Википедија

Dona Tart

Dona Tart (engl. Donna Tartt) je američka književnica rođena 1963. u Grinvudu, Misisipi. Slavu je stekla romanima Tajna Istorija (1992), Mali prijatelj (2002) i Češljugar (2013). Za roman Češljugar dobila je Pulicerovu nagradu. 2014. našla se na listi sto najuticajnih osoba koju je sastavio časopis Tajm.

Dona Tart
Dona Tart (u sredini)
Lični podaci
Datum rođenja(1963-12-23)23. decembar 1963. (60 god.)
Mesto rođenjaGrinvud, SAD
Književni rad
Uticaji odČarls Dikens, P. G. Vudhaus, Džozef Konrad, Ivlin Vo, Henri Džems, Robert Luis Stivenson, Hanter S. Tompson, Vladimir Nabokov, Edgar Alan Po, Fjodor Dostojevski.
Najvažnija delaTajna istorija, Mali prijatelj.
NagradePulicerova nagrada ѕa prozu 2014.

Biografija uredi

Dona Tart je rođena 1963. godine u Grinvudu, država Misisipi, kao ćerka Dona i Tejlor Tart. Odrasla je na obali delte Misisipija u gradu Grenadi. 1981. je otišla na univerzitet u Misisipiju, gde je njeno pisanje privuklo pažnju Vilija Morisa. Na drugoj godini studija premestila se na koledž Benington u Vermontu, gde je studirala klasične nauke. Na univerzitetu se upoznala sa Bretom Istonom Elisom.[1] Svoj prvi roman, Tajna istorija, objavila je 1992. godine. Knjiga donosi priču o grupi od šest studenata klasičnih nauka umešanih u ubistvo. Roman je hvaljen od strane kritičara, a postao je i bestseler. Autorka, kako sama priznaje, nije očekivala ovoliki uspeh: „Stvarno sam mogla da se opkladim u život da ovo nije komercijalna knjiga... Knjiga je dugačka, ima starogrčke fraze i nije napisana popularnim stilom“.[2]

Nakon deset godina, 2002, Tart je objavila svoj drugi roman Mali prijatelj. U ovom romanu se pripoveda o devočici Harijet i njenoj porodici, koji živeći sedamdesetih u Misispiju pokušavaju da prebrode anksioznost nakon nasilnog ubistva Harijetinog devetogodišnjeg brata.

Treći roman Češljugar izlazi 2013. U pitanju je roman obrazovanja koji prati život Teodora Dekera od trenutka kada on čudom preživi veliku eksploziju u muzeju. On iz muzeja odnosi sliku Karela Fabricijusa Češljugar, koja predstavlja osnovni motiv knjige i koja uvlači Dekera u svet umetnosti i kriminala. Roman je osvojio Pulicerovu nagradu za najbolju prozu 2014,[3] i našao se u užem izboru za nagradu Nacionalnog kruga književnih kritičara.[4]

Pored ova tri romana napisala je i nekoliko eseja i dve kratke priče: Božićna predstava i Garterova zmija.

Dona Tart je jedna od potpisnica protestnog pisma protiv Amazonovog blokiranja prodaje određenih knjiga.[5]

Ličnost uredi

Ljudi koji su upoznali Donu Tart stekli su različite utiske o živahnoj i prefinjenoj ženi koja jede skupu hranu i oblači se u skladu sa androginim šikom.[6] Visoka je 152 centimetara (Tart je u jednom intervjuu izjavila da je visoka tačno koliko i Lolita[6]). Živi povučeno i izbegava medijsku pompu. Na pitanje zašto njeni čitaoci moraju da čekaju u proseku deset godina da bi čitali novi roman odgovorila je: „Dosta ljudi me je pitalo zašto ne pišem knjige brže? Probala sam, samo da vidim da li mogu. Ali pisati na taj način, nije karakteristično za mene. Mrzovoljno bih izbacivala knjige na svake tri, četiri godine. Ako ja ne bih uživala dok ih pišem, ljudi ne bi uživali dok ih čitaju. Ne želim da budem samo laka zabava. Pitam se, koja je svrha raditi stvari na takav način?“[7]

Uticaji uredi

Kao devojčica Dona Tart je uživala u knjigama koje joj je čitala baka. Posebno je volela Petra Pana i romane Roberta Luisa Stivensona; Ostrvo sa blagom i Silom odveden, koje je označila kao ključne za sopstveni prelazak iz detinjstva u svet odraslih i kao knjige koje su je predodredile za poziv romanopisca.[8] Neki od književnika koji su izvršili uticaj na njeno pisanje su: Čarls Dikens, P. G. Vudhaus, Džozef Konrad, Ivlin Vo i Henri Džems.[9]

Odabrana dela uredi

  • Tajna Istorija (The Secret history, 1992)
  • Mali Prijatelj (The Little friend, 2002)
  • Češljugar (The Goldfinch, 2013)

Prevodi uredi

Na srpski jezik prevedena su dva njena romana: Tajna istorija 2004. i Mali prijatelj 2006. Oba romana je preveo Nenad Dropulić.

Reference uredi

  1. ^ Donna Tartt Shrine | About | Bennington
  2. ^ Geoff Hamilton, Brian Jones (2010). „Encyclopedia of Contemporary Writers and Their Works” (na jeziku: engleskom). Infobase Publishing. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  3. ^ „2014 Pulitzer Winners in Journalism and Arts”. 14. 4. 2014. Pristupljeno 14. 4. 2014. 
  4. ^ „Announcing the National Book Critics Awards Finalists for Publishing Year 2013”. National Book Critics Circle. 14. 1. 2014. Arhivirano iz originala 15. 01. 2014. g. Pristupljeno 14. 1. 2014. 
  5. ^ Hillel Italie (3. 7. 2014). „Stephen King, Donna Tartt among signers of anti-Amazon letter” (na jeziku: engleskom). Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  6. ^ a b „A most complex Lolita” (na jeziku: engleskom). 2. 11. 2002. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  7. ^ Mick Brown (9. 12. 2013). „Donna Tartt: ‘If I’m not working, I’m not happy’” (na jeziku: engleskom). Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  8. ^ „DONNA TARTT ON ENCHANTMENT” (na jeziku: engleskom). 13. 10. 2005. Arhivirano iz originala 05. 12. 2014. g. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  9. ^ Robert Birnbaum (11. 3. 2005). „Donna Tart” (na jeziku: engleskom). Pristupljeno 27. 11. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дона_Тарт&oldid=26869886”