Википедија

Dejvid Kaverdejl

Dejvid Kaverdejl (engl. David Coverdale; Soltburn na moru, 22. septembar 1951) engleski je rok muzičar, prepoznatljivog visoko-tonskog glasa.[1] Pre Vajtsnejka, Kaverdejl je bio glavni pevač grupe Dip perpl od 1973. do 1976. godine, nakon čega je uspostavio solo karijeru. Saradnja sa Džimijem Pejdžom rezultirala je albumom koji je 1993. godine dobio sertifikat Platinum. Godine 2016, Kaverdejl je primljen u Dvoranu slavnih rokenrola kao član grupe Dip perpl, održavši jedan od uvodnih govora benda.[2] Kaverdejl je posebno poznat po svom moćnom bluz-nijansiranom glasu.[3]

Dejvid Kaverdejl
Kaverdejl na nastupu grupe
Lični podaci
Puno imeDejvid Kaverdejl
Datum rođenja(1951-09-22)22. septembar 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaSoltbern na moru, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjepevač, muzičar, autor pesama
Muzički rad
Aktivni period1965—danas
Žanrhard rok, bluz rok, hevi metal
Instrumentivokal
Izdavačke kuće
Ostalo
Povezani članciDeep Purple, Whitesnake
Veb-sajtwhitesnake.com

Rani život uredi

Kaverdejl je rođen 22. septembara 1951, u Soltberu u jorkširskom Nort Rajdingu u Engleskoj, kao sin Tomasa Džozefa Kaverdejla i Vinifred Mej (Roberts) Kaverdejl.[4] Oko 14. godine počeo je profesionalno da nastupa i razvija svoj glas. „Mislim da mi se glas nije slomio", objasnio je u intervjuu za časopis Saunds 1974. godine. „I tada sam prvi put naučio kako da pevam trbuhom, što zvuči glupo, ali se potpuno razlikuje od normalnog glasa." Kaverdejl je počeo da nastupa sa lokalnim bendovima Vintidž 67 (1966–68), The Government (1968–72) i Fabulosa Brothers (1972–73).

Muzička karijera uredi

Kaverdejl je bio treći pevač britanskog hard rok benda Deep Purple i kasnije svog benda Whitesnake. Mnogi kritičari su ga proglašavali za dvojnika Roberta Planta, jednog od najboljih rok pevača, zbog talasaste plave kose i slične boje glasa. Dejvid Kaverdejl se takođe isticao pisanjem pesama, još kao član grupe Deep Purple hitovima kao što su: „Burn“, „Soldier of Fortune“, „Stormbringer“, „Lady Lyck“, a većinu pesama je pisao za svoj bend Whitesnake. Radio je muziku za film Dani groma. Sarađivao je sa gitaristom Džimijem Pejdžom, sa kojim je izdao album „Coverdale - Page“ 1993. godine.

Rana karijera uredi

Dip perpl (1973–1976) uredi

Godine 1973, Koverdejl je video članak u kopiji Melodi Mejkera, u kojem je pisalo da Dip perpl ide organizuje audiciju za pevače koji će zameniti Ijana Gilana. Koverdejl je predvodio lokalnu grupu pod nazivom The Government, koja je svirala sa Dip perpl na istim nastupima 1969. godine, tako da su on i bend bili upoznati jedni s drugima, a nakon slanja trake i kasnije audicije, Koverdejl, koji poseduje vokalni opseg legiero tenora, primljen je u bend, a basista Glen Hjuz je takođe dodao svoj vokal.

U februaru 1974, Dip perpl su objavili svoj prvi album sa Koverdejlom i Hjuzom, pod nazivom Burn, koji je 20. marta 1974. u SAD dobio zlatni sertifikat,[5] a 1. jula u Velikoj Britaniji. Aprila 1974, Koverdejl i Dip perpl su nastupili pred preko 200.000 gledalaca na njegovom prvom putovanju u Sjedinjene Države na Kalifornija Džamu.

U decembru 1974, Burn je pratio Stormbringer, koji je takođe bio rangiran kao zlatni album u SAD i Velikoj Britaniji. Funk i soul uticaji prethodne ploče su ovde bili još izraženiji i to je bio jedan od razloga zašto je gitarista Riči Blekmor napustio bend u junu 1975. godine.[6]

Umesto da se raspuste, Koverdejl je bio ključan u ubeđivanju benda da nastavi sa američkim gitaristom Tomijem Bolinom (od slave Bilija Kobama i Džejms Ganga). Kako je to rekao Džon Lord, „Dejvid Koverdejl mi je prišao i rekao: 'Molim vas, održite bend na okupu.' Dejvid mi je pustio album koji je Tomi uradio sa Bilijem Kobamom. Svidelo nam se njegovo sviranje na njemu i pozvali smo Tomija na audiciju.”[7] Bend je izdao jedan studijski album sa Bolinom, Come Taste the Band 1975, koji je bio manje komercijalno uspešan od prethodnih ploča. Promotivna turneja se pokazala teškom, jer su i Hjuz i Bolin imali navike konzumiranja droge. U martu 1976. godine, na kraju završnog nastupa na turneji, Koverdejl je navodno otišao u suzama i podneo ostavku, na šta mu je rečeno da više nema benda da napusti. Odluku o raspuštanju Dip perpla doneli su neko vreme pre poslednje emisije Lord i Ijan Pejs (poslednji preostali originalni članovi), koji to nikome drugom nisu rekli. Raskid je konačno objavljen u julu 1976. Kaverdejl je u jednom intervjuu rekao: „Bio sam uplašen da napustim bend. Perpl je bila moj život, Perpl mi je omogućio napredak, ali sam ipak želeo da izađem.”[8]

Rano doba Vajtsnejka (1978–1982) uredi

 
Koverdejl sa Vajtsnejkom u Hamersmit Odeonu, London, 1981. godine

Nakon što je snimio Northwinds, Koverdejl je ubrzo osnovao bend Vajtsnejk, sa Bernijem Marsdenom i Mikijem Mudijem koji su obavljali dužnosti gitare. Iako je ovo prvobitno bio bend na turneji za Koverdejlov prvi solo album, ubrzo se razvio u bend sa punim radnim vremenom. Početkom 1978, bend je objavio Snakebite EP, koji je kasnije prepakovan u pun album (nazvan Snakebite, objavljen u junu 1978. godine), sa B-stranom preuzetom sa Koverdejlovog albuma Northwinds. Za sledeći album, Trouble, Koverdejlu se pridružio njegov bivši kolega iz grupe Dip perpl, klavijaturista Džon Lord. Za Vajtsnejkov album iz 1980. Ready an' Willing, grupi se pridružio i bubnjar Ijan Pejs. Ready an' Willing je takođe predstavio najveći hit benda do tada, pesmu „Fool for Your Loving”, koja je dostigla 13. mesto na britanskim listama[9] i 53. mesto na američkoj Bilbord Hot 100 listi. Tu numeru je pratila još uspešnija Come an' Get It 1981. Tokom 1982. Koverdejl je uzeo malo slobodnog vremena kako bi se brinuo o svojoj bolesnoj ćerki i odlučio da stavi Vajtsnejk na čekanje. Kada se Dejvid Koverdejl vratio muzici, reformisao je bend, koji je nakon toga snimio album Saints & Sinners.

Proboj uredi

Međunarodni uspeh Vajtsnejka (1983–1991) uredi

 
Koverdejl nastupa sa Vajtsnejkom na njihovoj turneji 1987. godine

Vajtsnejk je stekao značajnu popularnost u Velikoj Britaniji, Evropi i Aziji, ali uspeh Severne Amerike ostao je nedosežan. Godine 1984, album Slide It In je imao efekta na američke top-liste (dostigavši #40), ali je to nedovoljno da bi se smatrao hitom. Na vreme za američko izdanje Slide It In, Koverdejl je napravio proračunati pokušaj da ažurira zvuk i izgled Vajtsnejka tako što je angažovao gitaristu Džona Sajksa iz ostataka grupe Thin Lizzy. Sajks je sa sobom doneo savremeniji, agresivniji zvuk gitare i imao je scenske manire koji su tome odgovarali. Poslednje preostale veze sa Dip perplom su prekinute kada je Džon Lord otišao nakon snimanja Slide It In da bi ponovo formirao Dip perpl. (Ijan Pejs je napustio Vajtsnejk 1982. godine)

Godine 1985, Sajks i Koverdejl su počeli da rade na novim pesmama za sledeći album, ali je Koverdejl ubrzo dobio ozbiljnu infekciju sinusa koja je učinila snimanje gotovo nemogućim tokom većeg dela 1986. i zbog koje su lekari pomislili da on možda nikada više neće pevati. Koverdejl se na kraju oporavio, a snimanje je nastavljeno. Ali pre nego što je njihov predstojeći album u potpunosti snimljen i objavljen, Koverdejl je otpustio Sajksa iz benda.[10] Raskid sa Sajksom, navodno, nije bio prijateljski.

Lični život uredi

Kaverdejl se venčao 1974. godine sa Džulijom Borkovski iz Nemačke, a njihova ćerka Džesika rođena je 1978. godine. Drugi brak Kaverdejla bio je sa bivšom manekenkom i glumicom Tavni Kitejn, od 17. februara 1989. do razvoda dve godine kasnije, aprila 1991. Kitejn je bila poznata po njenim provokativnim pojavljivanja u muzičkim spotovima Vajtesnejka za „Here I Go Again“, „Is This Love” i „Still of the Night“. Od 1997, on živi sa trećom suprugom Sindi, autorkom (The Food That Rocks). Oni imaju jednog sina po imenu Džasper.[11][12]

Dana 1. marta 2007. godine, Kaverdejl je postao američki državljanin, na ceremoniji u Renu, Nevada, i sada ima dvojno državljanstvo SAD/UK. On je živeo u Inklajn Vilidžu u Nevadi više od 20 godina.[13]

Diskografija uredi

Glavni članci: Diskografija grupe Deep Purple i Diskografija grupe Whitesnake

Solo albumi

Gostovanja uredi

Filmski i TV nastupi uredi

  • 1977 The Butterfly Ball
  • 1990 Days of Thunder
  • 2011 Metal Evolution
  • 2012 A Passion for the Vine
  • 2013 Behind The Music Remastered, ep. Deep Purple
  • 2016 Here I Go Again: David Coverdale

Reference uredi

  1. ^ Prato, Greg. „David Coverdale: Biography”. MSN Music. Arhivirano iz originala 18. 08. 2010. g. Pristupljeno 05. 11. 2009. 
  2. ^ „NWA, Deep Purple and Chicago enter Hall of Fame”. BBC. 17. 12. 2015. 
  3. ^ „Van der Lee, Matthijs. ''Burn'' review at”. Sputnikmusic.com. 15. 10. 2009. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  4. ^ „David Coverdale: Still rocking after all these years”. www.yorkshirepost.co.uk. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 19. 9. 2015. 
  5. ^ „RIAA Gold & Platinum database”. Recording Industry Association of America. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 7. 2009. 
  6. ^ "Deep Purple: History and Hits" DVD.
  7. ^ „Jon Lord interview at www.thehighwaystar.com”. Thehighwaystar.com. 12. 2. 1968. Pristupljeno 17. 10. 2012. 
  8. ^ „David Coverdale bio at”. Deep-purple.net. Pristupljeno 17. 10. 2012. 
  9. ^ „Whitesnake The Official Charts Company”. Official Charts. 
  10. ^ „David Coverdale bio”. Vh1.com. Arhivirano iz originala 30. 5. 2009. g. Pristupljeno 10. 6. 2021. 
  11. ^ „Here he goes again”. Ellesmere Port Pioneer. Cheshire Online. 29. 6. 2006. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  12. ^ „Whitesnake's Coverdale Is Supportive of Wife's New Career”. Blabbermouth.net. 8. 3. 2004. Arhivirano iz originala 26. 8. 2004. g. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  13. ^ „Rock star's extravagant Lake Tahoe home hits the market for $9.85 million”. SF Gate. 11. 4. 2019. Pristupljeno 12. 4. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

 
Dejvid Kaverdejl na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејвид_Кавердејл&oldid=25912342”