Википедија

Доктор Ху (1. serijal)

Za sezonu iz 1963/64. godine pogledajte stranicu Doktor Hu (1. sezona).

Prvi serijal oživljavanja britanskog naučnofantastičnog programa Doktor Hu iz 2005. počeo je 26. marta 2005. epizodom „Rouz”. Ovo je označilo kraj 16-godišnjeg odsustva programa sa televizije nakon njegovog ukidanja 1989. godine i bila je prva nova televizijska Doktor Hu priča od emitovanja televizijskog filma u kojem je glumio Pol Mekgan 1996. godine. Poslednja epizoda „Razdvajanje puteva” emitovana je 18. juna 2005. godine. Seriju je oživeo dugogodišnji obožavalac serije Rasel T. Dejvis koji je lobirao kod BBC-ja od kraja 1990-ih da vrati seriju. Prvi serijal se sastojao od 13 epizoda od kojih je Dejvis napisao osam. Dejvis, Džuli Gardner i Mal Jang bili su izvršni producenti, a Fil Kolinson producent.

Doktor Hu (1. serijal)
Serija Doktor Hu
Država  Ujedinjeno Kraljevstvo
Mreža BBC
Premijerno prikazivanje 26. mart — 18. jun 2005.
Broj epizoda 13
Prethodna sezona Film
Sledeća sezona 2. serijal

Serija prikazuje pustolovine tajanstvenog i ekscentričnog Gospodara vremena poznatog kao Doktor koji putuje kroz vreme i prostor u svojoj vremenskoj mašini TARDIS koja inače spolja izgleda kao plava britanska policijska kutija iz 1950-ih. Sa svojim saputnicima, on istražuje vreme i prostor, suočava se sa raznim neprijateljima i spašava civilizacije, pomažući ljudima i ispravljajući greške.

U prvom serijalu Kristofer Eklston tumači devetu inkarnaciju Doktora, u svom jedinom serijalu u ulozi, a prati ga Bili Pajper kao njegova prva i glavna pratilja Rouz Tajler koju je iščupao iz mraka na planeti Zemlji i koja mu je sve više prirastala srcu. Takođe je nakratko putovao sa buntovnim mladim genijem Adamom Mičelom koga igra Bruno Lengli i sa prevarantom iz 51. veka i bivšim „vremenskim agentom” kapetanom Džekom Harknesom kojeg je tumačio Džon Baroumen. Epizode ​​u seriji čine labav tok priče, zasnovan na ponavljanoj frazi „Loši vuk”, čiji značaj ostaje neobjašnjiv sve do završnice serijala iz dva dela. Pored luka „Loš vuk”, oživljena era ponovo predstavlja Doktora kao jedinog preživelog u događaju poznatom kao Vremenski rat za koji Doktor tvrdi da je zbrisao sve Gospodare vremena i Daleke.

Premijeru serije pratilo je 10,81 miliona gledalaca, a četiri dana nakon emitovanja premijerne epizode, serija je obnovljena za božićni specijal kao i za drugi serijal. Serija je naišla na dobar prijem i kritičara i obožavalaca, osvojivši BATA nagradu po prvi put u istoriji serije. Odobrenje Majkla Grejda koji je prethodno iznudio 18-mesečnu pauzu u seriji 1985. godine i u nekoliko navrata odlagao seriju iz lične nesklonosti navedeno je kao činilac u ponovnom oživljavanju serije. Popularnost serije na kraju je dovela do oživljavanja porodičnih drama subotom uveče.

Uloge

uredi
Glavni članak: Spisak likova serije Doktor Hu

Glavne

uredi

Epizodne

uredi

Gostujuće

uredi

Epizode

uredi
Glavni članak: Spisak epizoda serije Doktor Hu (savremena era)

Za razliku od klasične ere serije koja se završila 1989. godine, plan za novu seriju je bio da svaka epizoda bude samostalna priča bez serijala.[1] Od trinaest epizoda u seriji, sedam ih je pratilo ovaj format. Preostalih šest je grupisano u tri dvodelne priče.[2] Takođe, po prvi put od epizode „OK Koral” iz treće sezone, svaka epizoda je dobila pojedinačni naslov, što je bio slučaj sa samostalnim i dvodelnim pričama.[3]


Br. ep.
(ukupno)		Br. ep.
(u sezoni)		NaslovRediteljScenaristaPremijeraProd.
kod		Gledanost u Britaniji
(milioni)
11„Rouz”Kit BoukRasel T. Dejvis26. mart 2005. (2005-03-26)1.110,81
U podrumu prodavnice u kojoj radi Rouz Tajler, plastične lutke počinju da je napadaju. Deveti Doktor je spasava i oni beže iz zgrade koju on diže u vazduh. Sledećeg dana, Rouz i njen dečko Miki Smit posećuju čoveka po imenu Klajv koji vodi veb stranicu o teorijama zavere, u vezi sa čovekom koji odgovara Doktorovom opisu, a koji se pojavljivao kroz istoriju. Dok Rouz razgovara sa Klajvom, Miki je kidnapovan i zamenjen plastičnim dvojnikom. Rouz ponovo sreće Doktora, gde otkriva da je Miki Otonac, a on i Rouz pronalaze Nestensku svest koja kontroliše Otonce i koristi Londonsko oko kao predajnik. U ovom trenutku, Otonci lutke oživljavaju i počinju da ubijaju druge ljude. Rouz spasava Doktora i one koje su Otonci ubijali, i ona odlučuje da putuje sa Doktorom kroz vreme i prostor u njegovoj vremenskoj mašini TARDIS.
22„Kraj sveta”Eros LinRasel T. Dejvis2. april 2005. (2005-04-02)1.27,97
Doktor vodi Rouz pet milijardi godina u budućnost, gde slete na svemirsku stanicu pod nazivom Platforma jedan, koja kruži oko Zemlje. Među elitnim vanzemaljskim gostima koji su se okupili da gledaju kako Zemlju uništava Sunce koje se širi je ledi Kasandra koja se ponosi time što je poslednje čisto ljudsko biće, iako je prošla kroz mnoge operacije koje su promenile njen izgled. Otkriva se da Kasandra, da bi dobila novac za svoje brojne operacije, planira da pusti goste da umru, a zatim da se okoristi od povećanja akcija svojih konkurenata. Ona pušta oprezne robotske pauke širom Platforme jedan, i oni počinju da se onesposobljavaju sisteme. Kasandra se teleportuje dok pauci obaraju štitove, uzrokujući da štetno direktno sunčevo zračenje prodre u stanicu. Doktor uspeva da ponovo aktivira sistem i spase Rouz, nakon čega vraća Kasandru i ona puca od intenzivne sunčeve toplote.
33„Nemirni mrtvi”Eros LinMark Getis9. april 2005. (2005-04-09)1.38,86
Doktor i Rouz putuju u Kardif 1869. godine, gde se u pogrebnom preduzeću koji vodi Gabrijel Snid sa svojom vidovitom sluškinjom Gvinet nalaze leševi koje je animirala tajanstvena plava para. Snid i Gvinet otimaju Rouz, a Doktor se udružuje sa Čarlsom Dikensom da bi je pronašao. U pogrebnom preduzeću, oni se ponovo nalaze i Doktor utvrđuje da je plava para rezultat pokušaja nekog bića da pređe pukotinu u prostor-vremenu na kojoj je preduzeće izgrađeno. Otkriva se da su oni Gelti koji oživljavaju tela dok ne budu sposobna da izrade sopstvena, i koriste Gvinet kao most. Gelti lažu o svom brojnom stanju i namerama, nameravajući da ubiju milijarde živih ljudi, a ne samo da nasele postojeće leševe. Gvinet se dobrovoljno javlja da zapali gas kojim je Dikens poplavio podrum, zatvarajući pukotinu i zarobljavajući sve Gelte. Doktor, Rouz i Dikens beže pre nego što je preduzeće zahvaćeno plamenom.
44„Vanzemaljci iz Londona”Kit BoukRasel T. Dejvis16. april 2005. (2005-04-16)1.47,63
Doktor namerava da vrati Rouz kući 12 sati nakon što je otišla, ali oni dolaze godinu dana kasnije. Njena majka Džeki je besna na Doktora, a Miki je osumnjičen da je ubio Rouz. Rouz i Doktor svedoci su udara svemirskog broda na Big Ben i pada u reku Temzu. Doktor sumnja da je ovo trik i otkriva da je brod lansiran sa Zemlje, a da je pilot svinja, modifikovana vanzemaljskom tehnologijom. Britanskog premijera niko ne može da nađe, a zamenjuje ga Džozef Grin dok se pozivaju i drugi visokokotirani članovi vlade, Margaret Blejn i Oliver Čarls. Oni se otkrivaju kao grupa Slitinaca, vanzemaljska porodica koja se sabijala u ljudska „odela”.
55„Treći svetski rat”Kit BoukRasel T. Dejvis23. april 2005. (2005-04-23)1.57,98
Doktor saznaje da Slitinci ne napadaju Zemlju već je prepadaju radi komercijalnog profita. Slitinci tvrde da postoji pretnja po bezbednost sveta i zahtevaju da Ujedinjene nacije objave šifru za nuklearnu napad kako bi mogli da obore nepostojeći brod koji navodno lebdi iznad Londona. Doktor nagađa da će pucati na druge zemlje i započeti Treći svetski rat, što Slitinci priznaju, objašnjavajući da će prodati ozračene ostatke Zemlje kao jeftino gorivo za svemirske brodove. U međuvremenu, još jedan Slitinac upada u Mikijev stan gde ovaj koristi sirćetnu kiselinu u sirćetu da ga uništi. Doktor pomaže Mikiju da ispali nenuklearni projektil na Dauning Strit 10 kako bi uništio Slitince koji su se tamo okupili. Doktor, Rouz i narodna poslanica Harijet Džouns uspevaju da se sakriju u armiranu sobu i prežive. U međuvremenu, Doktor je zaslužio Džekino poverenje i ona dozvoljava Rouz da nastavi da putuje sa njim, dok on nudi Mikiju priliku da se pridruži njima dvoma na TARDIS-u, ali on ga odbija.
66„Dalek”Džo AhernRobert Šerman30. april 2005. (2005-04-30)1.68,93
TARDIS je skrenut sa kursa signalom i Rouz i Doktor završavaju u blizini Solt Lejk Sitija u Juti 2012. godine u podzemnom bunkeru u vlasništvu Henrija van Statena, bogatog kolekcionara vanzemaljskih artefakata. Doktor nailazi na njegov jedini živi eksponat, za koji sa užasom otkriva da je Dalek koji je preživeo Vremenski rat. Ovaj Dalek je poslednji preživeli iz roda genetski modifikovanih mutanata koji su programirani da očiste univerzum od svih vidova života koji nisu Daleci, i Doktorov najveći neprijatelj. Jedan od van Statenovih zaposlenih, Adam Mičel, vodi Rouz do Daleka, ali ona se sažali na njega i dodiruje ga, dozvoljavajući mu da upije njen DNK i aktivira se. Dalek ubija mnogo vojnika pre nego što sustigne Rouz, Adama i Doktora. Rouz ostaje zarobljena sa Dalekom, ali joj on poštedi život jer je stekao simpatije od Rouzine DNK i uništava samog sebe. Dok Doktor i Rouz odlaze, Adam se ukrcava na TARDIS kako bi izbegao zatvaranje van Statenovog trezora.
77„Duga igra”Brajant GrantRasel T. Dejvis7. maj 2005. (2005-05-07)1.78,01
Doktor, Rouz i Adam putuju do 200.000. godine i sleću na svemirsku stanicu Satelit 5, koja kontroliše novinarstvo. Otkako je satelit počeo sa emitovanjem, nešto je zadržavalo stav i tehnologiju ljudske rase. Urednik poziva Doktora i Rouz na elitni sprat 500, gde ih drži zarobljene, objašnjavajući da su on i stvorenje poznato kao Džagrafes preko Satelita 5 napravili „Četvrto veliko i bogato ljudsko carstvo”, mesto gde su vesti ugradile strah u ljudski rod, držeći ih u zatvorenom društvu. U međuvremenu, Adam je instalirao port u svojoj glavi i prenosi svo znanje o Satelitu 5 na telefonsku sekretaricu svojih roditelja kod kuće. Novinarka Katika preusmerava toplotu na sprat 500, dozvoljavajući Rouz i Doktoru da pobegnu, dok Urednika i Džagrafesa uništava vrućina. Doktor je besan na Adama i vraća ga njegovoj kući, uništavajući telefonsku sekretaricu i proterujući Adama iz TARDIS-a.
88„Oci”Džo AhernPol Kornel14. maj 2005. (2005-05-14)1.88,01
Rouz traži od Doktora da je vrati na dan kada je njen otac Pit poginuo u saobraćajnoj nesreći. Umesto da bude kraj njega dok je umirao, Rouz spasava Pitov život, stvarajući ranu u vremenu i prostoru koju leteća stvorenja poznata kao Žeteoci pokušavaju da izleče tako što jedu svakoga u njoj. Gosti na venčanju Džekinih i Pitovih prijatelja kriju se u crkvi dok Doktor pokušava da prizove TARDIS unutra. Džeki optužuje Pita da ima još jednu ćerku i da bi dokazao da je Rouz ista kao beba Rouz, stavlja bebu u naručje starije Rouz, uzrokujući da se jedan Žetelac pojavi u crkvi i ubije Doktora. Pit shvata da mora da umre da bi se sve popravilo i baca se pod automobil koji se pojavljuje iza ugla crkve, uzrokujući da se vrate svi koje su Žeteoci pojeli, uključujući Doktora.
99„Prazno dete”Džejms HosStiven Mofat21. maj 2005. (2005-05-21)1.97,11
Jureći metalni cilindar kroz vremenski vrtlog, Doktor i Rouz sleću u London tokom Drugog svetskog rata. Rouz prati dečaka sa gas maskom koji je više puta pita da li mu je ona majka. Ona se penje uz konopac pričvršćen za balon koji se diže u vazduh, a spasava je kapetan Džek Harknes (ranije vremenski agent, sada prevarant) koji pokušava da je zainteresuje da kupi vredan ratni brod. Doktor razgovara sa devojkom po imenu Nensi koja zna da je dečak povezan sa objektom nalik bombi koji je nedavno pao. Ona upućuje Doktora u bolnicu gde mu dr Konstantin pokazuje pacijente sa povredama i gas maskama identičnim kao kod dečaka. Nensi otkriva da je dete njen brat Džejmi. Rouz i Džek stižu na vreme da spasu Doktora dok Konstantin počinje da se transformiše poput njegovih pacijenata.
1010„Doktor pleše”Džejms HosStiven Mofat28. maj 2005. (2005-05-28)1.106,86
Džek objašnjava da je poslao metalni predmet kroz vremenski vrtlog kako bi privukao vremenske agente u ovaj vremenski period, gde bi ih naterao da plate za objekat, ali pre nego što bi mogli da ga prime, nemačka bomba bi pala na njega. Džek tvrdi da je to savršeno bezbedan i „prazan” stari medicinski transport, ali je Doktor sumnjičav. Na mestu gde se odvija transport, Doktor shvata da je nekada sadržavao nanogene koji mogu da zacele rane, i zaključuje da su nanogeni pokušali da izleče Džejmija, ali su mislili da svi ljudi treba da imaju slične povrede i gas maske. Nensi tvrdi da je za sve ona kriva jer je zapravo Džejmijeva majka, što i priznaje pred dečakom. Dok se grle, nanogeni identifikuju Nensin DNK kao majčin i preokreću Džejmijevo preobraženje tako da liče jedni na druge. Ostalo je učinjeno svima ostalima koji su se preobratili. Džek hvata bombu koja bi pala na to mesto i Doktor i Rouz ga spasavaju pre nego što eksplodira, pozivajući ga na TARDIS.
1111„Grad praska”Džo AhernRasel T. Dejvis4. jun 2005. (2005-06-04)1.117,68
Doktor, Rouz i Džek posećuju Kardif da dopune TARDIS gorivom kod pukotine, a Miki ih tamo sreće. Otkrivaju da je Slitinka koja se predstavlja kao Margaret Blejn sada gradonačelnica Kardifa i hvataju je, sumnjičavi prema njenim namerama. Doktor vidi da je napravila nuklearnu elektranu dizajniranu da otvori pukotinu i uništi Zemlju i da je nabavila ekstrapolator koji bi koristila da pobegne. Margaret se protivi da bude vraćena na svoju matičnu planetu jer se tamo smatra kriminalcem i biće joj izrečena smrtna kazna. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da ubije Doktora, Margaret traži da bude odvedena na drugu planetu. Džek vidi priliku da iskoristi Margaretin ekstrapolator da ubrza punjenje TARDIS-a, ali se pokazalo da je ovo zamka jer je trebalo da pošalje najbliži vanzemaljski izvor energije u pukotinu. Dok zemljotres pogađa Kardif, Margaret gleda u srce TARDIS-a što joj daje drugu priliku za život, vraćajući je nazad u jaje.
1212„Zli vuk”Džo AhernRasel T. Dejvis11. jun 2005. (2005-06-11)1.126,81
Doktor, Rouz i Džek se bude iz amnezije u raznim rijaliti televizijskim emisijama i igrama. Doktor se nalazi u kući nalik na onu iz Velikog brata, Rouz je takmičarka u Najslabijoj karici gde se smatra da su oni koji su eliminisani dezintegrisani od strane En Droida, a Džek je u emisiji nalik na Šta ne nositi u kojoj dva ženska robota nude da takmičarima daju novi imidž. Doktor i Džek beže iz svojih smrtonosnih emisija i otkrivaju da se nalaze na Satelitu 5 sto godina nakon Doktorove poslednje posete, sada poznatom kao „Stanica igara”, kao i da ga vodi Korporacija „Zli vuk”. Doktor, Džek i Linda, takmičarka Velikog brata, pronalaze Rouz dok je dezintegrisana na Najslabijoj karici i putuju do sprata 500 gde Džek shvata da takmičari nisu dezintegrisani već preneti do neke tačke u svemiru. Saznaju da se Rouz našla na brodu sa Dalecima, a Doktor se zaklinje da će je spasiti i uništiti Daleke što podstiče flotu od skoro pola miliona Daleka da počne da napada Zemlju.
1313„Razdvajanje puteva”Džo AhernRasel T. Dejvis18. jun 2005. (2005-06-18)1.136,91
Doktor i Džek odvode TARDIS do Rouz i vraćaju je na „Stanicu igara” pošto su se suočili sa carom Daleka. Doktor se sprema da uništi Daleke koristeći delta talas. Prevari Rouz da uđe u TARDIS i daljinski je šalje kući na sigurno. Daleci napadaju „Stanicu igara”, ubijajući Lindu i Džeka između ostalih. Pribravši se kod kuće, Rouz primećuje reči „Zli vuk” po okolini i shvata da je to poruka. Miki otvara srce TARDIS-a i Rouz uspostavlja kontakt. Osnažena vremenskim vrtlogom, Rouz se vraća Doktoru gde koristi moć vrtloga da uništi sve Daleke, vaskrsne Džeka i rasprši reči „Zli vuk” kroz vreme i prostor da bi sebe dovela ovamo. Da bi sprečio moć da ubije Rouz, Doktor je upija ljubeći je. Ona se budi u TARDIS-u baš u trenutku kada je vremenska energija uništila Doktorove ćelije i uzrokovala da se regeneriše u Desetog Doktora.

Glumačka postava

uredi

Glavna postava

uredi

Produkcijska ekipa je dobila zadatak da pronađe odgovarajućeg glumca za ulogu Doktora. Neki od najistaknutijih glumaca kojima su se obratili bili su Hju Grant i Rouan Atkinson.[4] U vreme kada je Mal Jang predložio glumca Kristofera Eklstona Dejvisu, Eklston je bio jedan od samo trojice preostalih u konkurenciji za tu ulogu: priča se da su druga dva kandidata u industriji bili Alan Dejvis i Bil Naj.[5] Njegovo učešće u programu objavljeno je 20. marta 2004. nakon višemesečnih nagađanja.[6] U izdanju časopisa Doktor Hu iz aprila 2004. godine, Dejvis je objavio da će Eklstonov Doktor zaista biti Deveti Doktor, čime je Doktor Šalka Ričarda E. Granta prebačen u nezvanični status. Rasel T. Dejvis je otkrio da je Eklston tražio ulogu putem mejla.

 
Bili Pajper, koja je glumila Rouz Tajler, pozdravili su obožavaoci serije.

Nakon najave da će se serija vratiti, Dejvis je otkrio da će se nova saputnica „verovatno” zvati Rouz Tajler u izdanju časopisa Doktor Hu objavljenom u novembru 2003.[7] Ovo ime je potvrđeno u martu 2004. i bilo je tako i u isto vreme je objavljeno da se za ulogu razmatra bivša pop zvezda Bili Pajper.[8] Najavljeno je da Pajperova glumi Rouz Tajler 24. maja,[9][10] lika koji je imao ulogu stalnog pratioca tokom serije, a obožavaoci serije su je pozdravili.[11] Glumica Džordžija Mofet, ćerka glumca Pitera Dejvisona koji je glumio Petog Doktora i koja će se kasnije pojaviti u naslovnoj ulozi u epizodi četvrtog serijala „Doktorova ćerka”, takođe je bila na audiciji za tu ulogu.[12] Izvorna koncepcija Tajlerove bila je malo drugačija. Pol Abot je trebalo da napiše epizodu za seriju koja bi otkrila da je čitav Rouzin život obmanuo Doktor kako bi od nje napravio idealnog saputnika. Dejvis je na kraju napisao „Grad praska” da ga zameni kada je Abot, posle nekoliko meseci razvoja, shvatio da je previše zauzet da bi radio na scenariju.[13]

Prvi serijal bio je jedini Kristofera Eklstona u ulozi Doktora. Eklstonov ugovor je bio na godinu dana jer je u to vreme bilo neizvesno da li će se serija nastaviti dalje od jednog oživljenog serijala.[14] Eklstonova namera da ode otkrivena je 30. marta 2005. ubrzo nakon emitovanja prve epizode. BBC je objavio izjavu, pripisanu Eklstonu, u kojoj se navodi da je odlučio da ode jer se plašio da će mu zbog uloge Doktora biti nuđene samo slične uloge. BBC je 4. aprila otkrio da je Eklstonova „izjava” lažno pripisana i objavljena bez njegovog pristanka. BBC je priznao da su prekršili dogovor sklopljen u januaru da ne otkrivaju javno da je nameravao da glumi samo jednu sezonu.[15] U izjavi iz 2010. Eklston je otkrio da je napustio seriju jer „nije uživao u okruženju i kulturi u kojoj su [oni], glumci i ekipa morali da rade”, ali da je bio ponosan što je odigrao ulogu.[16][17]

Sporedna postava i gostujuće uloge

uredi

Lik Adama Mičela je prvi put osmišljen zajedno sa Henrijem van Stetenom tokom Dejvisovog predstavljanja BBC-ju priče koja je u velikoj meri zasnovana na delu audio drame Roberta Širmana Jubilej pod nazivom „Povratak Daleka”. Produkcijska ekipa je oduvek nameravala da se Adam pridruži TARDIS-u pošto počne da se sviđa Rouz. Za ovu ulogu izabran je Bruno Lengli, ranije poznat po ulozi u Krunisačkoj ulici kao Tod Grimšo. Nikada nije bilo predviđeno da Adam bude dugoročni pratilac, a Dejvis je želeo da pokaže da nisu svi prikladni da se pridruže ekipi TARDIS-a i nazvao ga je „Saputnikom koji nije mogao”. On je „oduvek želeo da napravi seriju sa nekim ko bi bio loš saputnik”.[18]

Džon Baroumen se pojavljuje kao kapetan Džek Harknes, lik predstavljen u epizodi „Prazno dete”. gde se pridružio ekipi TARDIS-a u poslednjih pet epizoda serije. Prilikom imenovanja lika, Dejvis je crpeo podstrek iz lika iz Marvelovih stripova Agate Harknes.[19] Ovaj lik je zamišljeno sa namerom da se formira lik kojim bi se Džek preobrazio iz kukavice u junaka,[20] a Baroumen je to svesno imao na umu u svom tumačenju lika.[21] Nakon te priče, debitantska epizoda lika bi ostavila njegov moral kao dvosmislen, što bi naterao gledaoca da se zapita: „Da li je on sila dobra ili zla?”[22] Sam Baroumen je bio ključni činilac u koncepciji kapetana Džeka. Baroumen je izjavio da su mu u vreme njegovog početnog izbora za ulogu, Dejvis i izvršna koproducentkinja Džuli Gardner objasnili da su „u osnovi napisali lik oko [Džona]”.[23] Kada ga je upoznao, Baroumen je isprobao lik koristeći svoj maternji škotski naglasak, svoj uobičajeni američki i engleski naglasak. Dejvis je odlučio da „bi liku najbolje pristajao američki naglasak”.[24] Baroumen je rekao da je Dejvis tražio glumca sa „kvalitetom matinejskog idola” rekavši mu da je „jedini u celoj Britaniji koji bi to mogao da uradi”.[23]

Dejvidu Tenantu je ponuđena uloga Doktora kada je gledao kopiju Kazanove pre emitovanja sa Dejvisom i Gardnerovom. Tenant je u početku verovao da je ova ponuda šala, ali pošto je shvatio da su ozbiljni, prihvatio je ulogu i prvi put se pojavio na kraju epizode „Razdvajanje puteva”.[25] Tenant je najavljen kao Eklstonova zamena 16. aprila 2005. godine.[26] Ostali glumci koji se epizodno ponavljaju u seriji su Kamil Koduri kao Rouzina majka Džeki[27] i Noel Klark kao Rouzin dečko Miki Smit.[27] Među ostalim glumcima i televizijskim voditeljima koji su se pojavili u seriji bili su Mark Benton,[27] Zoi Vanamejker,[28] Sajmon Kalo,[29] Iv Majls,[29] Penelopi Vilton,[30] Anet Bedlend,[31] Dejvid Veri,[31] Met Bejker,[31] Endru Mar,[31] Kori Džonson,[32] Sajmon Peg,[33] Ana Maksvel-Martin,[34] Tamzin Grig,[34] Šon Dingval,[35] Florens Hout,[36] Ričard Vilson,[36] Džo Džojner,[37] Davina Mekol,[37] Paterson Džozef,[37] En Robinson,[37] Trini Vudol,[37] i Suzana Konstantin.[37]

Produkcija

uredi

Razvoj

uredi

Tokom kraja 1990-ih, Dejvis, dugogodišnji obožavalac serije, lobirao je kod BBC-ja da oživi seriju nakon njenog prekida i došao je do faze rasprave krajem 1998. i početkom 2002. godine.[38] Njegovi predlozi bi ažurirali seriju kako bi bila bolje prilagođena publici 21. veka, uključujući prelazak sa video trake na film, udvostručavanje dužine svake epizode ​​sa dvadeset pet minuta na pedeset, zadržavanje Doktora prvenstveno na Zemlji u stilu epizoda Trećeg Doktora i OJUN-a i uklanjanje „viška prtljaga” kao što su Galifrej i Gospodari vremena.[38] Njegov predlog se takmičio sa još tri: fantastičnom verzijom Dena Fridmena, gotičkim motivom Metjua Grejama i ponovnim pokretanjem Marka Getisa, Klejtona Hikmena i Gareta Robertsa, što bi Doktora učinilo zamenom za lik publike umesto njegovih saputnika.[39]

U avgustu 2003, BBC je rešio probleme u vezi sa pravima produkcije koji su se pojavili kao ishod zajedničkog produkcije filma između Universal Pictures-a, BBC-ja i Fox-a 1996. što je dovelo do toga da su se kontrolorka kanala BBC One, Lorejn Hegesi i kontrolorka dramske komisije, Džejn Tranter, obratile Gardnerovoj i Dejvisu da ožive seriju koja bi se emitovala u udarnom terminu subotom uveče kao deo BBC-ovog plana da produkciju prebaci na svoje okružne baze. Do sredine septembra prihvatili su dogovor da produciraju seriju zajedno sa Kazanovom.[40]

Nakon Vriska Šalke, animiranog serijala ​​koji je prikazan na veb-stranici Doktor Hu, „pravi” povratak Doktora Hua je objavljen 26. septembra 2003. u saopštenju za štampu BBC-ja.[41]

Dejvis je dobrovoljno napisao predlog za seriju, što je bio prvi put da je to uradio. Ranije je odlučio da pređe direktno na pisanje probne epizode jer je osećao da će predlog „delovati kao da [on] ubija posao”.[42] U oglasu od petnaest stranica ocrtan je Doktor koji je bio „tvoj najbolji prijatelj, neko sa kim želiš da budeš sve vreme”, osamnaestogodišnja Rouz Tajler kao „savršeni par” za novog Doktora, izbegavanje četrdesetogodišnje priče „osim dobrih delova”, zadržavanje TARDIS-a, soničnog šrafcigera i Daleka, uklanjanje Gospodara vremena, a takođe i veća usredsređenost na čovečanstvo.[42] Njegov predlog je podnet za prvi produkcijski sastanak u decembru 2003. sa serijom od trinaest epizoda dobijenih pritiskom ВВС Worldwide-a i izvodljivim budžetom od Džuli Gardner.[42]

Početkom 2004. serija je ušla u redovan produkcijski ciklus. Dejvis, Gardnerova i BBC-jev dramski kontrolor Mal Jang zauzeli su položaje izvršnih producenata, iako je Jang napustio tu ulogu na kraju serijala. Stari kolega iz studija Granada, Fil Kolinson, preuzeo je ulogu producenta.[43] Kit Bouk, Evros Lin, Džo Ahern, Brajan Grant i Džejms Houz režirali su seriju. Dejvisova zvanična uloga glavnog scenariste i izvršnog producenta ili „direktora serije” sastojala se od postavljanja osnovnih zapleta za ceo serijal, održavanja „tonskih sastanaka” da bi se tačno prepoznao ton epizode koji se često opisuje jednom rečju – npr. „tonska reč” za Mofatovo „Prazno dete” bila je „romantika” — i nadgledao je sve aspekte produkcije.[43] Tokom rane produkcije, reč „Torčvud” (engl. Torchwood), anagram „Doktora Hua” (engl. Doctor Who), korišćena je kao naslovna varka za seriju tokom snimanja prvih nekoliko epizoda i u nemontiranom materijalu kako bi se osiguralo da epizode ne budu presretnute.[44] Reč „Torčvud” je kasnije poslužila kao inspiracija za organizaciju u seriju i postala je naziv za spinof seriju Torčvud.[44]

Dejvisa je zanimalo da napravi epizodu koja bi služila kao unakrsna epizoda sa Zvezdanim stazama: Enterprajz i uključivala sletanje TARDIS-a na NKS-01. O toj zamisli se zvanično raspravljalo, ali se od planova odustalo nakon otkazivanja Enterprajza u februaru 2005. godine.[45]

Pisanje

uredi
 
Rasel T. Dejvis, koji je pokušavao da oživi seriju od kasnih 1990-ih, napisao je secanrije za osam od trinaest epizoda prvog serijala.

Prvi serijal serije je sadržao osam Dejvisovih scenarija, a ostatak je dodeljen iskusnim dramskim piscima i prethodnim scenaristima za pomoćna izdanja serije:[46] Stiven Mofat je napisao priču od dve epizode, dok su Mark Getis, Robert Širman i Pol Kornel napisali po jedan scenario.[46] Dejvis se takođe obratio svom prijatelju Polu Abotu i autorki Harija Potera Dž. K. Rouling da pišu za seriju, ali su oboje odbili zbog postojećih obaveza.[46] Ubrzo nakon što je obezbedio scenariste za seriju, Dejvis je izjavio da nema nameru da priđe scenaristima stare serije. Jedini scenarista sa kojim bi poželeo da radi bio je Robert Holms koji je umro u maju 1986. na pola puta od pisanja svog doprinosa 23. sezoni.[46]

Elven Rolands i Helen Rejnor bile su urednice scenarija za seriju. Angažovane su istovremeno što je bio prvi put da je serija imala žene urednice scenarija. Rolandsova je otišla posle prvog serijala zbog rada na seriji Život na Marsu.[47] ​​U poređenju sa izvornom serijom, uloga urednika scenarija je značajno smanjena pri čemu je glavni scenarista preuzeo većinu njihovih odgovornosti. Za razliku od izvorne serije, oni nisu imali moć naručivanja scenarija. Umesto toga, oni su delovali kao veza između produkcijske ekipe i scenarista pre nego što bi svoj zajednički rad predali glavnom scenaristi na „završno poliranje”. Rejnorova je rekla da posao nije bio maštovit jer „vi ste deo njega, ali ga ne vodite”.[47]

Pod producentom Dejvisom, nova serija je imala brži tempo od klasične serije. Umesto serijala od četiri do šest delova od 25-minutnih epizoda, većina priča Devetog Doktora sastojala se od pojedinačnih 45-minutnih epizoda, pri čemu su samo tri od deset priča bile dvodelne. Trinaest epizoda je, međutim, bilo labavo povezano u niz duge priče koji je spojio njihove različite niti u završnici serijala. Dejvis je bio inspirisan formatom američkih fantastičnih televizijskih serija kao što su Bafi, ubica vampira i Smolvil, pre svega iz Bafinih koncepata dugih serija priča i „Velikog zla”.[48] Takođe, kao i u izvornoj seriji, priče su se često prelivale neposredno jedna u drugu ili su bile povezane na neki način. Primetno je da se, kao kod sedme i dvadeset šeste sezone izvorne serije, svaka priča u sezoni odvija na Zemlji ili blizu nje.[49][50] Ova činjenica je neposredno obrađena u izvornom romanu Čudovišta iznutra u kojem se Rouz i Doktor šale na račun činjenice da su se sve njihove dosadašnje pustolovine odigrale na Zemlji ili na susednim svemirskim stanicama.[51][52]

Priče serijala su se prilično razlikovale po tonu, a produkcijska ekipa je prikazivala različite žanrove u kojima je Doktor Hu živeo tokom godina. Primeri uključuju „pseudoistorijsku” priču „Nemirni mrtvi”, dalekobudući hudanit iz „Kraja sveta”, priče o najezdi vanzemaljaca na Zemlji u „Rouz”, „Vanzemaljcima iz Londona” i „Trećem svetskom ratu”, „bazu pod opsadom” u „Daleku” i horor u „Praznom detetu”. Čak su bili zastupljeni i spinof mediji gde je „Dalek” uzeo elemente iz audio drame Jubilej pisca Roba Širmena, dok se emotivni sadržaj „Oca” Pola Kornela oslanjao na ton Kornelovih romana u seriji Nove nevine pustolovine. Dejvis je zamolio i Širmena i Kornela da napišu svoje scenarije imajući na umu te stilove.[53] U epizodi „Grad praska” postoji pominjanje romana Čudovišta iznutra čime je ovo postala prva epizoda koja je priznala (iako na suptilan način) spinof fikciju.[51]

Muzika

uredi

Marej Gold je komponovao muziku za ovaj serijal koja je u potpunosti sintetizovana.

Snimanje

uredi

Glavno snimanje serije počelo je 18. jula 2004. na lokaciji u Kardifu za epizodu „Rouz”.[54] Serija je snimana širom jugoistočnog Velsa, uglavnom u Kardifu ili oko njega.[55] Snimanje svake epizode ​​trajalo je oko dve nedelje.[56] Početak snimanja izazvao je sekiraciju među produkcijskom ekipom zbog neviđenih okolnosti: nekoliko scena iz prvog bloka je moralo biti ponovo snimljeno jer je izvorni snimak bio neupotrebljiv. Protetike Slitinaca za epizode „Vanzemaljci iz Londona”, „Treći svetski rat” i „Grad praska” su se primetno razlikovale od svojih računarski generisanih verzija i, što je najvažnije, BBC je došao u zastoj sa vlasništvom Terija Nejšna kako bi obezbedio Daleke za šestu epizodu serije koju je napisao Rob Širman.[57] Nakon prvog produkcijskog bloka koji je Dejvis opisao kao „udaranje u zid od cigala”, produkcija serije je bila značajno olakšana kako se ekipa upoznala.[57] Snimanje je završeno 23. marta 2005. godine.[58] Dejvid Tenant, koji je izabran kao Eklstonova zamena,[26] snimio je svoje pojavljivanje na kraju epizode „Rzdvajanje puteva” 21. aprila 2005.[58] sa drugom ekipom.[59]

Izdanja

uredi

Promocija

uredi

Novi logo je otkriven na internet stranici BBC-a 18. oktobra 2004. godine.[60] Prvi zvanični trejler je objavljen kao deo prezentacije Zimski najbolji trenuci BBC One-a 2. decembra 2004. godine, a zatim ga je BBC postavio na internet.[61] Početkom marta 2005. počeo je medijski napad uključujući bilborde i plakate širom Britanije. Televizijski trejleri su počeli da se pojavljuju 5. marta, a radio reklame su počele dve nedelje pre premijere serije i trajale su do emitovanja druge epizode. Pokrenuta je zvanična internet stranica Doktor Hu sa ekskluzivnim sadržajem kao što su igrice i novi podaci o Devetom Doktoru.[62]

Curenje

uredi

Rana montaža premijerne epizode procurela je na internet tri nedelje pre zakazane premijere serije.[63][64] Ovo je privuklo veliku medijsku pažnju i raspravu među obožavaocima i izazvalo je nagli porast zanimanja za seriju.[65] BBC je objavio izjavu da je izvor curenja izgleda bio povezan sa Kanadskom radiodifuznom agencijom koja je odgovorila navodeći da „istražuju. To je sve što mogu da kažem u ovom trenutku jer ne znamo tačno šta se dogodilo. To svakako nije učinjeno namerno.”[64] Osnivač saveza Viral Advertising Association, Asa Bejli, izjavio je da ih je BBC angažovao za strategije viralnog marketinga i da im je rekao da „treba da objave neke stvari pre njihovog vremena” kako bi stvorili „kul faktor”. I BBC I CBC su poricali bilo kakvu umešanost, ali Bejli smatra da je ova izjava bila neiskrena, rekavši da je to bila „najbolja viralna reklama koju su mogli da urade”.[65] Trag curenja je na kraju doveo do društva treće strane u Kanadi koje je imalo legitiman primerak za pregled. Odgovornom radniku društvo je dalo otkaz.[66]

Emitovanje

uredi

Epizoda „Rouz” je konačno emitovana po rasporedu 26. marta 2005. u 19 časova na kanalu BBC One, kao prva redovna epizode serije posle trećeg dela Preživljavanja od 6. decembra 1989. godine. Da bi upotpunili seriju, BBC Wales je takođe producirao serijal Doktor Hu: Poverljivo, dokumentarni serijal od 13 delova, a svaka epizoda se emitovala na kanalu BBC Three odmah nakon završetka nedeljne epizode ​​na BBC One. I serija i dokumentarac su emitovani 13 uzastopnih nedelja, a poslednja epizoda „Razdvajanje puteva” emitovana je 18. juna 2005. zajedno sa svojim dokumentarnim pratiocem. Dejvis je tražio da se dve prve epizode ​​emituju uzastopno, ali je zahtev dat BBC-u samo dve nedelje pre emitovanja kada je sve već bilo isplanirano.[67] U nekim sredinama, prvih nekoliko minuta izvornog BBC emitovanja epizode „Rouz” 26. marta bilo je poremećeno slučajnim mešanjem nekoliko sekundi zvuka Grejema Nortona koji je vodio Strogu plesnu groznicu.[68]

U Sjedinjenim Državama, kanal Sci Fi je prvobitno odbio novi serijal jer je smatrao da mu nešto nedostaje i verovao da se ne uklapa u njihov raspored,[62] ali je mreža kasnije promenila mišljenje. Pošto je objavljeno da će prvi serijal početi sa emitovanjem u martu 2006. godine, izvršni potpredsednik kanala Sci Fi, Tomas Vitale, nazvao je Doktora Hua „pravim naučno-fantastičnim klasikom” sa maštovitim pripovedanjem i živopisnom istorijom i bio je uzbuđen što ga je dodao u svoj program. Mreža je takođe uzela mogućnost za drugi serijal. Kendis Karlajl iz BBC Worldwide-a je otkrila da je kanal Sci Fi savršen dom za Doktora Hua.[69] Doktor Hu je konačno debitovao u SAD na kanalu Sci Fi 17. marta 2006. godine, a prve dve epizode su emitovane uzastopno godinu dana nakon prikazivanja u Kanadi i Velikoj Britaniji.[67][70] Serijal je završio premijerno emitovanje u SAD 9. juna 2006. godine.[71]

Kućna izdanja

uredi

DVD i Blu-ray izdanja

uredi

Serijal je prvi put objavljen u tomovima. Prvi tom koji sadrži prve tri epizode objavljen je u Regionu 2 16. maja 2005. godine.[72] Drugi, sa epizodama „Vanzemaljci iz Londona”, „Treći svetski rat” i „Dalek”, usledio je 13. juna iste godine.[73] Epizode „Duga igra”, „Oci”, „Prazno dete” i „Doktor pleše” objavljene su u trećem tomu 1. avgusta 2005. godine,[74] a poslednje tri epizode ​​su objavljene u četvrtom tomu 5. septembra iste godine.[75]

Ceo serijal je potom objavljen u kompletu 21. novembra 2005. u Regionu 2. Osim 13 epizoda, uključeni su i komentari na svaku epizodu, Dejvisov video dnevnik tokom prve nedelje snimanja, kao i druge karakteristike.[76] Komplet je objavljen u Regionu 1 4. jula 2006. godine.[77][78]

Prijem

uredi

Rejtinzi

uredi
 
Konačni rejtinzi prvog serijala.

Epizoda „Rouz” je preko noći imala prosečan rejting od 9,9 miliona gledalaca, dostižući vrhunac od 10,5 miliona, odnosno 43,2% i 44,3% svih gledalaca u to vreme. Konačna cifra za epizodu, uključujući video snimke odgledane nedelju dana od emitovanja, bila je 10,81 milion, što je čini trećim najgledanijim programom za BBC One te nedelje i sedmim najgledanijim na svim kanalima. Uvodna epizoda je imala najveći rejting u prvom serijalu.[68][79] Pretposlednja epizoda „Zli vuk” imala je najmanju gledanost u serijalu sa samo 6,81 milion gledalaca.[80] Serijal je takođe ostvario najveći indeks uvažavanja publike od bilo koje drame ne računajući sapunice na televiziji.[81] Pored druge epizode „Kraj sveta” koja je imala rejting od 79%, najniži u serijalu, sve epizode ​​su ostvarile rejting iznad 80%. Završnica serijala „Razdvajanje puteva” bila je najbolje ocenjena epizoda sa indeksom od 89%.[82] Uspešno lansiranje dovelo je do toga da je šefica dramske komisije BBC-a, Džejn Tranter, 30. marta potvrdila da će se serija vratiti i za Božićni specijal u decembru 2005. i za pun drugi serijal 2006. godine.[83]

Početno emitovanje serije na kanalu Sci Fi je postiglo prosečnu Nilsenov rejting od 1,3, što je predstavljalo ukupno 1,5 miliona gledalaca.[71] Iako su ovi rejtinzi bile manji od onih koje su dostigle originalne serije Sci Fi-a, Zvezdana krstarica Galaksija, Zvezdana kapija SG-1 i Zvezdana kapija: Atlantida, oni su odražavali povećanje gledanosti od 44% i povećanje gledanosti od 56% u istom vremenskom razdoblju u drugom kvartalu 2005. godine, kao i povećanje od 56% i 57% u dve ključne demografske kategorije.[71][84]

Kritike

uredi
 
Novi logo serije, koji se nekim obožavaocima toliko nije svideo da su slali poruke mržnje produkcijskom timu.[85][86]

Internet lokacija za prikupljanje recenzija Rotten Tomatoes prikazuje rejting odobravanja od 83% na osnovu 12 recenzija kritičara i prosečnu ocenu 8,6/10.[87]

U aprilu 2004, Majkl Grejd se vratio na BBC, ovog puta kao predsednik upravnog odbora, iako ovaj položaj nije uključivao nikakve komisione ili uređivačke odgovornosti.[88] Iako mu se prethodno nije sviđala serija i nametnuo joj je pauzu od godinu i po dana tokom ere Šestog Doktora, na kraju je napisao e-poruku generalnom direktoru BBC-a, Marku Tompsonu, u junu 2005. nakon uspešnog novog prvog serijala, izražavajući odobravanje za njegovu popularnost. Takođe je izjavio: „Nisam ni sanjao da ću ikada nešto ovako ovo napisati. Mora da sam omekšao!”[89] Oživljavanje je takođe zadivilo bivšeg Doktora Silvestera Mekoja koji je pohvalio Eklstona i Pajperovu, njihove likove kao i tempo u prvoj epizodi. Jedina njegova kritika bila je na račun nove unutrašnjosti TARDIS-a, iako je prokomentarisao da je „takođe pomalo zaprepašćen što nije bilo više od usputne muzike serije koja je u pozadini delovala prilično anonimno”.[90]

Robin Oliver iz novina The Sydney Morning Herald pohvalio je Dejvisa što je zauzeo „zreliji pristup jednom od najpoznatijih televizijskih likova” koji će deca ceniti i što ga je ponovo osmislio na način koji bi bio „konkurentan na tržištu visoke tehnologije”. Oliver je takođe napisao da bi stariji gledaoci smatrali Eklstona „lako najboljim gospodarom vremena još od Toma Bejkera”.[91] Recenzirajući prvu epizodu, Hari Vening iz The Stage-a pozdravio ju je kao „neverovatan, maštovit, smešan i ponekad zastrašujući ponovni izum” i posebno je pohvalio Rouz kao poboljšanje u odnosu na prethodne saputnice koje su bile „sposobne samo da vrište ili budu uhvaćene”. Međutim, smatrao je da je Eklston „najveće razočarenje serije” jer je delovao „neugodno igrajući u fantastici”.[92] Dek Hogan sa veb-sajta Digital Spy smatrao je poslednju epizodu antiklimaksnom, ali je uopšteno rekao da je serija „odličan televizijski program subotom uveče od one vrste za koju su mnogi od nas mislili da je BBC zaboravio kako da napravi“. Pohvalio je Eklstonovo tumačenje i kao najbolje epizode ​​naveo „Prazno dete” i „Doktor pleše”.[93] Arnold T. Blumburg iz časopisa Now Playing dao je seriji ocenu A−, hvaleći njenu raznolikost. Međutim, bio je kritičan prema Dejvisovoj „dosadnoj sklonosti da igra na najmanji zajednički imenilac sa toaletnim humorom”, ali je smatrao da je od epizode „Dalek” pa nadalje serija bila dramatičnija i prefinjenija.[94]

Džon Sinot sa DVD Talk-a ocenio je prvi serijal sa četiri i po od pet zvezdica, napisavši da „zadržava mnogo čari i uzbuđenja originala (kao i premise) dok seriju čini lako dostupnom za nove gledaoce”. Sinot je pohvalio brži tempo i promene dizajna zbog kojih se serijala osećala „sveže” kao i Eklstonovog Doktora. Međutim, smatrao je da je Pajperova uradila samo „verodostojan” posao dok ju je Eklston zasenio i rekao je da je pisanje „neujednačeno” sa mnogim epizodama „samo malo manjkavim”.[77] Osvrćući se na serijal iz 2011. godine, Stiven Keli iz The Guardian-a je napisao: „Eklstonov Doktor je možda imao mnogo grešaka – izgledao je kao statista iz Istočnjaka i urlao „FANTASTIČNO!” u svakoj prilici sa njih dvoje – ali on je bio samo odraz serije koja u to vreme još uvek nije znala šta želi da bude. Prvi serijal oživljenog Doktora Hua – u kojoj su se našli i vanzemaljci koji prde – bila je svet daleko od inteligentne, populističke naučne fantastike kakvu poznajemo kao i sada. Ali onda je zahvaljujući Eklstonu uopšte dospela ovako daleko – veliko, poštovano ime koje je postavilo temelje Tenantu da se izvuče sa serijom.”[95]

Međutim, nisu svi bili zadovoljni novom produkcijom. Neki obožavaoci su kritikovali novi logo i primetili promene na modelu TARDIS-a. Prema različitim izvorima vesti, članovi producentske ekipe su čak dobijali poštu mržnje i pretnje smrću.[85][86] Epizodu „Nemirni mrtvi” su kritikovali roditelji koji su smatrali da je ta epizoda „previše zastrašujuća” za njihovu malu decu. BBC je odbacio žalbe, rekavši da serija nije ni bila namenjena najmlađoj deci.[96]

Izvori

uredi
  1. ^ Scott, Cavan (25. 7. 2013). „The Way Back Part One: Bring Me to Life”. Doctor Who Magazine. Royal Tunbridge Wells, Kent: Panini Comics (463): 21. 
  2. ^ „Doctor Who Series One - Episode Guide”. The Doctor Who Site. Arhivirano iz originala 8. 10. 2016. g. 
  3. ^ „BBC - Doctor Who Classic Episode Guide - The Gunfighters - Details”. BBC. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. 
  4. ^ Backman, Martin (3. 10. 2013). „Five Actors Who Were Almost THE Doctor”. Doctor Who TV. Arhivirano iz originala 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  5. ^ Aldridge and Murray pp. 190–192
  6. ^ „Christopher Eccleston to play Doctor Who” (Saopštenje). BBC. 20. 3. 2004. Arhivirano iz originala 8. 10. 2007. g. Pristupljeno 2. 7. 2008. 
  7. ^ Davies, Russell T (novembar 2003). „Gallifrey Guardian Extra!”. Doctor Who Magazine (337): 6. „I want the Doctor, at least one companion, whose name is probably Rose Tyler.” 
  8. ^ „Piper in line for Doctor Who role”. BBC News. 24. 5. 2004. Arhivirano iz originala 1. 6. 2009. g. Pristupljeno 3. 1. 2011. 
  9. ^ „Billie Piper is Doctor Who companion” (Saopštenje). BBC. 24. 5. 2004. Arhivirano iz originala 3. 1. 2007. g. Pristupljeno 2. 7. 2008. 
  10. ^ „Billie Piper is Doctor Who helper”. BBC News. 24. 5. 2004. Arhivirano iz originala 25. 2. 2008. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  11. ^ „Doctor Who fans back Billie Piper”. BBC News. 28. 5. 2004. Arhivirano iz originala 17. 11. 2006. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  12. ^ „'Doctor Who': 10 Things You May Not Know About 'Rose'”. BBC America. Arhivirano iz originala 17. 1. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  13. ^ „The New Doctor”. Doctor Who Magazine. Panini Comics (360). 14. 12. 2005. 
  14. ^ Davies, Russel T (7. 11. 2008). „Book Promotion Speech”. Royal National Theatre. 
  15. ^ „BBC admits Dr Who actor blunder”. BBC News. BBC. 4. 4. 2005. Arhivirano iz originala 9. 2. 2009. g. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  16. ^ „Christopher Eccleston talks about Doctor Who exit”. BBC News. 15. 6. 2010. Pristupljeno 2. 1. 2011. 
  17. ^ Turgis, Chloe (15. 6. 2010). „Eccleston reveals why he quit [[:Šablon:-']]Doctor Who[[:Šablon:'-]]”. Yahoo! TV UK. Arhivirano iz originala 16. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 1. 2011.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  18. ^ Russell, str. 164
  19. ^ Barrowman, John (21. 10. 2006). „Jonathan Ross”. BBC Radio 2 (intervju). Intervju sa Jonathan Ross. 
  20. ^ Davies, Russell T; Tennant, David; Barrowman, John; Agyeman, Freema; Head, Antony (16. 6. 2007). „Šablon:-'Ello, 'Ello, 'Ello”. Doctor Who Confidential. Serija 3. Epizoda 40. BBC Three. 
  21. ^ McFarland, Melanie (17. 7. 2007). „Fall TV Preview: Captain Jack (not that one) talks about the gay barrier”. Seattle Post-Intelligencer. Pristupljeno 11. 1. 2011. 
  22. ^ „The lethal charm of Captain Jack”. BBC News. 20. 5. 2005. Arhivirano iz originala 29. 1. 2008. g. Pristupljeno 11. 1. 2011. 
  23. ^ a b Hall, Locksley (4. 5. 2006). „Interview with Doctor Who's John Barrowman”. AfterElton.com. Arhivirano iz originala 29. 4. 2011. g. Pristupljeno 11. 1. 2011. 
  24. ^ Wilkes, Neil (26. 7. 2009). „Live: [[:Šablon:-']]Doctor Who' panel at Comic-Con”. Digital Spy. Pristupljeno 11. 1. 2011.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  25. ^ Aldridge and Murray pp. 196–197
  26. ^ a b „David Tennant confirmed as the tenth Doctor Who” (Saopštenje). BBC. 16. 4. 2005. Arhivirano iz originala 6. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 7. 2008. 
  27. ^ a b v „101. Rose”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  28. ^ „102. The End of the World”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  29. ^ a b „103. The Unquiet Dead”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 13. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  30. ^ „104. Aliens of London / 105. World War Three”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 13. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  31. ^ a b v g Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Eпизодe104-05.
  32. ^ „106. Dalek”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 10. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  33. ^ „107. The Long Game”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  34. ^ a b Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Eпизода107.
  35. ^ „108. Father's Day”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  36. ^ a b „109. The Empty Child / 110. The Doctor Dances”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  37. ^ a b v g d đ „112. Bad Wolf / 113. The Parting of the Ways”. Doctor Who TV. 21. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 9. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  38. ^ a b Aldridge and Murray pp. 182–183
  39. ^ Aldridge and Murray pp. 183–185
  40. ^ Aldridge and Murray pp. 185–186
  41. ^ „Doctor Who returns to BBC ONE” (Saopštenje). BBC. 26. 9. 2003. Arhivirano iz originala 25. 12. 2006. g. Pristupljeno 2. 7. 2008. 
  42. ^ a b v Aldridge and Murray pp. 187–189
  43. ^ a b Aldridge and Murray p. 190
  44. ^ a b „Doctor Who spin-off made in Wales”. BBC News. 17. 10. 2005. Arhivirano iz originala 13. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 1. 2011. 
  45. ^ Anders, Charlie Jane (6. 4. 2009). „The Doctor Who/Star Trek Crossover That Never Was”. io9. Pristupljeno 7. 8. 2018. 
  46. ^ a b v g Aldridge and Murray p. 189
  47. ^ a b "Script Doctors: Helen Raynor". Doctor Who Magazine #379. 1 February 2007.
  48. ^ Aldridge and Murray p. 208
  49. ^ „It's Time to Re-Evaluate New Earth”. 18. 4. 2017. Arhivirano iz originala 23. 4. 2017. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  50. ^ „GALACTIC YO-YO: Doctor Who's trips to Earth... and beyond”. The Register. 19. 11. 2013. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  51. ^ a b „REVIEW: Doctor Who: The Monsters Inside by Stephen Cole”. 2. 9. 2013. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  52. ^ „The Monsters Inside Reviewed”. Arhivirano iz originala 16. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  53. ^ Aldridge, Mark; Murray, Andy (30. 11. 2008). T is for Television: The Small Screen Adventures of Russell T Davies. Reynolds & Hearn Ltd. str. 189. ISBN 978-1-905287-84-0. 
  54. ^ „Aliens of London/World War Three”. Doctor Who Magazine: Series One Companion (11 – Special Edition). 31. 8. 2005. str. 31. 
  55. ^ „BBC – South East Wales Doctor Who – Location Guide”. BBC. Arhivirano iz originala 2. 5. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  56. ^ „Doctor Who: Behind the scenes”. CBBC Newsround. 1. 4. 2005. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  57. ^ a b Aldridge and Murray pp. 192–193
  58. ^ a b „Bad Wolf/The Parting of the Ways”. Doctor Who Magazine: Series One Companion (11 – Special Edition). 31. 8. 2005. str. 93. 
  59. ^ dgw934drwho (1. 1. 2010), Doctor Who: David Tennant, Russell T Davies & Julie Gardner on Our First Day on Doctor Who, Arhivirano iz originala 5. 4. 2017. g., Pristupljeno 6. 3. 2017 
  60. ^ „Doctor Who logo”. BBC. 18. 10. 2004. Arhivirano iz originala 22. 2. 2006. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  61. ^ „New Series Teaser”. BBC. 2. 12. 2004. Arhivirano iz originala 19. 6. 2006. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  62. ^ a b KJB (1. 3. 2005). „The Who Report: Did Sci Fi Pass on the Series?”. IGN. Arhivirano iz originala 28. 2. 2007. g. Pristupljeno 2. 1. 2011. 
  63. ^ „New Dr Who leaked onto internet”. BBC News. 8. 3. 2005. Arhivirano iz originala 1. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  64. ^ a b „BBC investigates Doctor Who leak”. BBC News. 8. 3. 2005. Arhivirano iz originala 3. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  65. ^ a b „New Dr. Who Leaked on Purpose?”. Wired. 16. 3. 2005. Arhivirano iz originala 13. 9. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  66. ^ „Dr Who Culprit Fired”. contactmusic.com. 24. 3. 2005. Arhivirano iz originala 5. 2. 2009. g. Pristupljeno 1. 1. 2011. 
  67. ^ a b Nazzaro, Joe (14. 3. 2006). „Who Timing Was Right”. Sci Fi Wire. Arhivirano iz originala 14. 11. 2007. g. Pristupljeno 6. 1. 2011. 
  68. ^ a b „Doctor Who is Saturday night hit”. BBC News. 27. 3. 2005. Arhivirano iz originala 20. 10. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  69. ^ „American opening for Doctor Who”. BBC News. 12. 1. 2006. Arhivirano iz originala 24. 11. 2008. g. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  70. ^ McGrath, Charles (17. 3. 2006). „The Return of the Regenerated: A New 'Doctor Who[[:Šablon:'-]]”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 30. 12. 2010.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  71. ^ a b v „Who Boosts SCI FI Ratings”. Sci Fi Wire. Sci Fi Channel. 13. 6. 2006. Arhivirano iz originala 12. 2. 2008. g. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  72. ^ „Doctor Who – The New Series: Volume 1 (DVD)”. BBC Shop. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  73. ^ „Doctor Who – The New Series: Volume 2 (DVD)”. BBC Shop. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  74. ^ „Doctor Who – The New Series: Volume 3 (DVD)”. BBC Shop. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  75. ^ „Doctor Who – The New Series: Volume 4 (DVD)”. BBC Shop. Arhivirano iz originala 3. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  76. ^ „Doctor Who: The Complete First Series: Boxset (DVD)”. BBC Shop. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  77. ^ a b Sinnott, John (24. 6. 2006). „Doctor Who – The Complete First Season”. DVD Talk. Arhivirano iz originala 28. 6. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  78. ^ „Doctor Who: The Complete First Series (2005)”. Amazon. Pristupljeno 19. 7. 2011. 
  79. ^ „Weekly Viewing Summary: Terrestrial Top 30 – Week ending 6 July 2008”. Broadcasters' Audience Research Board. 16. 7. 2008. Arhivirano iz originala 13. 7. 2008. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  80. ^ Russell, str. 139
  81. ^ Wright, Mark (1. 11. 2007). „[[:Šablon:-"]]These sci-fi people vote[[:Šablon:"-]]”. The Stage. Arhivirano iz originala 9. 4. 2008. g. Pristupljeno 30. 12. 2009.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  82. ^ „Ratings Guide”. Doctor Who News. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 27. 12. 2014. 
  83. ^ „New Doctor Who series confirmed”. BBC News. 30. 3. 2005. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2011. 
  84. ^ „Ratings rise for SCI FI Friday season finales”. GateWorld. Nielsen Galaxy Report. 28. 3. 2006. Arhivirano iz originala 19. 5. 2006. g. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  85. ^ a b „Dr Who Staff Inundated With Death Threats”. Contactmusic.com. 2. 12. 2004. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  86. ^ a b „Doctor Who Is Back! The Time Lord Returns”. ArticleSnatch. Arhivirano iz originala 7. 7. 2011. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  87. ^ „Doctor Who: Season 1”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 16. 2. 2020. 
  88. ^ „Michael Grade is new BBC chairman”. BBC News. 2. 4. 2004. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2011. 
  89. ^ Dean, Jason (22. 6. 2005). „Doctor Who's greatest enemy finally surrenders”. The Guardian. London. Pristupljeno 1. 1. 2011. 
  90. ^ „New Who impresses ex-Doctor McCoy”. BBC. 6. 4. 2005. Arhivirano iz originala 6. 2. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  91. ^ Oliver, Robin (21. 5. 2005). „Doctor Who: Show of the Week”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  92. ^ Venning, Harry (4. 4. 2005). „TV Review”. The Stage. Arhivirano iz originala 19. 8. 2012. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  93. ^ Hogan, Dek (19. 6. 2005). „The Global Jukebox”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  94. ^ Blumburg, Arnold T (16. 6. 2006). „Doctor Who – Series 1 Wrap-Up”. Now Playing. Arhivirano iz originala 23. 6. 2006. g. Pristupljeno 16. 6. 2006. 
  95. ^ Kelly, Stephen (21. 7. 2011). „Doctor Who: why did Christopher Eccleston leave show after one series?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 22. 9. 2013. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 
  96. ^ Plunkett, John (14. 4. 2005). „Doctor Who 'too scary', say parents”. The Guardian. Arhivirano iz originala 4. 12. 2013. g. Pristupljeno 19. 12. 2011. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доктор_Ху_(1._серијал)&oldid=27840874”