Википедија

Didima

Didma je bio grad u antičkoj Grčkoj, koji se nalazio u današnjoj Turskoj, u blizini današnjeg grada Didim. Grad je bio poznat po svom hramu Apolonu, koji je bio jedan od najvećih i najpoznatijih hramova u antičkoj Grčkoj.[1]

Apolonov hram u Didmi

Hram Apolonu u Didimi je bio izgrađen u 8. veku pre nove ere i bio je posvećen bogu Apolonu. Hram je bio jedan od najvećih i najimpresivnijih hramova u Grčkoj, sa dimenzijama od oko 120 x 60 metara. Hram je imao i neke od najvećih stubova u Grčkoj, koji su bili visoki oko 20 metara. Nakon što je hrišćanstvo proglaseno za zvaničnu religiju Rimskog carstva u 4. veku n.e., mnogi paganski hramovi, uključujući i hram Apolonu u Didmi, pretvoreni su u hrišćanske crkve.

Didma je bio važan verski centar u antičkoj Grčkoj i privlačio je mnoge hodočasnike i turiste. Pored hrama, grad je imao i druge znamenitosti, uključujući pozorište, gimnaziju i biblioteku. Didma je takođe bila mesto gde su rimski guverneri sprovodili sudske procese i davali presude. Sudije su sedele u gradskom pozorištu, koje je bilo gradska zgrada i sedište gradske uprave.

Tokom vremena, Didma je pretrpeo nekoliko razaranja i prepravki, a danas se očuvani ostaci hrama Apolonu smatraju jednim od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Turskoj. Didima i njegov hram Apolonu i dalje privlače posetioce iz celog sveta zbog svoje istorijske važnosti i arhitektonskog dostignuća.

Reference uredi

  1. ^ Weber, U. (2020). Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart, p. 11. 14. 60-64. 105.

Literatura uredi

  • Jan Breder, Helga Bumke: Die Kulte von Didyma im Licht neu entdeckter Bauten In: Antike Welt. 2016/2, p. 52–60.
  • Helga Bumke, Jan Breder, Ivonne Kaiser, Bettina Reichardt, Ulf Weber: Didyma. Bericht über die Arbeiten der Jahre 2010-2013. In: Archäologischer Anzeiger. 2015/1, p. 109–172.
  • Helga Bumke: Aktuelle Forschungen in Didyma. In: Anatolien - Brücke der Kulturen. 2015, p. 325–343.
  • Joseph Fontenrose, 1988. Didyma. Apollo's Oracle, Cult and Companions, (Berkeley). Catalogue of Didyman inquiries and responses, translated.
  • Andreas E. Furtwängler, Didyma: Ein Überblick über die jüngeren Forschungen. In: Colloquium Anatolicum 8, 2009, p. 1-21.
  • Robin Lane Fox, Pagans and Christians 1986: Chapter 5.
  • Glenn Maffia, 2018. Faint Whispers from the Oracle.
  • H. W. Parke, 1985. The Oracles of Apollo in Asia Minor.
  • Emmanuel Pontremoli, Bernard Haussoullier, 1904. Didymes. Fouilles de 1895 et 1896.
  • Stefan Pülz, 1989. Untersuchungen zur kaiserzeitlichen Bauornamentik von Didyma, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 35.
  • Alfred Rehm, 1958. Die Inschriften, Didyma 2.
  • Klaus Tuchelt, 1973. Vorarbeiten zu einer Topographie von Didyma, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 9.
  • Klaus Tuchelt, 1991. Branchidai-Didyma.
  • Walter Voigtländer, 1975. Der jüngste Apollontempel von Didyma. Geschichte seines Baudekors, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 14.
  • Ulf Weber: Der Altar des Apollon von Didyma. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul. vol. 65, 2015, p. 5–61.
  • Ulf Weber, 2020. Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart.
  • Theodor Wiegand, Hubert Knackfuß, 1941. Die Baubeschreibung, Didyma 1 (The prime archaeological report).

Spoljašnje veze uredi

 
Didima na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дидима&oldid=27678584”