Википедија

De Heviland DH.60 Mot

De Heviland DH.60 Mot (engl. De Havilland DH.60 Moth) je britanski laki jednomotorni avion, dvosed, dvokrilac. Bio je namenjen za obuku pilota, putnički saobraćaju i kurirsku službu. Proizvodio se 20-ih godina 20. veka u engleskoj firmi de Havilend Erkraft. Ukupno je proizvedeno 2 015 primeraka. Po licenci, proizvodio se u nekoliko zemalja u svetu.[1]

De Heviland DH.60 Mot

De Heviland DH.60 Mot
De Heviland DH.60 Mot

Opšti podaci
Namena Obuka pilota
Posada 2 člana
Proizvođač de Havilend Erkraft
Probni let 1924.
Dimenzije
Dužina 7,3 m
Visina 2,7 m
Raspon krila (gornje krilo) 9,15 m,
(donje krilo) 9,15 m
Površina krila 22,6 m²
Masa
Prazan 420 kg
Normalna poletna 800 kg
Pogon
Broj motora 1 motor
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor de Hevilend Džipsi I,
linijski sa 4 cilindra
Snaga KEM-a 75 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 169 km/h
Ekonomska brzina 137 km/h
Dolet 515 km
Plafon leta 4 420 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

 
De Heviland DH.60 Mot u tri projekcije
 
Kanadski De Heviland DH.60 Mot/Sirius korišćen kao hidroavion.
 
Ovaj Mot je najstariji avion koji leti u Australiji. Vidi ovde poletanje sa Melton aerodroma u Viktoriji.

Glavni projektant, aviona DH.60 Mot je Džefri de Hevilend (engl. Geoffrey de Havilland), u toku 1924. godine, kada je završen i prototip, koji je poleteo 22. februara 1925. godine. Razvijen je na osnovu većeg jednomotornog aviona dvokrilca DH.51.

De Hevilend DH.60 Mot je bio jednomotorni avion dvokrilac, sa strukturom od drveta, trup mu je bio obložen sa šperom, a krila sa platnom. Bio je dvosed (pilot i jedan putnik). Osobenost ovog aviona je bila, što su mu se mogla sklapati krila, tako da je za njegov smeštaj u hangaru bilo potrebno mnogo manje prostora (princip koji se koristi na nosačima aviona). Njegova jednostavnost, pouzdanost i niska cena, omogućili su mu masovnu upotrebu, u privatnom sektoru između dva rata (Engleska 85%).

Na početku proizvodnje, u avione DH.60 Mot su ugrađivani Renoovi Sirius (engl. Renault Cirrius) motori, Sirius I od 45 kW (60 KS) i Sirius II od 75 kW (100 KS). Kvalitet i karakteristike motora su odgovarali, ali dobavljači su bili nepouzdani pa je de Heviland 1928. godine napravio sopstvenu fabriku za proizvodnju avionskih motora. Proizvodili su slične linijske četvorocilindrične motore Džipsi I od 75 kW (100 KS), sa vazdušnim hlađenjem. Nakon toga razvijen je jači Džipsi II od 90 kW (120 KS), pa Džipsi III motor sa visećim cilindrima snage od 90 kW (120 KS). Ugradnjom ovih motora poboljšana je preglednost iz pilotske kabine (cilindri motora nisu smanjivali vidno polje pilotu). Dalje su se motori serije Džipsi razvijali u smeru povećanja snage Džipsi Majdžor od 97,5 kW (130 KS), Džipsi Majdžor 1C od 104 kW (145 KS), pa Džipsi Siks motor sa 6 cilindara, sa od 150 kW (200 KS). Ovaj motor je kasnije nazvan Džipsi Kvin (engl. Gipsy Quenn).

Tehnički opis uredi

Avion De Heviland DH.60 Mot je dvokrili dvosedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije.

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. Početne serije ovog aviona imale su kao strukturu trupa drvenu rešetkastu konstrukciju a kasnije serije (s obzirom da se avion dugo proizvodio) noseća struktura trupa je bila kombinacija drvene i metalne konstrukcije dok je pri kraju proizvodnje ova konstrukcija bila kompletno metalna. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. U trupu su bila dva sedišta postavljena u tandem redosledu (jedno iza drugog). Pilot je sedeo na prvom mestu u otvorenom kokpitu zaštićen vetrobranskim staklom, a putnik u drugom. Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je presvučen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen drvenom lepenkom. Glavni rezervoar za gorivo se nalazio između dva gornja krila. Pristup motoru je jednostavan a njegovo rasklapanje i sklapanje vrlo lako.

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim motorom, De Hevilend Džipsi I do Džipsi III snage od 75 do 90 kW. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila sa dve ramenjače. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila na donjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom drvenih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su imala oblik pravougaonika istih dimenzija i bila su poravnata napadnim ivicama. Gornje krilo je bilo prilično izdignuto u odnosu na trup aviona što je omogućavalo pilotu bolju preglednost iz kabine. Krila su se mogla preklopiti u nazad prema repu aviona što je olakšalo parkiranje aviona u hangarima. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i visine su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni trap Avion je imao klasičan stajni trap sa dva točka napred i elastičnu drvenu drljaču na repu aviona. Stajni organ je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi, sa elastičnom osovinom, u nogama stajnog trapa su bili ugrađeni amortizeri.

Varijante uredi

U toku serijske proizvodnje ovog aviona, vršena su poboljšanja tako da se ovaj avion radio u nekih 6 varijanti:

  • DH.60 Mot/Sirius - sa Sirius (engl. Cirrius) motorima od 45 i 75 kW, napravljeno je 113 primeraka,
    od čega 24 na osnovu licence,
  • DH.60G Džipsi Mot - sa motorima Džipsi I i II, napravljeno je 692 primerka od čega 98 na osnovu licence,
  • DH.60G III Mot - sa motorom Džipsi III, napravljeno je 113 komada,
  • DH.60M Mot - sa motorom Džipsi Majdžor (engl. Gipsy Major),
    napravljeno je 753 primerka od čega 171 na osnovu licence,
  • DH.60T Mot trener - napravljeno je 64 primeraka,
    (trenažni i avion za obuklu za potrebe ratnog vazduhoplovstva RAF),
  • DH.60X Mot - napravljeno je 338 primeraka, verzija sa izmenjenim stajnim trapom.

Na avione koji su proizvedeni u Kanadi su na stajne organe montirani čamci pa su ovi avioni korišćeni kao hidroavioni. Verzije od DH.60M pa nadalje su kombinovano metalno drvena konstrukcija.

Operativno korišćenje uredi

Ukupno je proizvedeno 2015 primeraka aviona DH.60. Po licenci su rađeni u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, SAD, Norveškoj i Finskoj. Korišćeni su uglavnom za obuku pilota po aero-klubovima, u pilotskim školama RV, za kurirske poslove i prevoz pošte, zatim kao privatni avioni za poslovnu upotrebu ili za lične potrebe kao sportski avioni. Leteli su širom sveta u: Australiji, Argentini, Austriji, Belgiskom Kongu, Brazilu, Kanadi, Kini, Čileu, Danskoj, Egiptu, Etiopiji, Finskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Iraku, Indoneziji, Indiji, Norveškoj, Novom Zejlandu, Paragvaju, Poljskoj, Portugalu, Južnoj Africi, Japanu, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Jugoslaviji. U Jugoslaviji između dva rada letelo je ukupno 6 ovih aviona, 4 su bili u vlasništvu Aero kluba, a dva u posedu privatnih firmi. Jedan od ovih aviona se koristio u Aeroputu za obuku pilota, avio-taksi i prevoz pošte i novina.[2] Leteo je dosta dugo, a uništen je prilikom bombardovanja zemunskog aerodroma aprila 1941. godine. Sačuvani primerci služe danas kao muzejski eksponati, a neki od njih su još u letnom stanju.

Osobine aviona de Heviland DH.60 Mot uredi

Opšte karakteristike uredi

  • Motor - 1 x linijski četvorocilindrični, de Hevilend Džipsi I,
  • Elisa - dvokraka,
  • Kapacitet - 1 putnik,
  • Posada - 1 član.

Performanse uredi

  • Maksimalna brzina - 169 km/h,
  • Putna brzina - 137 km/h,
  • Najveći dolet - 515 km,
  • Plafon leta - 4.420 m.

Vojni korisnici uredi

Vidi još uredi

Референце uredi

  1. ^ „Де Хевиланд DH.60 Mot”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2015. g. Pristupljeno 14. 07. 2015. 
  2. ^ Krunić 2010, str. 394

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Dimitrijević, Bojan; Micevski, Milan; Miladinović, Predrag (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Krunić, Čedomir (2010). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. knjiga 1. Beograd: Č.Krunić. str. 394. ISBN 978-86-901623-3-8. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze uredi

 
De Heviland DH.60 Mot na Vikimedijinoj ostavi.



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Де_Хевиланд_DH.60_Мот&oldid=27733725”