Dolina duhova
Dolina duhova (rus. Долина привидений; ukr. Долина привидів) je dolina koja se nalazi na Krimu,[1] sastavljena od prirodnih oblika kamena, na južnom delu planine Demerdži, blizu grada Alušta.[2]
| Dolina duhova | |
|---|---|
 | |
| Lokacija | Krim |
| Geografija | |
| Koordinate | 44° 40′ 39″ S; 34° 25′ 04″ I / 44.677605° S; 34.417783° I |
Kamene formacije u dolini podsećaju na statue ljudi, životinja, stvorenja iz bajki, piramide i mnoge druge predmete. Predeo karakteriše gusta magla, koja se vrlo često stvara na ovom području. Dolina duhova predstavlja jedini prirodni spomenik od nacionalnog značaja na Krimu.[3]
Istorija
uredi
Kamene formacije na stenama, na jugozapadnoj padini planine Demerdži se zovu dolina duhova. Na ovom prostoru dogodila su se dva veća odrona kamena, u aprilu 1894. i u avgustu 1966. godine. U srednjem veku planina je nosila ime Funa, što označava maglu, koja se zbog klimatskih uslova na ovom prostoru često stvara.[4] Dolina duhova nalazi se na padinama Demerdži dvorca čiji se ostaci i danas tu nalaze, a postoji i put koji vodi do dvorca, u blizini doline.[5] U blizini sela Funa nalaze se ruševine Demerdži dvorca, koji je sagrađen u 13 ili 15. veku, a u njegovoj neposrednoj blizini se nalazila dvospratna crkva.[6]
Geolozi smatraju da je dolina vekovima bila pod uticajem mora, čiji se nivo povećavao, a ceo Krim je bio podeljen na manja ostrva. Proces koji je trajao nekoliko hiljada godina oblikovao je današnji izgled doline.[7]
Geologija
urediPlanina Demerdži pokriva površinu od 13,8 km². Od zapadne do istočne strane 5,5 km, a od severa do juga ima površinu od 3,5 km. Geografi su oblast podelili na dva dela — severni i južni Demerdži. Severni deo planine je površinski veći i malo viši. Najviša tačka nalazi se na 1.359 metara nadmorske visine, dok je najviša tačka južnog dela na 1239 metara.[8] Planina Demerdži razvila je konglomerate — male fragmente raznih stena, od kamena, šljunka, peska i gline, a kao rezultat delovanja prirodnih sila pojavile su se kamene formacije koje oblikuju dolinu duhova. Ovi konglomerati formirani su veoma dugo, prirodnom putem. Razni oblici stena, visine nekoliko desetina metara se nalaze na ovom prostoru, koji se često poredi sa kamenim formacijama na Uskršnjem ostrvu. Na vrhu planine prisutan je retki atmosferski fenomen nazvan Brokenski duh.[9]
Klima
urediDolina duhova ima kontinentalnu klimu, tipičnu za Krim, sa toplim letima i blagim zimama. Prosečna temperatura u januaru iznosi −0.8 °C, dok je u najtoplijem mesecu julu prosek 20,4 °C. Varijacija godišnje temperature je oko 21,2 °C, a suva klima održava temperaturu vode stabilnom, koja iznosi od 0 do 8 °C. Oktobar je najsušniji mesec, sa prosečnim padavinama od 40 mm. Najveći broj padavina je u decembru, sa prosekom od 81 mm.[10]
| Klima Crimea | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Maksimum, °C (°F) | 2,6 (36,7) |
3,1 (37,6) |
6,3 (43,3) |
13,3 (55,9) |
18,6 (65,5) |
22,8 (73) |
25,7 (78,3) |
25,2 (77,4) |
20,7 (69,3) |
14,7 (58,5) |
9,3 (48,7) |
5,1 (41,2) |
13,95 (57,12) |
| Prosek, °C (°F) | −0,8 (30,6) |
−0,3 (31,5) |
2,4 (36,3) |
8,5 (47,3) |
13,7 (56,7) |
17,7 (63,9) |
20,4 (68,7) |
19,9 (67,8) |
15,6 (60,1) |
10,2 (50,4) |
5,7 (42,3) |
2,0 (35,6) |
9,6 (49,3) |
| Minimum, °C (°F) | −4,1 (24,6) |
−3,7 (25,3) |
−1,4 (29,5) |
3,8 (38,8) |
8,8 (47,8) |
12,7 (54,9) |
15,1 (59,2) |
14,6 (58,3) |
10,5 (50,9) |
5,8 (42,4) |
2,2 (36) |
−1,1 (30) |
5,27 (41,48) |
| Količina padavina, mm (in) | 69 (2,72) |
54 (2,13) |
46 (1,81) |
41 (1,61) |
49 (1,93) |
58 (2,28) |
47 (1,85) |
47 (1,85) |
42 (1,65) |
40 (1,57) |
56 (2,2) |
81 (3,19) |
630 (24,8) |
| Izvor: http://en.climate-data.org/location/273874/ | |||||||||||||
Divlji svet
urediFlora
uredi
U dolini se nalaze stabla oraha, višnje, prirodnim izvorima, potocima i malim dubokim jezerima. Donje delove obuhvataju livade, koje se nazivaju Čairi, što je lokalno ime. Postoji 420 biljnih vrsta, uključujući retke vrste kao što su evropska tisa, Lyadvenets, Sainfoin yavlinsky, pirakanta i mnoge druge.[11][12]
Fauna
urediFauna doline duhova obuhvata :
- Divlje golubove, koji se hrane semenjem
- Jarebice, koje su zaštićene zakonom
- Monticola, vrstu ptica koja nastanjuje i gnezdi se u stenovitim predelima
- Običnu beloguzu iz porodice drozdova
- Detliće[13]
Toponimi
urediIme starog sela Funa (dimljeno na grčkom), koje se nalazi ispod planine i blizu puta za Aluštu, dobilo je ime po kovačnici.
Krajem 18. veka, selo na ovom prostoru je okupirano od strane Tatara, koji su ga nazvali Demerdži, što na tatarskom jeziku označava kovača.[14] Danas selo nosi ime Lučistoe, a prema zapisima iz ruske istorije meštani sela su promenili svoju lokaciju na osnovu saveta geologa Nikolaja A. Golovkinskog, nakon odrona kamena 1894. godine.[9] Drugi izvori, odnosno autori knjige Alušton i fauna smatraju da je selo preseljeno zbog lokalnog vlasnika parcela, kako bi on mogao da proširi svoje bašte na mestu starog sela.[15]
Turizam
urediDo doline duhove se moži doći preko sela Lučistoe, preko puta Simferopolj—Alušta—Jalta.[16] Od sela Lučistoe moguće je stići 30 minuta peške duž asfalitiranog puta, do doline,[17] dok je udaljenost sela do grada Alušta 4 km.[18]
Filmovi
urediDolina duhova bila je lokacija za snimanje nekoliko scena filma Srce od drveta rus. Сердца трех, ukr. Серця трьох), koji je baziran na istoimenom romanu.[19] Na ovom području snimane su scene i za sovjetski film Kakvkaski zatočenik, 2014. godine.[20]
Vidi još
urediGalerija
uredi
_02.jpg)
Reference
uredi- ^ De Sergei R. Grinevetsky, Igor S. Zonn, Sergei S. Zhiltsov, Aleksey N. Kosarev, Andrey G. Kostianoy, The Black Sea Encyclopedia, Springer Publishing. 2014. str. 206.
- ^ „Stone statues of the Valley of Ghosts in the Crimea”. Ukraine travel blog. Sergei Rzhevsky. Pristupljeno 6. 10. 2016.
- ^ Golovina, Tatьяna. „Demerdži”. Putevoditelь dlя druzeй. Pristupljeno 27. 11. 2016.
- ^ „Valley of Ghosts”. Igotoworld.com. Pristupljeno 11. 10. 2016.
- ^ „The Valley of Ghosts”. To see Crimea. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 10. 2016.
- ^ Gončarov, Vladlen Petrovič (1971). Demerdži. Krыm, Simferoplь: "Krыm". str. 6—8.
- ^ „Dolina privideniй — zagadočnoe mesto nepodaleku ot Aluštы”. Informacionnый portal pro turizm i otdыh v Krыmu. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2016.
- ^ „Adventure time”. Pristupljeno 25. 11. 2016.
- ^ a b „Gora Юžnaя Demerdži”. Krыm - otdыh v Krыmu. Pristupljeno 29. 11. 2016.
- ^ „CLIMATE: LUCHISTOE”. climate-data.org. Pristupljeno 27. 11. 2016.
- ^ Terehov, V. P. (1978). Tam, za Demerdži. Putevoditelь. Simferopolь: Tavriя. str. 47.
- ^ „Krыmskie pamяtniki prirodы”. Putešestvie po Krыmu. Pristupljeno 13. 11. 2016.
- ^ Gončarov, Vladlen (1971). Demerdži. Simferopolь: Krыm. str. 15.
- ^ Golovina, Tatьяna. „Demerdži”. Putevoditelь dlя druzeй. Pristupljeno 29. 11. 2016.
- ^ „Demerdži”. Pristupljeno 22. 11. 2016.
- ^ „Krыmskiй trolleйbus. Raspisanie i maršrutы”. Turister. Pristupljeno 6. 12. 2016.
- ^ „Progulka v dolinu Privideniй i na goru Demerdži”. tuda-suda.net/ Blog o samostoяtelьnыh putešestviяh Stasa i Ani © tuda-suda.net. Pristupljeno 27. 11. 2016.
- ^ „LiteTrip”. Pristupljeno 25. 11. 2016.
- ^ Fesenko, Denis. „Serdca treh (Hearts of three)”. Kino, snяtoe v Krыmu (The movie, filmed in the Crimea). Arhivirano iz originala 20. 06. 2022. g. Pristupljeno 13. 11. 2016.
- ^ „"Kavkazskaя plennica ili novыe priklюčeniя Šurika"”. Krыmoved. Pristupljeno 12. 11. 2016.
