Doksat
Doksat ili divana[1] je arhitektonski element, izbočeno mesto na kući, vrsta balkona ili trema.[2]
Doksat je karakterističan element islamske arhitekture, gde se obično nalazi na spratu.[3] Predstavlja istureni deo kuće na spratu, sličan zatvorenom balkonu.[4]
Doksat je takođe je karakterističan i za moravsku kuću u srpskom narodnom graditeljstvu, gde predstavlja izdignuti produžetak trema.[5] To je nadkriveni prostor u sklopu krovnog nosača, kvadratnog oblika, izrađen od drveta i zaštićen strehom.[6]
Doksat u narodnom neimarstvu Srbije uredi
U narodnom neimarstvu kod Srba doksat kao arhitektonski element javlja se kod moravske kuće ili moravke. Moravska kuća se gradi najčešće u dolini Morave ali i u celoj istočnoj Srbiji. Pojava ovog tipa kuće posledica je migracionih kretanja. Ove oblasti naselilo je stanovništvo Kosova i Metohije a jednim delom i Makedonije. Doseljenici su doneli ne samo formu i oblik kuće već i način građenja.[5]
Kuće moravskog prostora su uglavnom bondručare. Prostorna organizacija počiva na dvodelnoj kući sa dva odeljenja, odžaklijom i sobom,[6] i podužnim tremom. Trem na podužnoj strani čini osobenost ovoga tipa kuće i jedno od njenih obeležja. Trem se u daljem razvoju predvaja u dva dela: u ajat koji ostaje pri zemlji i doksat koji je iznad tla i služi kao mirniji i izdvojeni prostor za sedenje i odmor. Kasnije će doksat prerasti u novo odeljenje u razvoju dvodelne kuće.[5] Moravska kuća, razvojem prostora, prerasta u varošku kuću sa nekoliko prostorija, podrumom, tremom i uzvišenim i istaknutim doksatom.[7] Niša koja nastaje izdizanjem doksata često je iskorišćena kao natkriveni prilaz podrumskom prostoru ispod kuće,[6] koji moravska kuća dobija svojim razvojem.
Varoška kuća predstavlja karakterističan tip u staroj arhitekturi srpske varošice. Doksat je postavljen prema dvorištu i skriven od pogleda sa ulice. Izgradnjom doksata jedan deo svakodnevnog života ukućana prenosi se na trem. Doksat predstavlja izdvojenu celinu u okviru kuće, ograđenu, a otvorenu prostoriju, izdignutu za nekoliko stepenika iznad nivoa ajata. To je svojevrsna dnevna soba na otvorenom, natkriveni prostor u sklopu krovnog nosača. Leti je to najčešće korišćen prostor za kućne aktivnosti, od domaćih poslova do sedenja i druženja.[7] Na doksatu se često nalaze unaokolo poređane klupe za sedenje. Time doksat poprima karakter društvene prostorije, jer poprima ulogu gostinskog prostora. Sa dokata se pogled pruža na dvorište, čime se radni prostor unutar kuće povezuje sa baštom i zelenilom, a samim tim postiže se i bolja kontrola okućnice.[6]
Doksat je kod srpske varoške kuće moravskog tipa prvenstveno funkcionalan prostor svojom namenom, ali je i arhitektonsko-estetski element zahvaljujući svom naglašenom položaju u sklopu kuće. Doksat predstavlja arhitektonski napredak u razvoju moravske kuće i spada u najreprezentativnije prostore u srpskom narodnom neimarstvu.[6]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Olga, Zirojević. „Reči”. Peščanik. Pristupljeno 29. 10. 2018.
- ^ Rečnik srpsko hrvatskoga književnog jezika; knj. 1, A-E. Novi Sad, Zagreb: Matica srpska, Matica hrvatska. 1980. str. 722.
- ^ „doksat”. Hrvatski obiteljski leksikon. LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD MIROSLAV KRLEŽA. Pristupljeno 29. 10. 2018.
- ^ Grabrijan, Dušan; Neidhardt, Juraj (1957). Arhitektura Bosne i put u suvremeno. Ljubljana: Državna Založba slovenije. Pristupljeno 29. 10. 2018.
- ^ a b v Petrović, Božidar. „Tradicionalno i savremeno graditeljstvo u Srba”. Arhitektura. Pristupljeno 29. 10. 2018.
- ^ a b v g d Atić 2018, str. 30-37
- ^ a b Nikolić, Z. (01. 03. 2014). „Grocka: Zaštićene kuće u kojima nema nijedan ekser”. Večernje Novosti. Pristupljeno 29. 10. 2018.
Literatura uredi
- Deroko, Aleksandar (1964). Folklorna arhitektura u Jugoslaviji (PDF). Beograd: Naučna knjiga. Pristupljeno 29. 10. 2018.
- Milić, Jovana (2009). „MORAVSKE KUĆE U NIŠKOM OKRUGU – NA PRIMERU KUĆE GAZDA CVETANA U SELU BREST”. nauka + praksa. 12.1.
- Atić, Zorica (2018). Toplina varoškog doma Grocke : Gročanska čaršija i rančićeva kuća. Grocka: Centar za kulturu Grocka.
