Дивља гуска
Divlja guska (lat. Anser anser) je ptica iz porodice Anatidae. Perje joj je sive i bele boje, kljun i noge narandžaste boje. U pitanju je velika guska, dužina joj se kreće od 74-91 cm, prosečno teži 3,3 kg. Široko je rasprostranjena (od Islanda pa sve do Vladivostoka) a prezimljuje u južnoj Aziji. Predak je domaće guske.[2]
| Divlja guska | |
|---|---|
| |
| Anser anser | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. anser
|
| Binomno ime | |
| Anser anser | |
| Podvrste | |
| |
| |
| zelena: parenje, narandžasta: prezimljavanje | |
| Sinonimi | |
|
Anas anser Linnaeus, 1758 | |
Divlje guske se gnezde oko močvara, jezera i obalskih ostrva. U gnezda polažu 3-5 jaja, ženka leži na jajima stim što se oba roditelja brinu o mladunčadima. Mladunčad se odvajaju od roditelja nakon godinu dana. Zimu provode blizu vodenih staništa kao što su ušća, močvare i poplavljena polja, hrane se travom i često i poljoprivrednim usevima.
Taksonomija uredi
Divlja guska je član porodice Anatidae. Karl fon Line je prvi zabeležio i opisao ovu gusku 1758, dve godine kasnije francuski zoolog Maturja Žak Barison (franc. Mathurin Jacques Brisson) premešta je u novi rod Anser. Postoje dve priznate podvrste: zapadna podvrsta A. a. anser (pari se na Islandu severnoj i centralnoj Evropi) i istočna podvrsta A. a. rubrirostris (pari se u Rumuniji, Turskoj, Rusiji i severnoj Kini). Divlja guska se ponekad ukršta sa drugim vrstama guski kao npr. belolikom guskom i kanadskom guskom i retko sa crvenokljunim labudom.[3] Divlja guska je jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio, to se desilo bar pre 3000 godina u starom Egiptu, latinski naziv pripitomljene vrste A. a. domesticus.[4] Pošto je domaća guska podvrsta divlje mogu se bez problema ukrštati a njihovo potomstvo ima osobine i jedne i druge vrste.[5]
Opis uredi
Divlja guska je najveća guska u rodu Anser ali je lakše građena i više agilna od svog pripitomljenog rođaka A. a. domesticus-a. Ima kružno, masivno telo sa dugim i tankim vratom i veliku glavu i kljun. Noge su joj ružičaste, kljun narandžast sa belim ili braon vrhom.[6] Dužina joj se kreće od 74 do 91 cm, krilo od 41.2 do 48 cm, rep od 6.2 do 6,9 cm, kljun od 6.4 do 6,9 cm, težina od 2.16 do 4,56 kg (prosek 3,3 kg) a raspon krila od 147 do 180 cm.[7][8][9] Mužjaci su veći od ženki, polni dimorfizam je izraženi u istočnoj podvrsti.[6] Perje guske je sivo braon boje, glava je tamna, grudi i stomak su bledi sa crnim tačkama.
Rasprostranjenost i stanište uredi
Ova vrsta ima paleoartičku rasprostranjenost. Pare se u Islandu, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, baltičkim državama, severnoj Rusiji, Poljskoj, istočnoj Mađarskoj i Rumuniji. Takođe se pare lokalno u Velikoj Britaniji, Danskoj, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj i Makedoniji. Istočna vrsta se prostire celom dužinom azijskog kontinenta.[10] Evropske guske migriraju ka Mediteranu i severnoj Africi dok azijske ka Beludžistanu, Azerbejdžanu, Iranu, Pakistanu, severnoj Indiji, Bangladešu.[10]
Ponašanje uredi
Divlje guske su biljojedi i hrane se travama. Jedu mahom mladu travu i često se mogu naći na pašnjacima zajedno sa ovcama i kravama.[11] Zbog niske hranljivosti trava, veći deo svoga vremena troše na ishranu.[12] Hrane se takođe vodenim biljkama kao što su Lemna i Glyceria fluitans. Zimi se hrane travama, lišćem, žitaricama odnosno poljoprivrednim usevima (naročito noću). Poznato je da se hrane ovasom, pšenicom, ječmom, heljdom, sočivom, graškom i uopšte korenskim usevima. Ponekad se takođe hrane žirovima a na obalama morskom travom.[10]
Reference uredi
- ^ BirdLife International (2012). „Anser anser”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22679889A40116131. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22679889A40116131.en. Pristupljeno 29. 8. 2016.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Carboneras, Kirwan & Garcia 2014.
- ^ Hugo, Susanne (2002). „Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese”. Ur.: Buckland, Roger; Guy, Gérard. Geese: the underestimated species. FAO Agriculture Department. ISSN 0254-6019.
- ^ „Domestic Geese”. British Waterfowl Association. Arhivirano iz originala 19. 03. 2016. g. Pristupljeno 2. 06. 2016.
- ^ a b Madge & Burn 1988, str. 140–141
- ^ Dunning 1992
- ^ Ogilvie & Young 2004
- ^ „Greylag Goose”. oiseaux-birds.com. Pristupljeno 17. 10. 2011.
- ^ a b v Witherby 1943, str. 149–186.
- ^ Scheiber et al. 2013, str. 9–10.
- ^ „Greylag goose (Anser anser)”. Wildscreen Arkive. Arhivirano iz originala 22. 06. 2013. g. Pristupljeno 20. 10. 2015.
Literatura uredi
- Hugo, Susanne (2002). „Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese”. Ur.: Buckland, Roger; Guy, Gérard. Geese: the underestimated species. FAO Agriculture Department. ISSN 0254-6019.
- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Spoljašnje veze uredi
- „Divlja guska”. Internet Bird Collection.
- Divlja guska foto galerija na VIREO (Drexel University)
- Interaktivna mapa na IUCN Red List maps