Домишљан (1862)
Ovaj članak je siroče zato što nijedan članak ne vodi ka njemu. Ako možete, dodajte veze ka ovom članku u relevantnim člancima Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite. (septembar 2022) |
Časopis "Domišljan" je izlazio od 1862. do 1868. godine, svake pete nedelje, u Novom Sadu. Izdavač i urednik je bio Svetozar Stojadinović.
 Domišljan | |
| Tip | humorističko-satirični list |
|---|---|
| Format | 21 x 16 cm;[1] 19 cm[2] |
| Izdavač | Svetozar Stojadinović |
| Urednik | Svetozar Stojadinović |
| Osnivanje | 1862. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1868. |
| Grad | Novi Sad |
Osnovni podaci uredi
Prvi broj lista „Domišljan” je objavljen 5. januara 1862. godine, izlazio je svake pete nedelje do broja 28, 1868. godine.
Numerisanje: God. 1, br. 1 (5. jan. 1862)-god. 4, sv. 26 (1865) ; god. 5, sv. 27 (1867)-god. 6, sv. 28 (1868).
Štampanje: Brzotiskom Ignjata Fuksa (1862),od sv. 26 (1865) Episkopska štamparija; od sv. 28 (1868) Platonova štamparija. Stara ortografija, srpsko-ruska redakcija.[2]
Izdavač i urednik uredi
Svetozar Stojadinović je bio advokat iz Rume, i brat mnogo poznatije pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Uglavnom je sam pisao tekstove.
Sadržaji uredi
U svom šaljivom listu Domišljan, koji je izdavao u svaskama, napadao je stanje u Srbiji, Ugarskoj, a i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Napadi su mu bili uzvraćeni, ali on nikome nije ostao dužan. Njegovi satirični tekstovi ni danas nisu izgubili svoju aktuelnost, mada je ostao nedovoljno cenjen i kao pisac i kao humorista. Posebno je napadao visoke činovnike oko kneza Mihajla Obrenovića (nazivane "Dukatovcima") jer ih je, uz kneza, smatrao glavnim krivcima za nepodizanje "trećeg srpskog ustanka" protiv Turske. "U Srbiji ima jedna klasa ljudi, koi se Dukatovci zovu. Ime svoje dobili su od dukata, koi se bez ikakva truda u njiovim sanducima kote, i svake godine bogatu berbu daju."
Svetozar Stojadinović je 1862. godine boravio u Beogradu i pisao je o barikadama koje su zbog turskog bombardovanja podigli stanovnici grada. Njegova očekivanja da će na tim barikadama da se razbukti ustanak protiv Turske nisu se ispunila: "Dukatovci rado primaju i ne puštaju iz ruku velike službe, i odveć su pokorni i poslušni diplomaciji; za politiku ne mare; pokrete narodne ne begenišu nikako; jako mrze na rat i plaše se zdravo od bombardovanja; kretanje narodno bolest im je, a barikade su im trn u oku"
Posebno je u svojim tekstovima kritikovao stanje u fruškogorskim manastirima. Jedan od tekstova naveo je da je jedan iguman "doveo komendiju u manastir" i da "u svojoj ćeliji drži važnu konferenciju sa jednom ženskinjom" što ometa vernike da celivaju mošti svetaca. Zbog takvih navoda su njegovu porodicu, posebno oca koji je bio sveštenik, bojkotovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Čak se i Milica Srpkinja branila tvrdeći da porodica nema uticaja na urednički rad Svetozara Stojadinovića.[1]
Aforizmi uredi
Poznati su Stojadinovićevi aforizmi o politici i političarima:
"Politika kad obriče onda poriče; kad priznaje onda ne da, a kad daje onda uzima."
"Politika kad preti onda moli, a kad moli onda zapoveda."[3]
Galerija uredi
-
Domišljan broj 1, 1862, Novi Sad -
Domišljan broj 1, 1862 -
Domišljan broj 3, 1862 -
Domišljan, broj 26, 1865 -
Domišljen, broj 28, 1865 -
Domišljan, broj 28, 1868,
