Dimitrije Popović (diplomata)

Dimitrije Popović (Beograd, 2. februar 1866 — Beograd, 22. novembar 1940) bio je srpski diplomata. Pripadao je dobu srpske diplomatije koje su nazivali „zlatnim dobom Srbije“ (1903—1914).

Dimitrije Popović
Lični podaci
Datum rođenja	(1866-02-02)2. februar 1866.
Mesto rođenja	Beograd, Kneževina Srbija
Datum smrti	22. novembar 1940.(1940-11-22) (74 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Srbija
Narodnost	srpska
Religija	pravoslavna
Univerzitet	Velika škola u Beogradu
Profesija	diplomata, istoričar

Biografija

Rođen je 2. februara 1866. u porodici koja je srpskoj kulturi dala nekoliko istaknutih poslenika. Premda je među savremenicima bio upamćen kao uspešan diplomata i autoritativna pisac studija iz diplomatske istorije sa određenim memoarskim elementima, Dimitrije Popović je široj javnosti ostao u senci svoje slavne braće, Bogdana Popovića i Pavla Popovića, poznatih književnih kritičara i profesora Beogradskog univerziteta. Njihov otac Jovan Popović, rodom iz Vukovara, došao je u Srbiju krajem pedesetih godina XIX veka, da bi u Beogradu ubrzo postao uvažen advokat. Majka Dimitrija Popovića – Savka, bila je kći „polkovnika i kavalira“ Stefana Markovića, sekretara kneza Miloša. Jovan i Savka Popović imali su osmore dece, a Dimitrije je bio drugo deta, tri godine mlađi od prvenca Bogdana. Porodični ambijent u kojem je stasao Dimitrije Popović bio je, nesumnjivo, uokviren već čvrsto utemeljenim merilima građanskog života, za razliku od većine ostalih uglednih porodica u Srbiji koje su još uvek pokušavale da patrijarhalne običaje postepeno usklađuju sa evropskim parametrima građanskog života. Osnovnu i srednju školu svršio je u Beogradu, pokazujući naročitu prilježnost u učenju nemačkog i francuskog jezika. Maturirao je 1884. u Prvoj muškoj gimnaziji. Četiri godine kasnije završio je Istorijsko-filološki odsek Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, ali je još kao student, od avgusta 1885. do marta 1886, u zvanju praktikanta, radio u Ministarstvu inostranih dela. Po svršenim studijama u Beogradu prvu sledeću školsku godinu je proveo u Beču gde je na Filozofskom fakultetu slušao predavanja iz istorije i filozofije. Po povratku u Srbiji, od oktobra 1889. ponovo radi kao praktikant u Ministarstvu inostranih poslova Ostao je dosledan svom ranom opredeljenju da ne ulazi ni u jednu poliitičku stranku, premda je njegov blizak rođak po majci Andra Nikolić bio jedan od istaknutih radikalskih vođa. Napredovao je u diplomatskoj službi relativno brzo i bez većih smetnji. Službovao je srpskim poslanstvima u Beču, Parizu, Budimpešti, Trstu, Sofiji, Carigradu, Petrogradu. Naročito u Petrogradu u nekoliko navrata imao je priliku da pokaže sposobnost veštog i taktičnog diplomate. Nije dopuštao da patriotska osećanja i očelivanja utiču na njegove procene političke situacije. Nije ga mimoišlo prevremeno penzionisanje do kojeg je, donekle, došlo i zbog njegove načelno postavljene distancije prema vodećim ljudima u Narodnoj radiklanoj stranci koja je bila na vlasti, zbog nespremnosti za određene ustupke koji su se ticali komunikacije s nadređenim ministrom, kao i samog načina dilomatskog rada. Uvažen kao diplomata i nacionalni radnik, kao istoričar i memoarista, završavajući svoje diplomatske uspomene iz balkanskih ratova iznenada, 22. novembra 1940, umro u Beogradu.

Dela

Po svršetku karijere Dimitrije Popović je napisao niz memoarskih i istorijskih dela, smatrajući ih logičnim zaokruženjem svoje profesionalne karijere. Zahvaljujući njima, diplomatska istorija Srbije u jednom od njenih najvažnijih razdoblja – poslednjoj deceniji pred Prvi svetski rat – pokazuje nam se u novoj svetlosti, gde se sa mnogo nijansi tako karakterističnih za svet visoke politike jasno mogu pratiti i stanovišta velikih sila o različitim aspektima srpskog pitanja i stavovi zvaničnih krugova u Beogradu prema krupnim previranjima na Balkanu. Najveći deo svojih meomoarskih spisa, istorijskih rasprava i osvrta na savremena pitanja objavio je u prestižnom Srpskom književnom glasniku, a njegove priloge objavljuvali su, osim visokotiražnih dnevnih listova poput Politike, Pravde i Novosti, i ugledni časopisi, od Letopisa Matice srpske, Pregleda i Misli, do Godišnjice Nikole Čupića. Od avgusta 1922. do marta 1932, Popović je bio i stalni dopisnik poznatog bostonskog lista Christian Science Monitor, u kojem je objavio više desetina priloga o zbivanjima u kulturi, političkim pitanjima i svakodnevnom životu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Literatura

• Bataković, Dušan T. (2016). Dešifrovanje prošlosti. Beograd: Čigoja štampa. str. 99—100. ISBN 978-86-531-0264-7. 
• Izvoljski i Erental : diplomatske uspomene iz aneksione krize / od Dimitrija Popovića. - Beograd : G. Kon, 1927—76 str. ; 24 cm

P.o.: Srpski književni glasnik; 1927.

• Diplomati u Petrogradu u vreme balkanskih ratova : "trenutni snimci" / Dimitrije Popović. - Beograd : Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, 1934. - pp. 57-79 ; 24 cm

P. o.: Godišnjica Nikole Čupića; knj. 43.

• Petar Veliki i Nikola II : (odlomak) / Dimitrije Popović // Letopis Matice srpske. - ISSN 0025-5939. - God. 108, knj. 339, sv. 1 (1934). str. 17.-30.
• Borba za narodno ujedinjenje : 1908-1914 / Dimitrije Popović. - Beograd : G. Kon, [1936] (Beograd : D. Gregorić). - 177 str. ; 21 cm. - (Srpski narod u XIX veku ; knj. 7)
• Nikola Pašić i Rusija : (iz mojih ličnih sećanja) / Dimitrije Popović. - Beograd : Državna štamparija, 1937. - pp.: [137]-156 ; 24 cm. - (Godišnjica Nikole Čupića ; knj. 46)

P. o.: Izdanje Čupićeve zadužbine; 79. - Na nasl. str. posveta: Gospodinu Dr Miodragu Ibrovcu prof. univerziteta [Popović, Dimitrije]; [Ibrovac, Miodrag]

• Život diplomata u malom gradu / [Dimitrije Popović]. - [Beograd : Štampa Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije, 1939]. - pp. 235-245

P. o.: Godišnjica Nikole Čupića; knj. 48. Izdanje Čupićeve zadužbine

• Balkanski ratovi : 1912-1913 / Dimitrije Popović ; priredio Dušan T. Bataković. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1993 (Subotica : Birografika). - 400 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Srpski memoari ; knj. 5)
• Milovan Milovanović i aneksija / Dimitrije Popović // Naš pogled na Evropu / priredio Marinko M. Vučinić. - Beograd : Službeni glasnik, 2013. - (Biblioteka Društvo i nauka. Edicija Studije). -. ISBN 978-86-519-0900-2. - pp. 151-165.