Дневна кућа, ноћна кућа
Dnevna kuća, noćna kuća (polj. Dom dzienny, dom nocny ) je roman Olge Tokarčuk, u izdanju Wydawnictwo Ruta 1998.[1]
| Dnevna kuća, noćna kuća | |
|---|---|
| Orig. naslov | Dom dzienny, dom nocny |
| Autor | Olga Tokarčuk |
| Zemlja | Poljska |
| Jezik | poljski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Wydawnictwo Ruta |
| Datum | 1998. |
Sinopsis uredi
Iako je nominalno roman, Dnevna kuća, noćna kuća je pre splet labavo povezanih različitih priča, skica i eseja o životu prošlosti i sadašnjosti u autorovom usvojenom domu Krajanovu, poljskom selu u Sudetima blizu Poljsko-češke granice. Iako su neki roman označili kao najteže delo Tokarčukove, barem za one koji nisu upoznati sa srednjoevropskom istorijom, to je bila njena prva knjiga koja je objavljena na engleskom.[2]
Publikacija uredi
Dom dzienny, dom nocny je prvi put objavila Tokarčukina nezavisna izdavačka kuća Wydawnictwo Ruta 1998.[3]
Godine 1999. knjiga je prodata u 40.000 primeraka, što ju je svrstalo na šesto mesto među godišnjim bestselerima poljskih autora.[4]
Krajem 2000. Bertelsmann je objavio roman na internetu. Iz tog razloga, Dom dzienny, dom nocny postao je prvi roman u Poljskoj koji je objavljen na internetu u elektronskom obliku.[5] Knjiga je stavljena na raspolaganje kao običan tekstualni fajl na veb stranici Świat Książki.[6] Ovaj događaj se smatra početkom tržišta e-knjiga u Poljskoj.[7]
Prevod uredi
Roman je na engleski prevela prevodilac Antonija Lojd Džons kao House of Day, House of Night. Prvi put je objavljen u Velikoj Britaniji od strane Granta Books-a 2002. godine. Godine 2003. objavljena je u Sjedinjenim Državama u izdanju Northwestern University Press-a.[8]
U Srbiji je roman izdala izdavačka kuća "Nolit" 2002. godine, u prevodu Milice Markić.[9]
Prijem uredi
U prikazu iz 1998. Jaroslav Klejnocki opisao je roman kao „najambiciozniji prozni projekat Olge Tokarčuk“, a takođe je ukazao da integriše različite stilove i žanrove.[10][11] Darijus Novacki, koja je prethodno kritikovala Tokarčukovu, smatrala je roman kao prvo hvale vredno delo u njenom opusu. Kinga Dunin je pohvalila Tokarčukovu što je u romanu pronašla svoj jedinstveni glas; Duninova je takođe smatrala da će roman pomoći čitaocima da se izbore sa strahom od smrti.
Roman je nagrađen nagradom publike Nike za 1999.[12]
Nagrade i počasti uredi
- Međunarodna Dablinska književna nagrada - 2004. godine (uži izbor)
- Nike nagrada publike 1999.
- Nagrada Vladislav Rejmont 1998.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Czapliński, Przemysław (2003). Kalendarium życia literackiego 1976-2000 : wydarzenia, dyskusje, bilanse (1 izd.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. str. 498. ISBN 83-08-03511-6. OCLC 53952728.
- ^ Neale, Alison, ur. (2003). International Who's Who of Authors and Writers 2004. Europa Publications. str. 545. ISBN 978-1-85743-179-7.
- ^ Czapliński, Przemysław (2003). Kalendarium życia literackiego 1976-2000 : wydarzenia, dyskusje, bilanse (1 izd.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. str. 498. ISBN 83-08-03511-6. OCLC 53952728.
- ^ Czapliński, Przemysław (2003). Kalendarium życia literackiego 1976-2000 : wydarzenia, dyskusje, bilanse (1 izd.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. str. 540. ISBN 83-08-03511-6. OCLC 53952728.
- ^ „EBIB 3/2008 (94) – L. Osowska: O e-bookach subiektywnie”. ebib.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 17. 11. 2017.
- ^ „CZY WIESZ, ŻE... – OSDW Azymut – książki, e-książki, książki audio – dystrybucja”. azymut.pl (na jeziku: poljski). Arhivirano iz originala 27. 06. 2017. g. Pristupljeno 17. 11. 2017.
- ^ „Historia e-książki, czyli 40 lat minęło”. passwordincorrect.com (na jeziku: poljski). 21. 2. 2011. Pristupljeno 17. 11. 2017.
- ^ „Read Tokarczuk's novels in your language!”. poland.pl. Pristupljeno 9. 4. 2021.
- ^ Markić, Milica. „O učenju empatije i moralnom kosmopolitizmu”. vreme.com. Pristupljeno 19. 10. 2023.
- ^ Klejnocki, Jarosław (10. 11. 1998). „Mój sen jest moim domem”. Wyborcza (supplement). 11 (264). str. 6. Pristupljeno 9. 4. 2021.
- ^ Czapliński, Przemysław (2003). Kalendarium życia literackiego 1976-2000 : wydarzenia, dyskusje, bilanse (1 izd.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. str. 514. ISBN 83-08-03511-6. OCLC 53952728.
- ^ „Nike dla Olgi Tokarczuk”. Zwrot. 6. 10. 2015. Pristupljeno 27. 12. 2019.