Википедија

Dragiša Nedović

Dragiša Nedović (Kragujevac, 20. jul 1916 — Kragujevac, 31. januar 1966[1]) bio je srpski kompozitor, muzičar i pesnik (tekstopisac).

Dragiša Nedović
Dragiša Nedović i Pavle Stanojević 1958.
Lični podaci
Datum rođenja(1916-07-20)20. jul 1916.
Mesto rođenjaKragujevac, Kraljevina Srbija
Datum smrti31. januar 1966.(1966-01-31) (49 god.)
Mesto smrtiKragujevac, SFRJ

Biografija uredi

Detinjstvo i mladost uredi

Rođen je u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine. Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put "kako bi narod čuo njegovu muziku".[2] Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“... koje su odavna postale trajna muzička baština.

Posle Bosne, putovao je po Dalmaciji, gde, inspirisan morem i brodovima, piše pesme u duhu dalmatinskih narodnih pesama: „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“ (Kad si bila mala Mare).[3]

Po povratku u Srbiju, stvara niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Na Moravi vodenica stara“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd' d' idemo Rado“, „Siromah sam, druže“, „Harmoniko moja“ i mnoge druge.[4]

Drugi svetski rat uredi

U Kragujevcu ga zatiče Drugi svetski rat. Izveden je na streljanje u Šumaricama, međutim, jedan od Nemaca ga prepoznaje kao kompozitora. Dragiša je bio deportovan u nemački grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni zarobljenik provodi četiri godine. Posle završetka rata, Nedović se vraća u rodni grad, i saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen.

Posle rata uredi

Ipak, nastavlja da komponuje i piše pesme. Sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima, a 1950. godine oboleva na plućima. Piše tužnu pesmu „Pluća su mi bolna“, koja je zabranjena za javno izvođenje zbog velikog broja samoubistava. Umire 16 godina kasnije od infarkta. Iza sebe ostavlja dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Radu.[5]

Značaj uredi

Poseban pečat koji će ostaviti u istoriji muzike, ogledaće se i u velikoj zaostavštini od preko četiri stotine pesama, bez kojih danas ne prođe nijedna svetkovina u Srbiji, koje se svakodnevno mogu čuti na Baščaršiji, kao i u dalmatinskom primorju.

Dobri poznavaoci srpske muzičke istorije naglašavaju da je Dragiša Nedović, kao samouk muzičar, spevao besmrtnu pesmu „U lijepom staru gradu Višegradu“ koje se, kako to reče jedan Nedovićev prijatelj, „ne bi postideo ni sam Aleksa Šantić“.

Ova pesma, koja za većinu ljudi i danas slovi kao izvorna, napisana je 1936. godine i zaštićena pod imenom „Jutros rano slušam“ (U lijepom staru gradu Višegradu). Po prvi put je otpevao Himzo Polovina sredinom pedesetih godina. Ali više od 60. godina ova pesma pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o njegovom povratku u Srbiju:[1]

Ustaj, isprati me, moram da putujem/ u Srbiju idem, svome rodnom gradu/ za tobom ću Kiko, večno da tugujem/ zašto sam te samu ostavio mladu/.

U Vrnjačkoj Banji se svake godine, počev od 2006, održava festival narodne muzike nazvan po Dragiši Nedoviću.

Najavljeno je podizanje spomenika Nedoviću u Kragujevcu.[6]

Pesme uredi

Napisao je preko 400 pesama.[1]

  • Ajd' idemo Rado
  • Bašto moja, puna li si cveća
  • Beograde, grade na Dunavu
  • Bosanske me pjesme zaniješe
  • Zarudela zora na Moravi
  • Zasviraj mi stara frulo
  • Ja posadih jednu ružu belu
  • Jesen prođe, ja se ne oženih
  • Jesil' čuo mili rode
  • Jorgovane, cveće najmilije
  • Jutros mi je ruža procvetala
  • U lijepom starom gradu Višegradu
  • Stani, stani Ibar vodo
  • Iz Bosne se jedna pesma čuje
  • Ja već davno nemam sna
  • Kad si bila mala Mare
  • Kome šumiš, oj Moravo
  • Kosio sam seno dole kod Morave
  • Lepe li su nano Gružanke devojke
  • Lepo ti je biti čobanica
  • Livade su procvetale
  • Mislio sam da je život
  • Na Moravi vodenica stara
  • Oj, devojko, divna li si
  • Obraše se vinogradi
  • Odrast'o sam dole kraj Morave
  • Pluća su mi bolna
  • Po čemu se Šumadija poznaje
  • Prođoh Bosnom kroz gradove (koautor Rade Jovanović)
  • Rastadoh se Šumadijo
  • Siromah sam, druže
  • Skoro će jesen, svi se momci žene
  • Stade se cvijeće rosom kititi
  • Tanko, tanko, Tankosava
  • Teci, teci, hladna Jasenice
  • Tekla reka Lepenica
  • Ti me spremaš, mila majko
  • U Topoli grožđe beru
  • Uželeh se, majko, Beograda
  • Harmoniko moja

Reference uredi

  1. ^ a b v „Pričaj nešto narodno: Dragiša Nedović”. Radio-televizija Republike Srpske. 25. 3. 2012. Arhivirano iz originala 28. 04. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  2. ^ Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 43. 
  3. ^ Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 44. 
  4. ^ Njegove pesme se i danas pevaju, iako niko ne zna ko je on, Kurir, STARS 11.05.2016.
  5. ^ Narodni pesnik Dragiša Nedović, „Glas javnosti“, 30. jul 1999.
  6. ^ Kartalović, Brane. „Dragiša Nedović bez festivala, spomenik čeka”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-07. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиша_Недовић&oldid=27361195”