza Lazara : utvrđenja u Srbiji – Kruševac, u: Odbrana, br. 256, god. 12, Beograd 2016, 60-63.
• Na putu osvajača : utvrđenja u Srbiji – utvrđeni užički grad, u: Odbrana, br. 259, god. 12, Beograd 2016, 54-57.
• Vodeni grad na Mostongi : utvrđenja u Srbiji – utvrđeni Bač, u: Odbrana, br. 261, god. 12, Beograd 2016, 44-47.
• Utvrđenja u Srbiji: Ustanička prestonica: Karađorđev grad, u: Odbrana, br. 264, god. 12, Beograd 2016, 56-59.
• Utvrđenja u Srbiji – Jerinin grad: Plemeniti Koznik u Rasini, u: Odbrana, br. 267, god. 12, Beograd 2016, 62-64.
• Karađorđe: Od besmrtnosti do zaborava, u: Odbrana, br. 285, god. 13, Beograd 2017, 1-16 (specijalni dodatak, br. 174)

Uređivački poslovi (knjige)

Edicija „Baština ratnikaˮ - IP „Utopijaˮ, Beograd

• Arijus van Tinhoven, Strahote rata u Srbiji: dnevnik ratnog hirurga, Beograd 2005.
• Alfons de Lamartin, Spisi o Srbima, Beograd 2006.
• Dmitar Tasić, Rat posle rata: Vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji 1918-1920, Beograd 2007.

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

• Stijepo Đurđević, Sedam salama pokornijeh kralja Davida, Beograd 2012.
• Radoman Stanković, Vodeni znaci srpskih hilandarskih rukopisa XVII veka, Beograd 2012.
• Josi Avni Levi, Čovek bez senke, Beograd 2012.
• Jovan Cvijić, Balkansko poluostrvo, Beograd 2012.
• Dečani u svetlu arheografskih istraživanja, Beograd 2012.
• Opis ćirilskih rukopisnih knjiga manastira Visoki Dečani, knjiga treća, Paleografski album, Beograd 2012.
• Svetlana Gavrilović, Vodič kroz kulturne programe Narodne biblioteke Srbije: Januar 2002 - januar 2012.
• Srpska bibliografija knjiga, tom. 20, Beograd 2012.
• Olivera Stefanović, Maša Miloradović, Srbija na karti Evrope i sveta, Beograd 2012.
• Vladan Trijić, Nikola Ikonomov, Tomaš Klimet, Naše ili tuđe: srednjovekovna pisana kultura Balkana i Srednje Evrope, Beograd 2012.
• Nada Mirkov-Bogdanović, Poetika putopisne i memoarske proze Miloša Crnjanskog, Beograd, 2012.
• Milorad Pavić, Kutija za pisanje, Beograd 2012.
• Milorad Pavić, The Writing Box, Belgrad 2012.
• Duško Novaković, Zabava za utučene: izabrane pesme 2012-2010. Beograd, 2012.
• Miroslav Jovanović, Srbi i Rusi: Istorija odnosa XII-XX vek, Beograd 2012 (nagrada Grada Beograda za najbolju knjigu u oblasti društveno-humanističkih nauka u 2012. godini).
• Kultura Srba u Dubrovniku 1790–2010. iz riznice srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja, Beograd 2012.
• Zoran Đinđić, Subjektivnost i nasilje, Beograd 2012.
• Zoran Đinđić, Politika i društvo: rasprave, članci i eseji, Beograd 2013.
• Zoran Đinđić. Filozofski spisi: Ogledi i rasprave 1976– 1996, Beograd 2013 (nagrada na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za objavljivanje sabranih dela dr Zorana Đinđića, 2012)
• Jovana Stanojlović, Milanka Ubiparip, Miroslav Lazić, Rasejaše reč među narodne mnoge: 1150 godina od misije svetih Ćirila i Metodija (razvoj srpskog ćiriličnog pisma prikazan kroz zbirke Narodne biblioteke Srbije), Beograd 2013.
• Mirjana Stanišić, Biljana Kalezić, Brankica Resan, Ostaviću vam samo reči, Beograd 2013.
• Nedeljka Ložajić, Velibor Prelić, Nova svetlost: život i delo Veljka Ramadanovića, Beograd 2013.
• Džejms Vestkot, Kad Marina Abramović umre, Beograd 2013.
• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje, Beograd 2013.
• Miroslav Perišić, Diplomatija i kultura: Jugoslavija 1950: jedno prelomno iskustvo, Beograd 2013.
• Ana Savić, Biblioteka Prizrenske bogoslovije – zadužbina Sime Andrejevića Igumanova (1872–2012), Beograd 2013.
• Nada Mirkov-Bogdanović, Lutam još vitak sa srebrnik lukom, Beograd 2013.
• Univerzalna decimalna klasifikacija - sažete tablice (usaglašene sa izmenama i dopunama iz 2011. godine), Beograd 2013.
• Mirjana Stanišić, Zadužbina Desanka Maksimović 1993- 2013, Beograd 2013.
• Mirjana Stanišić, Dvadeset godina rada Zadužbine Desanke Maksimović, Beograd 2013.
• Vladimir Kopicl, Tufne: izabrane pesme; Beograd 2013.

Izdavačko preduzeće „Vizantijaˮ, Beograd

• Slaviša Golubovič, Padenie nočnogo яstreba, Belgrad 2019.

Naučni časopisi

• Glasnik Narodne biblioteke Srbije, god. 12 (2010-2011), Beograd 2012.
• Arheografski prilozi, br. 33 (2011-2012), Beograd 2012.
• Arheografski prilozi, br. 34 (2012), Beograd 2013.

Prikazi knjige „Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.ˮ (Beograd, 2016.)

• dr Tatjana Bogojević, Trajemo – uprkos zabrani sećanja, u: Korak biblioteke, god. II, br. 2, Užice 2017, 149-151.
• Mirko Drmanac, Romansirana istorija uništenja, u: Bibliotekar, god. LIX, sv. 1 (2017), Beograd 2017, 117-120.
• dr Tatjana Brzulović Stanisavljević, Novi pogled na Istorijat Narodne biblioteke Srbije, god. XVI, br. 19, Beograd 2017, 203-207.
• prof. dr Bojana M. Lasica, Sjećanja iz pepela, u: Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, god. 66 (2018), sv. 1, Novi Sad, 2018, 358-361.
• Ana Gvozdenović, Nad zgarištem istorijskog pamćenja, u: Kultura, br. 162/2019, Beograd 2019, 373-377.

Recenzije knjiga

• Jelena Manojlović i Stevan Šukljević, Farmacija Braničevskog okruga od antike do savremenog doba, Beograd 2017.
• Jasenka Lalović, S ove bande moje gore, Beograd 2019.

Recenzije stručnih izložbi

• Srbija kroz vekove: (ne)očekivane priče iz istorije Srbije, autori: Veselinka Kastratović Ristić, Ana Panić i Momo Cvijović, mesto održavanja: Narodni muzej – Kragujevac (gostujuća izložba Muzeja Istorije Jugoslavije) trajanje: 12. februar – 12. mart 2014.
• Listanje periodike: Jevrejska periodika u Srbiji 1888-2016., autor: Biljana Albahari, viši bibliograf mesto održavanja: Narodna biblioteka Srbije, Beograd, trajanje: 21. juli – 23. septembar 2017.
• Bolnica Stobard: Kragujevac 1915, autor: Tatjana Janković mesto održavanja: Narodna biblioteka „Vuk Karadžićˮ - Kragujevac trajanje: 6. novembar – 1. decembar 2018.

Dokumentarni filmovi i emisije

• Dokumentarna TV emisija „Na pragu baštineˮ (180 godina Narodne biblioteke Srbije); autorka: Svetlana Ilić; produkcija: Radio-televizija Srbije; način učešća: stručni konsultant i sagovornik; godina: 2012.
• Dokumentarno-igrani TV film i petodelna dokumentarno-igrana TV serija „Srbija u Velikom ratuˮ; režiser: Ivana Stivens; scenario: Slađana Zarić, produkcija: Radio-televizija Srbije, način učešća: gostujući stručnjak; godina: 2014.
• Dokumentarna TV serija „Tvrđave Dunavaˮ, Dokumentarni film „Golubacˮ; režiser: Milan Stevanović; scenario: Dejan Ristić, produkcija: RU „Filmske novostiˮ; godina: 2015.
• Dokumentarna TV serija „Tvrđave Dunavaˮ, Dokumentarni film „Petrovaradinˮ; režiser: Petar Ristovski; scenario: Dejan Ristić; produkcija: RU „Filmske novostiˮ; godina: 2015.

• Dokumentarna emisija „Biblioteka šabačkaˮ; režiser: Margareta Musić; scenario: Margareta Musić, produkcija: Biblioteka šabačka, način učešća: gostujući stručnjak; godina: 2015.
• Dokumentarni film „Sećanja iz pepelaˮ; režiser: Marko Savić; scenario: Dejan Ristić; produkcija: RU „Filmske novostiˮ; način učešća: scenarista i narator; godina: 2016.
• Dokumentarni film „Nezavisna država Hrvatska: Strah: Ponor: Mukˮ (3 h 60 min.); autor: Stevan Kostić; produkcija: Radio-televizija Srbije; način učešća: stručni konsultant i gostujući stručnjak; godina: 2016.
• Dokumentarni film „Alojzijeˮ; reditelj: Vladimir Petrović; produkcija: RU „Filmske novostiˮ; način učešća: stručni konsultant i gostujući stručnjak; godina: 2017.
• Četvorodelni dokumentarni film „Srbija – 100 godina nakon Solunaˮ; reditelj: Ivica Vidanović; produkcija: „Srpska ekonomijaˮ i „GFCˮ način učešća: stručni konsultant i gostujući stručnjak; godina: 2018.
• Dokumentarni film „Kuća od reči – 140 godina, institucionalnog bibliotekarstva u Leskovcuˮ; reditelj: Svetislav Vučković; produkcija: „Filmske novostiˮ, način učešća: stručni konsultant i gostujući stručnjak; godina: 2019.
• Dokumentarni film „Sava Šumanovićˮ; reditelj: Svetislav Vučković; produkcija: „Filmske novostiˮ, način učešća: stručni konsultant; godina: 2019.

Vidi još

• Spisak srpskih istoričara

Spoljašnje veze

• Sećanje iz pepela (dokumentarni film) na sajtu YouTube
• Dejan Ristić - Rukopisi ne gore
• Upravnici Narodne biblioteke Srbije
• Mitovi srpske istorije
• Od zlatne viljuške do doline jorgovana („Politika”, 13. oktobar 2019)
• Hrvatsko ustaštvo je autonomna i autohtona ideologija - intervju („Politika”, 24. jul 2022)