Dio za prenos poruka

Dio za prenos poruka (engl. Message Transfer Part–MTP) je dio Sistem signalizacije broj 7 (SS7) korišten za komunikaciju u Javnim komutiranim telefonskim mrežama. MTP je odgovoran za pouzdanu, ne-dupliciran i sekventnom prevozu SS7 poruka između komunikacionih partnera.

SS7 skup protokola

SS7 protokol prema OSI sloju
Aplikacioni	INAP, MAP, IS-41... TCAP, CAP, ISUP, ...
Mrežni	MTP nivo 3 + SCCP
Vezni	MTP nivo 2
Fizički	MTP nivo 1

MTP je formanlo definisan u ITU-T Preporukama

• Q.701,
• Q.702,
• Q.703,
• Q.704 i
• Q.705.

Ispiti za MTP su propisani u ITU-T Preporukama

• Q.781 za MTP2 i u
• Q.782 za MTP3. Ovi ispiti se koriste da overe ispravno izvršavanje MTP protokola.

Različite zemlje koriste različite varijante MTP protokola. U Severnoj Americi, formalni standard koji se sledi je ANSI T1.111. Regionalne Bel telefonske kompanije (engl. Regional Bell Operating Companies, RBOC) najčešće prate Telcordia Technologies (prijašnji Bellcore) dokument GR-246-CORE. U Evropi, nacionalni MTP protokoli su na osnovi ETSI-a.

Funkcionalni nivoi

Stek Signalizacijski sistem 7 može se razdeliti u četiri funkcionalna nivoa:

• Nivo 1 je Funkcianolni nivo signalizacionog voda podataka engl. Signalling Data Link Functional Level (Nivo podatkovne veze).
• Nivo 2 je Funkcianolni nivo signalizacionog voda engl. Signalling Link Functional Level (Nivo veze).
• Nivo 3 je Funkcianolni nivo signalizacione mreže engl. Signalling Network Functional Level (Nivo mreže).
• Nivo 4 je MTP Korisnik i sastavljen je od SCCP-a, ISDN-a, TUP-a, ili bilo kojeg drugog MTP Korisnika.

Nivo 1 do Nivo 3 obuhvata MTP, i Nivo 4 MTP Korisnik. MTP Nivo 3 se ponekad skraćava na MTP3; MTP Nivo 2: MTP2. MTP i SCCP se zajedno odnose kao Mrežni služni dio (NSP).

Ne postoji jedan-prema-jedan odnos MTP Nivoa 1 kroz 3 na OSI model. Umjesto toga, MTP obezbeđuje funkcije Slojeva 1, 2 i dio Sloja 3 u OSI modelu. Dio Sloja 3 OSI modela koje MTP ne obezbeđuje, je obezbeđeno SCCP-om ili drugim delovima Sloja 4 (MTP korisnici).

Funkcianolni nivo signalizacionog voda podataka

MTP Nivo 1 je opisan u ITU-T Preporuka Q.702, i obezbeđuje Signalnu podatkovnu vezu funkcianolni nivo za uskopojasne signalne spojeve. Za širokopojasne signalne spojeve, ITU-T Preporuka Q.2110 ili

• Q.2111 opisuje signalnu funkciju voda podataka.

MTP1 zastupa fizički sloj. To jest, sloj koji je odgovoran za povezanost SS7 Signalnih tački u prevoznoj mreži preko koje oni komuniciraju sa jednim sa drugim. Prventstveno, ovo obuhvata pretvaranje poruke u električne signale i održavanje fizičkih spojeva kroz koje ove prolaze. Na ovaj način, ovo je slično Sloju 1 ISDNu ili druge, možda više poznate, protokole.

MTP1 normalno koristi jedan vremenski dio u jednom E-carrier ili T-carrier.

Funkcianolni nivo signalizacionog voda

MTP Nivo 2 je opisan u ITU-T Preporuka Q.703, i obezbeđuje Funkcialnog nivoa Signalizacionog voda za uskopojasne signalne spojeve. Za širokopojasne signalne spojeve, ITU-T Preporuka Q.2140 i

• Q.2210 opisuju funkciju signalizacionog voda koje se odnosi kao MTP3b. Funkcianolni nivo signalizacionog voda može takođe biti snabdeven koristeći SIGTRAN protokol M2PA opisan u RFC 4165.

MTP obezbeđuje otkrivanje grešaka i provere sekvence, i reemituje neodgovorene poruke. MTP2 koristi pakete koje se zovu signalne jedinice da prenose SS7 poruke. Postoje tri vrste signalne jedinice:

• Signalna jedinica za nadopunjavanje (engl. Fill-in Signal Unit, FISU)
• Signalna jedinica za stanje veza (engl. Link Status Signal Unit, LSSU)
• Signalna jedinica za poruke (engl. Message Signal Unit, MSU)

Pristup servisnog interfejsa Funkcianolnog nivoa signalizacionog voda može biti obezbeđen preko SCTP sa SIGTRAN protokolom M2UA, opisan u RFC 3331.

MTP Nivo 2 se ispituje koristeći protokonlog ispitača i specifikacijama opisane u

• Q.755,
• Q.755.1,
• Q.780 i
• Q.781.

Funkcianolni nivo signalizacione mreže

MTP Nivo 3 je opisan u ITU-T Preporuci Q.704, i obezbeđuje funkcialnog nivoa Signalizacione mreže za uskopojasne (engl. narrowband) signalne spojeve, sa manjim modifikacijama opisane u

• ITU-T Preporuka Q.2210, za širokopojasne signalne spojeve. Funkcije MTP Nivoa 3 takođe se mogu zameniti sa Uslugom opšteg signalizacionog prevoza (engl. Generic Signalling Transport Service) opisan u ITU-T Preporuci Q.2150.0 koja je obezbeđena od strane MTP3b-a (Q.2150.1), SSCOP ili SSCOPMCE-a (Q.2150.2) ili SCTP-a (Q.2150.3). Funkcije MTP Nivoa 3 mogu se takođe obezbediti koristeći IETF SIGTRAN M3UA protokol, opisan u RFC 4666, i modu IPSP.

MTP3 daje mogućnost rutiranja da se mogu prevoziti signalizacione poruke preko SS7 mreže do poželjenje krajne tačke. Svaki mrežni elemenat u SS7 mreži ima jedinstvenu adresu, Kod tačke (engl. Point Code, PC). Poruka usmeravanje se obavlja prema ovoj adresi. Razlika se pravi između Tačke prenosa signala (engl. Signaling Transfer Point–STP) koji samo obavlja funkcionalnosti usmjeravanja (rutiranja) MTP poruke i Završna tačka signala (engl. Signaling End Point–SEP), koji koristi MTP da komunicira sa drugim SEP-om (to jest, telekomskim komutatorima). MTP3 je takođe obavezan za upravljanje mreže; kada raspolaganje podatkovnih veza MTP2-a se promeni, MTP3 ustanovljava alternativne spojeve kako je potrebno i prenosi informaciju o dostupnosti puta kroz mrežu.

Pristup prema interfejsu usluge funkcialnog nivoa signalne mreže (kao što je opisano u Q.701) može se obezbediti preko SCTP od strane SIGTRAN protokolom M3UA, opisan u RFC 4666.

MTP Nivo 3 se ispituje koristeći protokolnog ispitavača i specifikacijama opisane u

• Q.755,
• Q.755.1,
• Q.780 i
• Q.782.

MTP Korisnici

Nivo 4 se sastoji od MTP Korisnika. Ostali delovi steka Sistem signalizacije 7 su svi direktno, ili indirektno, MTP Korisnici. Neki primeri delova na Nivou 4 su SCCP, ISUP i TUP. Usluge obezbeđene prema MTP Nivo 4 od MTP-a (tj. MTP prema MTP Korisnicima) je opisano u ITU-T Preporuci Q.701.