Dejvid Boui
Dejvid Robert Džouns (engl. David Robert Jones; 8. januar 1947 — 10. januar 2016), poznat pod pseudonimom Dejvid Boui (engl. David Bowie), bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila i imidža, naročito od 1970. godine.[1] Preminuo je 10. januara 2016. godine[2], posle osamnaestomesečne borbe sa rakom jetre.
| Dejvid Boui | |
|---|---|
 Dejvid Boui u Čileu (1990) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Dejvid Robert Džouns |
| Datum rođenja | 8. januar 1947. |
| Mesto rođenja | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 10. januar 2016. (69 god.) |
| Mesto smrti | Njujork, Sjedinjene Američke Države |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1964—2016 |
| Žanr | |
| Instrument | gitara, vokal, saksofon, klavijatura |
| Veb-sajt | www |
Mladost uredi
Boui je rođen kao Dejvid Robert Džouns 8. januara 1947. godine u Brikstonu. Njegova majka, Margaret Meri „Pegi” (1913 – 2001)[3][4] je rođena u vojnom kampu Šornklif, pored Čeritona u Kentu. Roditelji njenog oca su bili irski imigranti koji su se naselili u Mančester. Ona je radila kao konobarica u bioskopu Rojal Tanbridž Vels.[5] Njegov otac Hejvud Stenton „Džon” Džouns (1912–1969) je bio iz Donkastera i radio je kao promoter za dečiju humanitarnu organizaciju Bernando. Porodica je živela na granici između Brikstona i Stokvela u južnom Londonskom okrugu Lambet. Boui je pohađao školu za decu Stokvel do šestogodišnjeg doba i tada je dobio reputaciju nadarenog, jednoobraznog deteta i prkosne svađalice.[6]
Boui se preselio sa porodicom u Bromli. Dve godine kasnije, započeo je pohađanje Brnt Eš osnovne škole. Školski hor je smatrao da ima „adekvatan” glas, a pokazao je nadprosečne veštine sviranja flaute. Kada je imao devet godina, njegov ples na časovima pokreta je bio veoma maštovit, toliko da su nastavnici nazivali njegove interpretacije „živopisno umetničkim”, a njegov stil „zadivljujućim” za dete.[6] Iste godine, porastao je njegov interes za muziku kada mu je otac kupio kolekciju ploča među kojima su bile ploče grupa Tinejdžers, Platers, Fets Domino, Elvis Prisli i Litl Ričard. Nakon slušanja pesme Litl Ričarda Tutti Frutti, Boui je kasnije rekao da je tada „čuo Boga”.[7]
Boui je studirao umetnost, muziku i dizajn. Njegov polubrat Teri Berns je uticao na njegov entuzijazam kada je reč o džez muzici. Boui je tada naročito bio zainteresovan za Čarlsa Mingusa i Džona Koltrejna, zbog čega mu je majka kupila Grafton saksofon 1961. godine. Nakon toga je započeo časove kod baritona saksofoniste Ronija Rosa.[8] U školi je 1962. godine zadobio ozbiljne povrede oka kada se posvađao sa Džordžom Andervudom oko devojke. Imao je nekoliko operacija tokom petomesečnog perioda.[9] Tada mu je doktor rekao da šteta ne može u potpunosti biti otklonjena, zbog čega je Boui imao pogrešnu percepciju dubine i promenu u boji oka. Ovakvo oko je kasnije postalo najprepoznatljiviji znak Bouija.[10] Uprkos svađi, Boui je ostao u dobrim odnosima sa Andervudom, koji je kreirao umetnička dela za Bouijeve ranije albume.
Muzičar uredi
Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl Space Oddity iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh.
Najznačajniji Bouijev album bio je The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Zaštitni znak turneje bio je ogromni stakleni pauk, posebno izrađen za tu priliku. Turneju za album "Rijaliti" (2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara.
Diskografija uredi
- David Bowie (1967)
- David Bowie (1969, 1972 ponovno izdanje UK #17, US #16)
- The Man Who Sold the World (1970, 1972 ponovno izdanje UK #26)
- Hunky Dory (1971, US #93, 1972 ponovno izdanje UK #3)
- The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75)
- Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17)
- Pin Ups (1973, UK #1, US #23)
- Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5)
- Young Americans (1975, UK #1, US #9)
- Station to Station (1976, UK #5, US #3)
- Low (1977, UK #2, US #11)
- Heroes (1977, UK #3, US #35)
- Lodger (1979, UK #4, US #20)
- Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12)
- Let's Dance (1983, UK #1, US #1)
- Tonight (1984, UK #1, US #11)
- Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34)
- Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39)
- The Buddha of Suburbia (1993, UK #87)
- 1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21)
- Earthling (1997, UK #6, US #39)
- 'hours...' (1999, UK #5, US #47)
- Heathen (2002, UK #5, US #14)
- Reality (2003, UK #3, US #29)
- The Next Day (2013)
- Blackstar (2016)
Smrt uredi
Boui je preminuo od raka jetre, 10. januara 2016. godine, samo dva dana nakon 69. rođendana i izdavanja albuma Blackstar.[11] Rak mu je dijagnostikovan 18 meseci ranije, ali nije iznosio ove vesti u javnost.[12] Belgijski pozorišni reditelj, Ivo van Hov, koji je radio sa pevačem na mjuziklu Lazarus, izjavio je da Boui nije mogao da dođe na probe zbog progresije bolesti. Takođe je rekao da je pevač radio i tokom bolesti.[13]
Bouijev producent Toni Viskonti je napisao:[14][15]
Uvek je radio ono što je hteo. I radio je to na svoj način i najbolje moguće. Njegova smrt se ne razlikuje od njegovog života - umetničko delo. Napravio je Blekstar za nas kao oproštajni poklon. Znao sam oko godinu dana da će ovako biti. Međutim, nisam bio spreman za to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. On će uvek biti sa nama. Za sada je prikladno plakati.
— Toni Viskonti
Nakon njegove smrti, fanovi su se okupili, položili cveće kod njegovog murala u rodnom gradu Brikstonu i pevali njegove pesme. Spomen obeležja nalaze se i u Berlinu, Los Anđelesu i kod njegovog apartmana u Njujorku. Posle njegove smrti, porasla je prodaja albuma.[16] Boui je insistirao da ne želi sahranu pa je kremiran u Nju Džerziju 12. januara.[17] Po njegovoj želji, pepeo je prosut na Baliju, u Indoneziji.[18]
Reference uredi
- ^ Stephen Thomas Erlewine; biografija Dejvida Bouia
- ^ Barnes, Mike (10. 1. 2015). „Legendary Artist David Bowie Dies at 69”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 10. 1. 2015.
- ^ „David Bowie FAQ - Frequently Asked Questions”. www.bowiewonderworld.com. Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „Bowie mourns mother's death” (na jeziku: engleski). 2. 4. 2001. Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Spitz 2011.
- ^ a b Sandford 1998
- ^ Gillman 1987.
- ^ „Commencement 1999 | Berklee College of Music”. www.berklee.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Evans 2006.
- ^ „The Story Behind David Bowie’s Unusual Eyes”. The Cut (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „A friend of David Bowie says the singer died from liver cancer”. The Independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Sandle, Paul. „Pop chameleon David Bowie dead of cancer two days after final album”. U.S. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „Shock and condolences as the Netherlands reacts to David Bowie's death - DutchNews.nl”. DutchNews.nl (na jeziku: engleski). 11. 1. 2016. Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „Stars pay tribute to David Bowie”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016. Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Spanos, Brittany (11. 1. 2016). „David Bowie's Death a 'Work of Art,' Says Tony Visconti”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Holt, Gerry (2016). „Fans create David Bowie shrines”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „David Bowie’s Will Splits Estate Said to Be Worth $100 Million” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ Woolf, Nicky (30. 1. 2016). „David Bowie leaves millions to his wife and children in his will”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2018.
Literatura uredi
- Gillman, Peter (1987). Alias David Bowie : a biography. Gillman, Leni. Sevenoaks: New English Library. ISBN 978-0-450-41346-9. OCLC 17768551.
- Evans, Mike (2006). Rock 'n' roll's strangest moments : extraordinary tales from over fifty years of rock music history. London: Robson. ISBN 978-1-86105-923-9. OCLC 70763602.
- Sandford, Christopher (1998). Bowie : loving the alien (1. Da Capo Press izd.). New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80854-8. OCLC 38890886.
- Spitz, Marc (2011). Bouvi : biografija. Beograd: Laguna. ISBN 9788652107162. OCLC 758745698.
- Buckley, David (2000) [First published 1999]. Strange Fascination – David Bowie: The Definitive Story. London: Virgin. ISBN 978-0-7535-0457-4.
- Buckley, David (2004). David Bowie: The Complete Guide To His Music. Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-423-1.
- Buckley, David (2005) [First published 1999]. Strange Fascination – David Bowie: The Definitive Story. London: Virgin. ISBN 978-0-7535-1002-5.
- Campbell, Michael (2008). Popular Music in America: And The Beat Goes On. Schirmer. ISBN 978-0-495-50530-3.
- Carr, Roy; Murray, Charles Shaar (1981). Bowie: An Illustrated Record. New York: Avon. ISBN 978-0-380-77966-6.
- Cole, Shaun (2000). 'Don we now our gay apparel': gay men's dress in the twentieth century. London: Berg. ISBN 978-1-85973-415-5.
- Ditmore, Melissa Hope (2006). Encyclopedia of Prostitution and Sex Work. 2. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32970-8.
- Doggett, Peter (2011). The Man Who Sold the World: David Bowie and the 1970s. The Bodley Head. ISBN 978-1-84792-145-1.
- Gillman, Peter; Gillman, Leni (1987) [1986]. Alias David Bowie. New English Library. ISBN 978-0-450-41346-9.
- Pegg, Nicholas (2004) [First published 2000]. The Complete David Bowie. London: Reynolds & Hearn. ISBN 978-1-903111-73-4.
- Perone, James E. (2007). The Words and Music of David Bowie. Praeger. ISBN 978-0-275-99245-3.
- Sandford, Christopher (1997) [First published 1996]. Bowie: Loving the Alien. Time Warner. ISBN 978-0-306-80854-8.
- Schinder, Scott; Schwartz, Andy (2007). Icons of Rock: An Encyclopedia of the Legends Who Changed Music Forever. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33845-8.
- Spitz, Marc (2009). Bowie: A Biography. Crown Publishers. ISBN 978-0-307-71699-6.
- Thomson, Elizabeth (1993). The Bowie Companion. Macmillan. ISBN 978-0-283-06262-9.
- Thompson, Dave (2006). Hallo Spaceboy: The Rebirth of David Bowie. Ecw Press. ISBN 978-1-55022-733-8.
- Auliac, Philippe (2004). Passenger – David Bowie Photobook. Venezia: Sound & Vision. str. 200.
- Cann, David (2011). Any Day Now: David Bowie the London Years 1947–1974. Kenneth Pitt in Books.
- Duffy, Chris; Cann, Kevin (2014). Duffy/Bowie Five Sessions (1st UK izd.). ACC Editions. str. 170. ISBN 978-1-85149-765-2.
- Egan, Sean (2015). Bowie on Bowie. Chicago Review Press. ISBN 978-1-56976-977-5.
- Greco, Nicholas P. (2015). David Bowie in Darkness: A Study of 1. Outside and the Late Career. McFarland & Co. ISBN 978-0-7864-9410-1.
- Hendrikse, Wim (2004). Never Get Old. Man of Ch-Ch-Changes Part 1 and Part 2. Gopher Publishers.
- Hendrikse, Wim (2013). David Bowie: The Man Who Changed the World. Authors Online.
- Jacke, Andreas (2011). David Bowie – Station To Station. Psychosozial- Verlag.
- Seabrook, Thomas Jerome (2008). Bowie in Berlin: A New Career in a New Town. Jawbone Press.
- Sheffield, Rob (2016). On Bowie. Dey Street Books. ISBN 9780062562708.
- Tremlett, George (1997). David Bowie: Living on the Brink. Carroll and Graf.
- Trynka, Paul (2011). Starman: David Bowie – The Definitive Biography. Little, Brown Book Group Limited.
- Waldrep, Shelton (2004). „Phenomenology of Performance”. The Aesthetics of Self-Invention: Oscar Wilde to David Bowie. University of Minnesota Press..'
- Welch, Chris (1999). David Bowie: We Could Be Heroes: The Stories Behind Every David Bowie Song. Da Capo Press.
- Wilcken, Hugo (2005). 33⅓: David Bowie's Low. Continuum.
- St. Clair, Jeffrey (6 May 2016). David Bowie’s 100 Favorite Books
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Dejvid Boui na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dejvid Boui na sajtu TCMDb (jezik: engleski)
- Dejvid Boui na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
- Dejvid Boui na sajtu Curlie
- Bouvijeva strana za koju sigurno niste znali (B92, 12. januar 2016)
- Vaspitani gospodin koji je talenat delio sa drugima („Politika“, 13. januar 2016)
- David Bowie – Sound and Vision BBC Documentary (YouTube), 2003, 1:26 h,
- David Bowie National Portrait Gallery
