До последњег даха (film iz 1960)
Do poslednjeg daha (franc. À bout de souffle) je francuski igrani film iz 1960. godine u režiji Žan-Lika Godara. To je bio njegov prvi dugometražni rad i jedan od najranijih, najuticajnijih filmova Francuskog Novog talasa.
U to vreme, film je privukao veliku pažnju zbog svog smelog vizuelnog stila i inovativne upotrebe džamp-kat-a (jump-cut).
Film Do poslednjeg daha, zajedno sa Trifoovim 400 udaraca i Reneovim Hirošima, ljubavi moja, proslavio je autore Francuskog novog talasa u međunarodnim okvirima.
| Do poslednjeg daha | |
|---|---|
.jpg) poster | |
| Izvorni naslov | (franc. À bout de souffle) |
| Žanr | krimi-drama |
| Režija | Žan-Lik Godar |
| Scenario | Žan-Lik Godar Fransoa Trifo |
| Producent | Žoržis de Boregard |
| Glavne uloge | Žan-Pol Belmondo Džin Siberg |
| Muzika | Maršal Solel |
| Snimatelj | Raul Kutar |
| Producentska kuća | Les Films Impéria Les Productions Georges de Beauregard Société Nouvelle de Cinématographie (SNC) |
| Godina | 1960. |
| Trajanje | 89 minuta |
| Zemlja |  Francuska |
| Jezik | francuski engleski |
| Budžet | 400.000 FRF |
| IMDb veza | |
Potpuno obnovljena verzija filma je objavljena u SAD za 50-godišnjicu filma u maju 2010. Kada je prvobitno izašao u Francuskoj, film je imao 2.082.760 bioskopskih posetilaca. [1]
Radnja uredi
Mišel je mladi sitni kriminalac koji sebe modelira kao filmsku ličnost Hemfrija Bogarta. Nakon krađe automobila u Marseju, Mišel upuca policajca koji ga je pratio na seoskom putu. Bez prebijene pare i u bekstvu od policije, on se okreće svojoj američkoj devojci Patrisiji, studentu i novinaru, koja prodaje Njujork Herald Tribjun na ulicama Pariza. Ne znajući da ga juri policija, Patrisija ga nesvesno krije u svom stanu, Mišel istovremeno pokušava da je zavede i ubedi da pobegne sa njim u Italiju sa njenim novcem. U jednom trenutku Patrisija kaže da je trudna sa njegovim detetom, a ubrzo, tokom ispitivanja od strane policije, saznaje da je Mišel u bekstvu. Na kraju, ona ga i izdaje, ali pre dolaska policije mu priznaje šta je uradila. On je donekle prihvatio da će otići u zatvor, i ne pokušava da pobegne u prvi mah, međutim u trenutku se predomisli i policija ga ustreli na ulici; uspeva da otrči niz ulicu ali ubrzo pada i umire.
Završni dijalog uredi
Mišelova scena smrti je jedna od najlegendarnijih scena na filmu, ali finalne rečenice dijaloga su izvor nekih zabuna za publiku sa engleskog govornog područja. U nekim prevodima, nejasno je da li Mišel osuđuje Patrisiju, ili alternativno osuđuje svet u celini.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Glavne uloge | |
| Žan-Pol Belmondo | Mišel Poikar |
| Džin Siberg | Patrisija Fransini |
| Ostale uloge | |
| Danijel Bulanžer | Policijski inspektor Vital |
| Anri-Žak Hot | Antonio Beruti |
| Rože Anen | Karl Zumbak |
Nagrade uredi
Izvori uredi
- ^ „Najlepši francuski filmovi u Domu omladine”. Radio-televizija Srbije. 26. 4. 2011. Pristupljeno 18. 5. 2012.
- ^ „Berlinale: 1960: Prize Winners”. berlinale.de. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 18. 5. 2012.
Literatura uredi
- Novi talas - Portret jedne mladosti, Antoan de Bek, Biblioteka LEXIS, Službeni glasnik, Beograd (2010) ISBN 978-86-519-0468
Spoljašnje veze uredi
- Do posljednjeg daha na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Politika: Trifo, pola veka Novog talasa, 14. 11. 2009. (jezik: srpski)