Википедија

Dragan Stanojević

Dragan Stanojević (Priboj, 28. maj 1971) srpski je političar i diplomirani ekonomista. On od februara 2024. obavlja funkciju narodnog poslanika u skupštini Srbije. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Jedan je od osnivača Pokreta MI - Glas iz naroda.[1]

Dragan Stanojević
Dragan Stanojević 2024.
Lični podaci
Datum rođenja(1971-05-28)28. maj 1971. (53 god.)
Mesto rođenjaPriboj, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Državljanstvosrpsko
NarodnostSrbin
Religijapravoslavni hrišćanin
ZanimanjePolitičar - Ekonomista

Biografija uredi

Dragan Stanojević je rođen u Priboju gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Ekonomskom univerzitetu u Međuregionalnoj Akademiji za Upravljanje kadrovima (IAPM)[2] u Ukrajini.

Godine 1992. dolazi u Rusiju, u grad Perm, na mesto šefa obezbeđenja u firmi Ratko Mitrović[3]. Od 1995 godine je postao šef predstavništva privatne avio-kompanije u Ukrajini. Organizuje prve međunarodne letove za Beograd, gde povezuje letove iz Rusije i Ukrajine u Srbiju. Godine 1997. osniva mešovitu  jugoslovensko-ukrajinsku kompaniju SP “Юg–Ukr–Kontrakt”[4][5]. Kompanija je nastala sa 85 odsto stranog kapitala. Firma se bavila proizvodnjom opreme za ishranu, ali najviše spoljnom trgovinom, eksportom proizvoda iz crne metalurgije (armatura, limovi, žica) , energetskog uglja, hemijske produkcije, hrastovih elemenata, parketa i dr).

Od 2000 godine aktivno ulazi u građevinski sektor [6] i gradi elitne objekte, vile, zatvorene komplekse. 2010 registruje novu firmu i brend pod nazivom "SETS" Srpski Ekološki Toplotni Sistemi, koja se bavi realizacijom kotlarnica i drugih energetskih postrojenja na Ruskom i Ukrajinskom tržištu.

Od 1999. godine aktivirao se u društveno-političkom životu i počeo je aktivno da radi na zaštiti interesa srpskog naroda. Posle njegovih javnih govora i oštre ocene  delovanja NATO-a i sveta protiv Srbije i napada koje je doživeo zbog toga, odlučio je da svom delovanju da zvanični status. Tako u junu 1999 , stvara prvu srpsku zajednicu na postsovjetskom prostoru pod nazivom Srpska Opština „Sveti Sava“.[7]

Nakon toga se aktivirao u društveno-političkom životu Srbije, Ukrajine i Rusije, koristeći stečene kontakte, učestvovao u desetinama televizijskih emisija, davao intervjue u velikom broju medija, učestvovao u raznim konferencijama , organizovao skupove i demonstracije, ostvario je saradnju sa mnogim javnim i političkim organizacijama i poznatim ličnostima u odbrani srpskog naroda.[8][9][10][11][12]

U različitim periodima bio je zamenik predsednika saveta za dijasporu pri Ambasadi Jugoslavije, inicijator i član predsedništva prvog Svetskog srpskog Sabora, član odbora Svetskog slovenskog komiteta, počasni član više međunarodnih organizacija, političkih partija, fondacija i dobrotvornih organizacija.

Ima prijateljske odnose sa kozačkim organizacijama koje traje više od 20 godina. On je glavni inicijator  i pokrovitelj stvaranja srpske organizacije u zemljama Zajednici nezavisnih država (ZND), kao jedinstvenom Srpskom organizacijom sa Međunarodnim statusom, pod nazivom „Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije“,[13] koja stvara ogranke širom zemalja ZND. Ova organizacija je bila krovna organizacija srpske dijaspore na postovjetskom prostoru. Organizacija je postala vrlo bitan društveno-politički element u ovim državama. U njenoj organizaciji je održan veliki broj konferencija, okruglih stolova, protesta, ekonomskih foruma, tako da je postala nezaobilazan faktor u rusko-srpskim i ukrajinsko-srpskim odnosima. Međutim, po nalogu Službe Bezbednosti Ukrajine, preko Okružnog upravnog suda Kijeva 2020 doneta je odluka o zabrani delatnosti ove srpske organizacije, što je presedan, jer je time zabranjen rad srpske dijaspore.[14]

Dragan Stanojević ne krije želju da radi na specijalnim odnosima sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Ukrajinom, radi obezbeđivanja zajedničkih nacionalnih interesa. Uz njegovu pomoć realizovano je dosta poslovnih projekata.

Dragan Stanojević je 2009. godine imenovan za ambasadora Republike Srpske Krajine u egzilu za zemlje ZND.

Bio je organizator i suorganizator velikih međunarodnih konferencija (alternativni sistem bezbednosti, energetska bezbednost u današnjem svetu i slično) u Beogradu, Moskvi i Kijevu. Bio je posmatrač i moderator međunarodnih posmatrača na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Rusiji i Ukrajini.. Učestvovao u svojstvu eksperta na velikom broju međunarodnih konferencija.

Godine 2013. je izabran za Predsednika Skupštine Dijaspore i Srba u Regionu, kao najvećeg predstavničkog tela našeg rasejanja.[15]

Početkom 2014. bio je prinuđen da sa porodicom napusti Ukrajinu.[16][17][18]

Posebnim uspehom u svom radu smatra izglasavanje Rezolucije o očuvanju Kosova i Metohije koja je usvojena u Ukrajinskom Parlamentu, upravo na inicijativu Dragana Stanojevića.[19]

Od aprila 2018 predsednik je Pokreta Rodoljubi otadžbine i dijaspore-ROD.[20][21]

„Posle registracije Pokreta Rodoljubi otadžbine i dijaspore-ROD, koji su osnovali lideri srpskih zajednica na svim kontinentima u cilju zaštite interesa srpskog rasejanja i srpskih interesa u celini, održana je i Izborna skupština Pokreta ROD, od 9. do 11. aprila u, simbolično odabranom, manastiru Mileševa i okolini.[22] U saopštenju ROD-a, između ostalog piše, da se posle dužeg dogovaranja došlo do ideje da se stvori jedna vrsta pokreta koji bi predstavljao 5 miliona rasejanih Srba sa svih kontinenata, kao i one u matici, i to bez ideoloških odrednica. Dragan Stanojević je u porti manastira Mileševa pročitao pripremljenu i usaglašenu Deklaraciju koju je ROD uradio u cilju odbrane Kosova i Metohije.“

U decembru 2023. „Slobodna Evropa“ objavila je informaciju da se Stanojević nalazi na čelu i srpskog ogranka ruske nevladine organizacije „Druga Ukrajina“.[23]

„U Srbiji je registrovano predstavništvo ruske nevladine organizacije ’Druga Ukrajina’, koju je nakon odlaska u Rusiju osnovao Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar optužen za izdaju od strane tadašnjih ukrajinskih vlasti.[24]

„Slobodna Evropa“ navodi da je Stanojević od juna 2021. pod sankcijama ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i da mu je od tada tri godine zabranjen ulazak u Ukrajinu.

Prema platformi Jukontrol (IouControl), prenosi „Slobodna Evropa“, u Ukrajini je Stanojević i dalje na čelu Zajedničke firme „Jug-Ukr-Kontrakt“ DOO, sa imovinom u Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

On je jedan od osnivača Pokreta „MI-Glas iz naroda[25], koja je kasnije na Parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023  uspela da pređe izborni cenzus za Skupštinu Srbije (4,70 odsto).

Dragan Stanojević je narodni poslanik od 06.02.2024.[1]

Članstvo u odborima uredi

  • Odbor za dijasporu i Srbe u regionu (predsednik)
  • Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku (član)
  • Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije (član)
  • Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava (zamenik člana)[1]

Stavovi uredi

Kosovo i Metohija je srpska teritorija čak da tamo nema nijednog čoveka. Prema njegovim rečima, o tome ne može da bude nikakve polemike. „Svi sporazumi, Briselski, kakvi god, moraju da budu poništeni."[26]

Podržava sve programske ciljeve Pokreta MI - Glas iz naroda. [27]

Lični život uredi

Oženjen je, ima dvoje dece.

Reference uredi

  1. ^ a b v „Dragan Stanojević”. Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik. 
  2. ^ „About MAUP - Mіžregіonalьna Akademія Upravlіnnя personalom”. maup.com.ua. 
  3. ^ „Kompanija Ratko Mitrović a. d.”. www.rmkompanija.co.rs. 
  4. ^ „Serbsko russkiй biznes klub. | Russkiй i Serbskiй biznes.”. serbbiz.srpskirod.rs (na jeziku: ruski). 
  5. ^ „SPILЬNA UKRAINSЬKO-ЮGOSLAVSЬKA FIRMA ЮG-UKR-KONTRAKT”. 
  6. ^ „Юg-Kontrakt - Optoviй prodaž IT, cifroviй, pobutovoї tehnіki”. yugcontract.ua. 
  7. ^ „Dragan Stanojević”. Istinomer (na jeziku: srpski). 
  8. ^ „Paideuma-TV”. 
  9. ^ „Dragan Stanojević prvi put o Evroaziji i ODKB”. 
  10. ^ „Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije”. 
  11. ^ „Podaci i video materijal”. 
  12. ^ „Zabrana MO USDEA”. 
  13. ^ „Dragan Stanojević na Skupštini Evroazijskih naroda”. 
  14. ^ „Okružni upravni sud Kijeva zabranio i prinudno raspustio međunarodnu javnu organizaciju „Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije“.”. 
  15. ^ „Saopštenje Ministarstva”. 
  16. ^ „Srbin u vrhu crne liste Ukrajine”. 
  17. ^ „Poternica”. 
  18. ^ „Poziv”. 
  19. ^ „Ukrajinski Parlament”. 
  20. ^ „ROD”. 
  21. ^ „Dragan Stanojević na čelu Pokreta ROD”. 
  22. ^ „Osnivači Pokreta ROD u manastiru Mileševa”. 
  23. ^ „Druga Ukrajina”. 
  24. ^ „Viktor Medvedčuk optužen je za izdaju”. 
  25. ^ „Sajt Pokreta MI - Glas iz naroda”. 
  26. ^ „Dragan Stanojević: Kosovo i Metohija - srpska teritorija o kojoj nema polemike.”. 
  27. ^ „Programski ciljevi”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Станојевић&oldid=27583517”