Википедија

Diplodokus

Diplodokus[3][4] je rod dinosaurusa čiji su fosili prvi put pronađeni 1877. Njegovo ime potiče od grčkih reči diplos/διπλος što znači „dupli“ i dokos/δοκος što znači „drvena greda“,[3][5] „šipka“ ili „grana“. Veruje se da je živeo u krdima poput današnjih slonova.[6]

Diplodokus
Vremenski raspon: kasna jura, 154–152 Ma
↓
Montirani skelet D. carnegii[1][2]
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Podred: †Sauropodomorpha
Kladus: †Eusauropoda
Kladus: †Neosauropoda
Porodica: †Diplodocidae
Potporodica: †Diplodocinae
Rod: †Diplodocus
Marsh, 1878
Tipska vrsta
†Diplodocus longus
(nomen dubium)
Marsh, 1878
Ostale vrste
  • †D. carnegii
    Hatcher, 1901
  • †D. hallorum
    (Gillette, 1991)
    (originally Seismosaurus)
Sinonimi
  • Seismosaurus Gillette, 1991

Ovaj rod dinosaurusa živeo je u današnjem srednjem zapadu Severne Amerike, na kraju jurskog perioda. To je jedan od češćih fosila dinosaurusa pronađenih u srednjoj i gornjoj Morison formaciji, između pre oko 154 i 152 miliona godina, tokom kasnog kimeridžijskog doba.[7] Formacija Morison beleži okruženje i vreme kojim dominiraju džinovski sauropodski dinosaurusi, kao što su Apatosaurus, Barosaurus, Brachiosaurus, Brontosaurus, i Camarasaurus.[8] Diplodokusova velika veličina možda je odvraćala predatore Allosaurus i Ceratosaurus: njihovi ostaci su pronađeni u istim slojevima, što sugeriše da su koegzistirali.

Diplodocus je među najlakše prepoznatljivim dinosaurusima, sa svojim tipičnim oblikom sauropoda, dugim vratom i repom i četiri čvrste noge. Dugi niz godina, to je bio najduži poznati dinosaurus.

Izgled uredi

 
Skelet Diplodokusa

Naziv je dobio po građi repa. Ispod svakog pršljena je imao koštani produžetak koji se pružao unapred i unazad. Uloga ovih produžetaka je bila da štite krvne sudove u repu, ali i da samom repu daju čvrstinu. Moguće je da se branio od napadača koristeći rep kao bič.[9] Imao je telo dužine oko 33 metara i težio je između 15 i 23 tona. Dugo je važio za najdužeg dinosaurusa. Njihova veličina je bila ono što je plašilo velike predatore kao što su alosaurusi i ceratosaurusi. Glava mu je bila veoma mala (dužine oko pola metra), dok su vrat i rep bili veoma dugi i činili oko 60% dužine tela. Kretao se na četiri debele i glomazne noge koje su bile veoma male u odnosu na dužinu tela. Neki naučnici smatraju da se kretao tako što su mu glava i rep bili gotovo horizontalno ispruženi, ali je takođe izgleda mogao da se uzdiže na zadnje noge kako bi se hranio lišćem visokog drveća. Zube je, poput svojih srodnika, imao samo u prednjem delu vilice[9] i bili su nalik kvačicama.[6]

Među najpoznatijim sauropodima, Diplodocus su bile veoma velike četvoronožne životinje dugog vrata, sa dugim repovima nalik na bič. Njihovi prednji udovi su bili nešto kraći od njihovih zadnjih udova, što je rezultiralo uglavnom horizontalnim držanjem. Skeletna struktura ovih dugovratih i dugorepih životinja koje podržavaju četiri čvrste noge upoređena je sa visećim mostovima.[10] Zapravo, D. carnegii je trenutno jedan od najdužih dinosaurusa poznatih po celom skeletu,[10] sa ukupnom dužinom od 24—26 m (79—85 ft).[11][12] Savremene procene mase za D. carnegii imaju tendenciju da budu u rasponu od 12—14,8 tona.[11][13][12][14]

D. hallorum, poznat po delimičnim ostacima, bio je još veći, a procenjuje se da je bio veličine četiri slona..[15] Kada je prvi put opisan 1991. godine, otkrivač Dejvid Žilet je izračunao da je možda bio dugačak do 52 m (171 ft),,[16] što ga čini najdužim poznatim dinosaurusom (isključujući one poznate po izuzetno siromašnim ostacima, kao što su Amphicoelias ili Maraapunisaurus). Neke procene težine tog vremena kretale su se i do 113 t (125 short tons). Procenjena dužina je kasnije revidirana na 33 m (108 ft), a zatim na 29—32 m (95—105 ft)[17][18][19][12][11] na osnovu nalaza koji pokazuju da je Žilet prvobitno pogrešno postavio pršljenove 12–19 kao pršljenove 20–27. Skoro kompletan skelet D. carnegii u Prirodnjačkom muzeju Karnegi u Pitsburgu, Pensilvanija, na kojem se uglavnom zasnivaju procene veličine D. hallorum, takođe je otkriven da ima svoj 13. repni pršljen od drugog dinosaurusa, odbacujući procene veličine za D. hallorum još dalje. Dok su dinosaurusi kao što je Supersaurus verovatno bili duži, fosilni ostaci ovih životinja su samo fragmentarni.[20]

 
Kaudalni pršljenovi D. carnegii sa dvostrukim gredastim kostima po kojima je rod nazvan, Prirodnjački muzej, London.

Diplodocus je imao izuzetno dug rep, sastavljen od oko 80 kaudalnih pršljenova,[21] što je skoro duplo veći broj od nekih ranijih sauropoda u njihovom repu (kao što je Shunosaurus sa 43), i daleko više nego što su imali savremeni makronari (kao npr. Camarasaurus sa 53). Postoje neke spekulacije o tome da li je možda imao odbrambenu[22] ili funkciju stvaranja buke (tako što je pucao kao bič).[23] Rep je možda služio kao protivteža za vrat. Srednji deo repa imao je „dvostruke grede“ (ševronske kosti neobičnog oblika na donjoj strani, po čemu je Diplodocus dobio ime). Možda su pružali potporu pršljenovima, ili su možda sprečavili da se krvni sudovi zgnječe ako je teški rep životinje pritisnuo o tlo. Ove „dvostruke grede“ se takođe vide kod nekih srodnih dinosaurusa. U početku se verovalo da su kosti ševrona ovog posebnog oblika jedinstvene za rod Diplodocus; od tada su otkrivene kod drugih članova porodice diplodocida, kao i kod nediplodocidnih sauropoda, kao što je Mamenchisaurus.[24]

 
Restauracija D. carnegii sa horizontalnim vratom, fleksibilnim bičastim repom, keratinoznim bodljama i nozdrvama nisko na njušci.

Kao i kod drugih sauropoda, manus (prednja „šapa“) diplodoka je bio veoma modifikovan, sa kostima prstiju i šake raspoređenim u vertikalni stub, u obliku [horseshoe[|potkovice]] u poprečnom preseku. Pripadnicima roda Diplodocus su nedostajale kandže na svim prstima prednjeg ekstremiteta osim jedne, a ova kandža je bila neobično velika u odnosu na druge sauropode, spljoštena sa jedne na drugu stranu i odvojena od kostiju šake. Funkcija ove neobično specijalizovane kandže je nepoznata.[25]

Nikada nije pronađena lobanja za koju bi se sa sigurnošću moglo reći da pripada rodu Diplodocus, iako su lobanje drugih diplodocida blisko povezanih sa Diplodocus (kao što je Galeamopus) dobro poznate. Lobanje diplodocida bile su veoma male u poređenju sa veličinom ovih životinja. Diplodocus je imao male zube nalik na klin koji su bili usmereni napred i bili su prisutni samo u prednjim delovima vilica.[26] Njegov mozak je bio mali. Vrat je bio sastavljen od najmanje 15 pršljenova i verovatno je držan paralelno sa tlom i nije mogao da bude podignut mnogo dalje od horizontale.[27]

 
Oblici ljuski Diplodocus sp.. Ovi oblici skale uključuju (1) pravougaone, (2) jajolike i kupolaste, (3) lučne nizove krljušti, (4) globularne.

Koža uredi

Otkriće delimičnih diplodocidnih otisaka kože 1990. pokazalo je da su neke vrste imale uske, šiljaste, keratinozne bodlje, slično onima na iguani. Bodlje su mogle biti dugačke i do 18 cm (7,1 in), na „bičjem“ delu njihovog repa, a moguće i duž leđa i vrata, slično kao kod hadrosaurida.[28][29] Kičme su bile ugrađene u mnoge nedavne rekonstrukcije pripadnika roda Diplodocus, posebno u Šetnji sa dinosaurusima.[30] U originalnom opisu bodlji navedeno je da su primerci u kamenolomu Hau u blizini Šela u Vajomingu povezani sa skeletnim ostacima neopisanog diplodocida „koji liči na Diplodocus i Barosaurus.“[28] Primerci iz ovog kamenoloma su od tada uglavnom smatrani da su Kaatedocus siberi i Barosaurus sp, a ne Diplodocus.[7][31]

Fosilizovana koža Diplodocus sp, otkrivena u kamenolomu Dan majki, pokazuje nekoliko različitih tipova ljuspica uključujući pravougaone, poligonalne, šljunčane, jajolike, kupolske i globularne. Ove ljuske variraju u veličini i obliku u zavisnosti od njihovog položaja na integumentu, od kojih najmanja dostiže oko 1 mm, a najveća 10 mm. Neke od ovih krljušti pokazuju orijentacije koje mogu ukazivati na to gde su pripadale na telu. Na primer, jajolike ljuske su blisko grupisane i izgledaju slično ljuskama kod savremenih gmizavaca koji se nalaze dorzalno. Druga orijentacija na fosilu sastoji se od lučnih redova kvadratnih ljuski koje prekidaju obližnje poligonalne paterne. Primećeno je da zakrivljeni redovi krljušti izgledaju slično orijentacijama krljušti koje se vide oko udova krokodila, što sugeriše da je ova oblast takođe mogla da potiče od oko udova na pripadnicima roda Diplodocus. Sam fosil kože je male veličine, dostiže manje od 70 cm u dužinu. Zbog ogromne količine raznolikosti koja se vidi na tako malom području, kao i zbog toga što su ljuske manje u poređenju sa drugim fosilima diplodocidnih ljusaka, i prisustva malog i potencijalno „juvenilnog“ materijala u kamenolomu za Dan majki, pretpostavlja se da koža potiče od malog ili čak „juvenilnog” Diplodocus primerka.[32]

Fosilni nalazi uredi

 
Jedna od starijih rekonstrukcija diplodokusa iz 1907. godine

Živeo je u zapadnom području današnje Severne Amerike na kraju jure. Diplodokus je nađen u gornjim Morisonovim formacijama (Uppear Morrison Formations) pre oko 150 do 147 miliona godina. To je bilo područje u kome su dominirali gigantski sauropodi kao što su kamarosaurus, brasosaurus, apatosaurus i brahiosaurus.[9]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ulrich Merkl (25. 11. 2015). Dinomania: The Lost Art of Winsor McCay, The Secret Origins of King Kong, and the Urge to Destroy New York. Fantagraphics Books. ISBN 978-1-60699-840-3. „"Although it narrowly failed to win the race with the New York Museum of Natural History in 1905, the Diplodocus carnegii is the most famous dinosaur skeleton today, due to the large number of casts in museums around the world"” 
  2. ^ Breithaupt, Brent H, The discovery and loss of the “colossal” Brontosaurus giganteus from the fossil fields of Wyoming (USA) and the events that led to the discovery of Diplodocus carnegii: the first mounted dinosaur on the Iberian Peninsula, VI Jornadas Internacionales sobre Paleontología de Dinosaurios y su Entorno, September 5–7, 2013, p.49: "“Dippy" was and still is the most widely seen and best-known dinosaur ever found."
  3. ^ a b Simpson, John; Edmund Weiner, ur. (1989). The Oxford English Dictionary (2nd izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861186-8. 
  4. ^ Pickett, Joseph P., ur. (2000). The American Heritage Dictionary of the English Language (4th izd.). Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-395-82517-4. 
  5. ^ „diplodocus”. Online Etymology Dictionary. 
  6. ^ a b Džon Malam i Džon Vudvord. Atlas dinosaurusa. Profil. . Београд. 2009. ISBN 978-86-6059-011-6. 
  7. ^ a b Tschopp, E.; Mateus, O. V.; Benson, R. B. J. (2015). „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)”. PeerJ. 3: e857. PMC 4393826  . PMID 25870766. doi:10.7717/peerj.857. 
  8. ^ Turner, C.E.; Peterson, F. (2004). „Reconstruction of the Upper Jurassic Morrison Formation extinct ecosystem—a synthesis”. Sedimentary Geology. 167 (3–4): 309—355. Bibcode:2004SedG..167..309T. doi:10.1016/j.sedgeo.2004.01.009. 
  9. ^ a b v Berni D. 2001. Velika enciklopedija dinosaurusa. Zmaj. Novi Sad.
  10. ^ a b Lambert D. (1993). The Ultimate Dinosaur Book. DK Publishing. ISBN 978-0-86438-417-1. 
  11. ^ a b v Paul, Gregory S. (2016). Princeton Field Guide to Dinosaurs: 2nd Edition . Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16766-4. 
  12. ^ a b v Molina-Perez & Larramendi (2020). Dinosaur Facts and Figures: The Sauropods and Other Sauropodomorphs. New Jersey: Princeton University Press. str. 257. 
  13. ^ Foster, J.R. (2003). Paleoecological Analysis of the Vertebrate Fauna of the Morrison Formation (Upper Jurassic), Rocky Mountain Region, U.S.A. New Mexico Museum of Natural History and Science:Albuquerque, New Mexico. Bulletin 23.
  14. ^ Benson, R. B. J.; Campione, N. S. E.; Carrano, M. T.; Mannion, P. D.; Sullivan, C.; Upchurch, P.; Evans, D. C. (2014). „Rates of Dinosaur Body Mass Evolution Indicate 170 Million Years of Sustained Ecological Innovation on the Avian Stem Lineage”. PLOS Biology. 12 (5): e1001853. PMC 4011683  . PMID 24802911. doi:10.1371/journal.pbio.1001853. 
  15. ^ Holtz, Thomas R., Jr.; Rey, Luis V. (2011). Dinosaurs: the most complete, up-to-date encyclopedia for dinosaur lovers of all ages (Winter 2011 appendix) . New York: Random House. ISBN 978-0-375-82419-7. 
  16. ^ Gillette, D.D., 1994, Seismosaurus: The Earth Shaker. New York, Columbia University Press, 205 pp
  17. ^ Carpenter, K. (2006). "Biggest of the big: a critical re-evaluation of the mega-sauropod Amphicoelias fragillimus." In Foster, J.R. and Lucas, S.G., eds., 2006, Paleontology and Geology of the Upper Jurassic Morrison Formation. New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin 36: 131–138.
  18. ^ Herne, Matthew C.; Lucas, Spencer G. (2006). „Seismosaurus hallorum: Osteological reconstruction from the holotype”. New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin. 36. 
  19. ^ „The biggest of the big”. Skeletaldrawing.com. 14. 6. 2013. Pristupljeno 26. 5. 2016. 
  20. ^ Wedel, M.J. and Cifelli, R.L. Sauroposeidon: Oklahoma's Native Giant. 2005. Oklahoma Geology Notes 65:2.
  21. ^ Wilson JA (2005). „Overview of Sauropod Phylogeny and Evolution”. Ur.: Rogers KA, Wilson JA. The Sauropods:Evolution and Paleobiology. Indiana University Press. str. 15—49. ISBN 978-0-520-24623-2. 
  22. ^ Holland WJ (1915). „Heads and Tails: a few notes relating to the structure of sauropod dinosaurs”. Annals of the Carnegie Museum. 9: 273—278. 
  23. ^ Myhrvold NP, Currie PJ (1997). „Supersonic sauropods? Tail dynamics in the diplodocids”. Paleobiology. 23 (4): 393—409. doi:10.1017/s0094837300019801. 
  24. ^ Benton, Michael J. (2012). Prehistoric Life. Dorling Kindersley. str. 268–269. ISBN 978-0-7566-9910-9. 
  25. ^ Bonnan, M. F. (2003). „The evolution of manus shape in sauropod dinosaurs: implications for functional morphology, forelimb orientation, and phylogeny”. Journal of Vertebrate Paleontology. 23 (3): 595—613. S2CID 85667519. doi:10.1671/A1108. 
  26. ^ Upchurch, P.; Barrett, P.M. (2000). „The evolution of sauropod feeding mechanism”. Ur.: Sues, Hans Dieter. Evolution of Herbivory in Terrestrial Vertebrates. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59449-3. 
  27. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (1999). „Neck posture and feeding habits of two Jurassic sauropod dinosaurs”. Science. 284 (5415): 798—800. Bibcode:1999Sci...284..798S. PMID 10221910. doi:10.1126/science.284.5415.798. 
  28. ^ a b Czerkas, S. A. (1993). „Discovery of dermal spines reveals a new look for sauropod dinosaurs”. Geology. 20 (12): 1068—1070. Bibcode:1992Geo....20.1068C. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<1068:dodsra>2.3.co;2. 
  29. ^ Czerkas, S. A. (1994). "The history and interpretation of sauropod skin impressions." In Aspects of Sauropod Paleobiology (M. G. Lockley, V. F. dos Santos, C. A. Meyer, and A. P. Hunt, Eds.), Gaia No. 10. (Lisbon, Portugal).
  30. ^ Haines, T., James, J. Time of the Titans Arhivirano 2013-10-31 na sajtu Wayback Machine. ABC Online.
  31. ^ Tschopp, E.; Mateus, O. V. (2012). „The skull and neck of a new flagellicaudatan sauropod from the Morrison Formation and its implication for the evolution and ontogeny of diplodocid dinosaurs”. Journal of Systematic Palaeontology. 11 (7): 1. S2CID 59581535. doi:10.1080/14772019.2012.746589. hdl:2318/1525401  . 
  32. ^ Gallagher, T; Poole, J; Schein, J (2021). „Evidence of integumentary scale diversity in the late Jurassic Sauropod Diplodocus sp. from the Mother's Day Quarry, Montana”. PeerJ. 9: e11202. doi:10.7717/peerj.11202  . 

Spoljašnje veze uredi

 
Diplodocus na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Diplodokus.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диплодокус&oldid=27438563”