Википедија

Draginja Ramadanski

Draginja Ramadanski (Senta, 20. septembar 1953) je srpska književnica i prevodilac.[1][2]

Draginja Ramadanski
Datum rođenja20 09 1953
Mesto rođenjaSenta, FNR Jugoslavija
NagradeNagrada Društvo književnika Vojvodine (2000)

Nagrada Laza Kostić (2003)

Nagrada Miloš N. Đurić (2004)

„Bosiljak“ (2005)

„Pro urbe“ (2012)

Nagrada Društvo književnika Vojvodine (2013)

"Stevan Sremac - Bal u Elemiru" (2020)

Biografija

uredi

U Senti je završila gimnaziju. Studirala je na Filološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.[3] Magistrirala je 1985. godine sa temom Konstruktivne osobine proze V. V. Rozanova i doktorirala 1992. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa temom Parodijski plan romana Selo Stepančikovo F. M. Dostojevskog. Na istom fakultetu je potom predavala rusku književnost i teoriju parodije da bi otišla u penziju kao vanredni profesor oktobra 2018. godine.[4]

Nagrade i priznanja

uredi
  • Društva književnika Vojvodine (2000), za prevod godine (A. Genis, Tama i Tišina; Dovlatov i okolina)
  • „Laza Kostić“ (2003) na 9. međunarodnom Salonu knjige u Novom Sadu (A. Genis, Kula vavilonska i Pavel Krusanov Ujed anđela)
  • „Miloš N. Đurić“ (2004) za najbolji prevod iz oblasti esejistike (A. Genis, Stočiću postavi se)
  • „Bosiljak“ (2005), za prevodilački doprinos mađarskoj književnosti (J. Siveri, Raspuklina)
  • „Pro urbe“ (2012) [5]
  • Društva književnika Vojvodine (2013) za prevod godine (Oto Tolnai, Kišinjevska ruža).
  • "Stevan Sremac - Bal u Elemiru" (2020) za Humorističko-satirično delo „Smokvin petolisnik“ [6]

Bibliografija

uredi

Dela

uredi
  • Sneško u tropima, Službeni glasnik, Akademska knjiga,  Beograd, Novi Sad, 2012.[7]
  • U potrazi za figurama (koautor), zEtna, Senta, 2012
  • Parodija u romanu Selo Stepančikovo F.M. Dostojevskog, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2013 (elektronska disertacija)[8]
  • Ili ne, autobiografski i poetički eseji, Kulturni centar Novi Sad, 2018[9]
  • Književne konjušnjice, eseji o prevođenju, Kulturni centar Novi Sad, 2021

Knjige prevedene sa ruskog jezika

uredi
  • F. Sologub, Senovite priče, Solaris, Novi Sad, 1995
  • M. Baškirceva, Dnevnik 1873-1884, Matica srpska, Novi Sad, 1996
  • V. Šklovski, Skakač, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 1996/1, 2-3,4
  • M. Cvetajeva, Pacolovac, Orbis, Kanjiža, 1998[10]
  • A. Genis, Američka azbuka, Crveni hleb, Geopoetika, Beograd, 1999
  • A. Genis, Dovlatov i okolina, Geopoetika, Beograd, 2000
  • A. Genis, Tama i tišina, Geopoetika, Beograd, 2000
  • M. Epštejn, Očinstvo, Aurora, Novi Sad, 2001
  • M. Epštejn, Novo sektaštvo, Aurora, Novi Sad, 2001
  • V. Jerofejev, Enciklopedija ruske duše, Geopoetika, Beograd, 2001
  • P. Krusanov, Ujed anđela, Geopoetika, Beograd, 2002
  • A. Genis, Kula vavilonska, Pejzaži, Koloplet, Geopoetika, Beograd, 2002
  • V. Jerofejev, Pet reka života, Geopoetika, Beograd, 2003
  • A. Genis, Vesti iz Edena, Geopoetika, Beograd, 2003
  • A. Genis, Stočiću postavi se, Geopoetika, Beograd, 2004
  • V. Jerofejev, Dobri Staljin, Geopoetika, Beograd, 2005
  • V. Kozlov, Nepoznati SSSR, sukobi naroda i vlasti 1953-1985, Institut za istoriju, Beograd, 2006
  • V. Jerofejev, De Profundis, Geopoetika, Beograd, 2007
  • V. Sorokin, Dan opričnika, Geopoetika, Beograd, 2008
  • J. Šifers, Smrću smrt uništiv, Dereta, Beograd, 2009
  • Uzvodno od suza, Jedanaest ruskih pesnikinja, prevodna antologija, Akademska knjiga, Novi Sad, 2009 [11]
  • A. Buškov, Vladimir Putin, Od pukovnika do kapetana, Euro-Giunti, Beograd, 2009
  • A. Genis, Hrana, tlo i krv, Geopoetika, Beograd, 2009
  • Sedov, V.V. Sloveni u pradavna vremena, Akademska knjiga, Novi Sad, 2012 (koprevodilac)

Knjige prevedene sa mađarskog jezika

uredi
  • K. Ladik, Ikarova senka, Orpheus, Novi Sad, 2004 (koprevodilac)
  • J. Siveri, Raspuklina, Društvo književnika Vojvodine, Novi Sad, 2005
  • I. Konc, Odabrane pesme, zEtna,Senta, 2007
  • J. Bogdan, Latice, trn, Biblioteka Novi Kneževac, 2009
  • T. Miler, Istinita priča, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011
  • U potrazi za figurama, zEtna, Senta, 2012
  • O. Tolnai, Kišinjevska ruža, Akademska knjiga, Novi Sad, 2013
  • P. Bender, Pre prvih mrazeva, Adresa, Novi Sad, 2014
  • I. Lakatoš, Kockograd, Odiseja, Beograd, 2016
  • I. Lakatoš, Tesla i Ema, Zamalo smrtonosni zrak, Odiseja, Beograd, 2017
  • I. Besedeš, Kokon, biblioteka Karlo Bijelicki, Sombor, 2016
  • I. Lakatoš, Tesla i Ema 2, Rakun koji je hteo da opere ceo svet, Odiseja, Beograd, 2018
  • Grupa autora (Babič, Sič, Falčik, Ladik), Fluid, zEtna, 2019
  • I. Besedeš, Zlato zemlje Zarđanije[12]
  • O.Tolnai, SCANDAL, pesme, KOV, Vršac, 2020 (Evropska nagrada)
  • A. Damaskin, Na masajskoj visoravni, Dosije, Beograd, 2021

Radovi na srpskom jeziku

uredi
  • Roman preispitivanje, prikaz romana Voz savesti Dragomira Dujmova, zEtna, 2006[13]
  • Od snimka do tumačenja, prikaz antologije ruske priče 20. veka, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2006/januar-februar[14]
  • Lepa Somborkinja, zEtna, Senta, 2006 [15]
  • Adikti slovesne kupke, o prozi Radovana Beli Markovića, zEtna, 2006 [16]
  • Mrtve će u crne usne bela noć poljubiti, prikaz antologije ruskog samizdata, Letopis Matice srpske, 2007/januar-februar[17]
  • U životu kao u trpilu, prikaz Vatrogasca Tota I. Erkenja, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2007/jun [18]
  • Hrana očeva, prikaz romana Harmonia caelestis P. Esterhazija, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2007/jun [19]
  • Čitati, pisati, prevoditi (razgovor sa Savom Babićem), Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2007/jun [20]
  • Kula od zemlje, kamena i reči, Stvaralačka ostavština N. A. Ljvova, Zbornik Matice srpske za slavistiku, Novi Sad, 2008/74[21]
  • Avangarda kao adut kulture, Letopis Matice srpske, 2010/april [22]
  • Ufačlovani u čipku junačke pesme, Letopis Matice srpske, 2011/jun [23]
  • Kako prevesti hijeroglif (traduktološka beleška), Slavistika, Beograd, Slavističko društvo Srbije, Filološki fakultet, 2012 [24]
  • Nosce te ipsam, poetika devojačkog spomenara, Polja, Novi Sad, 2013/483 [25]
  • Metarealizam kao čežnja za svetskom naturom, Slavistika, 2014/XVIII, Beograd, 2014 [26]
  • Književna mistifikacija kao stilogeni alter ego epohe, Slavistika, Beograd, Slavističko društvo Srbije, Filološki fakultet,  2013 [27]
  • Careva kuhinja. Ka formalističkog tekstualizaciji tela, Susret kultura, Novi Sad, 2016 [28]
  • Barokizacija gubitništva, Koraci, broj 4–6/2017 [29]
  • Tragom boginje Klio, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2016/novembar [30]
  • O jednom raskošnom tumačenju ruske kulture, Koraci, Kragujevac, 2018/3 [31]
  • Kulturološka memorija jedne zaumne pesme Igora Bahtereva, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2017/1 [32]
  • Barbara i Baltazar (tango žaluzi), Polja, Novi Sad, 2017/506 [33]
  • Nomen est omen, Koraci, Kragujevac, 2019/7-9 [34]
  • Crveni plamen cinobera (od ikonopisaca do ikonoznalaca), Novi Sad, Létünk, 2019/2 [35]
  • Zauzmi pozu, čitaj (i piši) prozu, Polja, 2019/semtembar, oktobar [36]
  • Dve priče (Pustinjski surfer, Iz priča moje majke) Letopis Matice srpske, Novi Sad, 2019/decembar [37]
  • Smokvin petolisnik, zEtna, 2020 [38]
  • Vidohvat, zEtna, 2020[39]
  • Povodom punoletstva jednog romana. Predilekcije čitanja, Letopis Matice srpske, juli/avgust 2021[40]

Radovi na ruskom jeziku

uredi
  • Utešitelьnostь kruga, Deti Ra, Moskva, 2011/6[41]
  • Listaя dva karmannыh slovarя, Leksikograf bez rodinы. Leksikograf v mundire, Slova, Smolensk, 2012/11[42]
  • Slova i slovopodobiя, Slova, Smolensk, 2013/12[43]
  • Prodolženie sleduet, Slova, Smolensk, 2013/13[44]
  • Podmena podlinnika, Storonы sveta, 2006/3[45]
  • Nemezis poэzii, Marina Cvetaeva, Krыsolov, Perevod na serbskiй, Storonы sveta, 2006/4[46]
  • Licom k licu s perevodčikom, Storonы sveta, 2008/9 [47]

Radovi na engleskom jeziku

uredi
  • Red Bread by Alexander Genis, The Slavic and East European Journal, 2002/ 1[48]
  • On the Translator’s Retouch, Cardinal Points, Stosvet Publishing House, New York, 2010/12 [49]
  • Soviet Book of the Dead, Univerzitet „Goce Delčev“, Štip, Makedonija Voroneški državen univerzitet, Rusija, Pervaя meždunarodnaя naučnaя konferenciя, 2016 [50]

Radovi na mađarskom jeziku

uredi
  • Időtáló modernség, Magyar napló, 2009/4 [51]
  • Útmutató az uroborosz etetéséhez, Ex Symposion, 2011/75[52]
  • Irodalmi (ló)istáló (a fordító jegyzetfüzetéből), Hungarológiai Közlemények 2015/1 [53]
  • Milorad Pavić puskini fleurje, Létünk, 2010/4 [54]
  • Forditás az egyéniség és a másság között, Létünk, 2011/1 [55]
  • A felvilágosodás postalova(i), Létünk, 2011/2 [56]
  • A hősi ének csipkéjébe kötözve, Létünk, 2011/3 [57]
  • Béke is és világ is, Létünk, 2012/2 [58]
  • A szavakat elszállni hagyni, Létünk, 2012/3 [59]
  • A kultúrák áthatása. Fordítások eredeti nélkül, Létünk, 2012/4 [60]
  • Nosce te ipsam. Az emlékkönyv poétikája, Létünk, 2013/2 [61]
  • Tudományos tanácskozás mint a társadalom kulturális önfelismerése, Létünk, 2013/3 [62]
  • Drága Teó! Avagy a kultúra érzékisége, Létünk, 2015/4 [63]
  • Egyén és társadalom, Létünk, 2016/2 [64]
  • A cinóber piros lángja (az ikonfestőktől az ikonszakértőig), Létünk, 2019/2 [65]
  • Kleió istennő nyomában 1, Családi kör, 2018, április 19 [66]
  • Kleió istennő nyomában 2 Családi kör, 2018, április 26 [67]

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Draginja Ramadanski Archives”. Akademska knjiga (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  2. ^ „Draginja Ramadanski”. Prosefest (na jeziku: srpski). 2019-09-18. Pristupljeno 2022-01-12. 
  3. ^ „Draginja Ramadanski. Cardinal Points literary journal”. www.stosvet.net. Pristupljeno 2022-01-12. 
  4. ^ „Knjige | Prevodioci | Biografija | Draginja Ramadanski | Izdavačka kuća Odiseja”. www.odiseja.co.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  5. ^ „A közös célokért együttes erővel”. Magyar Szó Online (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-01-12. [mrtva veza]
  6. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanovaJMU Radio-televizija. „Dobitnici nagrada "Stevan Sremac - Bal u Elemiru"”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2022-01-12. 
  7. ^ „SNEŠKO U TROPIMA”. Akademska knjiga (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  8. ^ Ramadanski, Draginja (2013). „Knjiga 3: PARODIJA U ROMANU SELO STEPANČIKOVO F. M. DOSTOJEVSKOG” (na jeziku: srpskohrvatski). 
  9. ^ „Ili ne”. Polja (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  10. ^ „Marina Cvetajeva: Pacolovac – Lirska satira”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  11. ^ „ANTOLOGIJA DRAGINJE RAMADANSKI „UZVODNO OD SUZA””. Pristupljeno 2022-01-12. 
  12. ^ „Ištvan Besedeš: Zlato zemlje Zarđanije - Libreto operile kompozitora Ernea Verebeša - u prevodu Draginje Ramadanski”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  13. ^ „Draginja Ramadanski: Roman preispitivanje”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  14. ^ „Od snimka do tumačenja, prikaz antologije ruske priče 20. veka” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  15. ^ „Draginja Ramadanski: Lepa Somborkinja”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  16. ^ „Draginja Ramadanski : Adikti slovesne kupke”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  17. ^ „Mrtve će u crne usne bela noć poljubiti, prikaz antologije ruskog samizdata” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  18. ^ „U životu kao u trpilu, prikaz Vatrogasca Tota I. Erkenja” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  19. ^ „Hrana očeva, prikaz romana Harmonia caelestis P. Esterhazija” (PDF). Leopis Matice srpske. 
  20. ^ „Čitati, pisati, prevoditi (Razgovor sa Savom Babićem)” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  21. ^ „Kula od zemlje, kamena i reči, Stvaralačka ostavština N. A. Ljvova” (PDF). Zbornik Matice srpske za slavistiku. 
  22. ^ „Avangarda kao adut kulture” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  23. ^ „Ufačlovani u čipku junačke pesme” (PDF). Letopis matice srpske. 
  24. ^ „Slavistika XVI (2012) – Slavističko društvo Srbije” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  25. ^ „Nosce te ipsam, poetika devojačkog spomenara” (PDF). Polja. 
  26. ^ „Slavistika XVIII (2014) – Slavističko društvo Srbije” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  27. ^ „Književna mistifikacija kao stilogeni alter ego epohe” (PDF). Slavistika. 
  28. ^ Ivana Živančević Sekeruš (2016). „Osmi međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura"”. digitalna.ff.uns.ac.rs. Pristupljeno 2022-01-12. 
  29. ^ „Prikaz knjige Mila Lompara „Pohvala nesavremenosti“ – Barokizacija gubitništva | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  30. ^ „Tragom boginje Klio” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  31. ^ „O jednom raskošnom tumačenju ruske kulture”. Koraci. 
  32. ^ „Kulturološka memorija jedne zaumne pesme” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  33. ^ „Barbara i Baltazar (tango žaluzi)” (PDF). Polja. 
  34. ^ „KORACI – Koraci” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-12. 
  35. ^ „Crveni plamen cinobera (od ikonopisaca do ikonoznalaca)” (PDF). Létünk. 
  36. ^ „Zauzmi pozu, čitaj (i piši) prozu” (PDF). Polja. 
  37. ^ „Dve priče (Pustinjski surfer, Iz priča moje majke)” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  38. ^ „Draginja Ramadanski: Smokvin petolisnik”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  39. ^ „Draginja Ramadanski: Vidohvat”. www.zetna.org. Pristupljeno 2022-01-12. 
  40. ^ „Povodom punoletstva jednog romana” (PDF). Letopis Matice srpske. 
  41. ^ „Literaturno-hudožestvennый žurnal «Deti Ra». № 6 (80), 2011”. detira.ru. Pristupljeno 2022-01-12. 
  42. ^ „Draginя Ramadanski - Saйt žurnala "Slova"”. slova.name. Pristupljeno 2022-01-12. 
  43. ^ „Draginя Ramadanski - Saйt žurnala "Slova"”. slova.name. Pristupljeno 2022-01-12. 
  44. ^ „Draginя Ramadanski - Saйt žurnala "Slova"”. slova.name. Pristupljeno 2022-01-12. 
  45. ^ „ŽURNAL 'STORONЫ SVETA' №3: DRAGINЯ RAMADANSKI. PODMENA PODLINNIKA”. www.stosvet.net. Pristupljeno 2022-01-12. 
  46. ^ „Draginя Ramadanski. ŽURNAL 'STORONЫ SVETA' №9. LICOM K LICU S PEREVODČIKOM.”. www.stosvet.net. Pristupljeno 2022-01-12. 
  47. ^ „Draginя Ramadanski. ŽURNAL 'STORONЫ SVETA' №9. LICOM K LICU S PEREVODČIKOM.”. www.stosvet.net. Pristupljeno 2022-01-13. 
  48. ^ „Red Breadby Alexander Genis; Natalie Roy; Anthony Perry; Jamey Gambrell; Seth Graham; Matthew Guenther; Lisa Conathan; Beth Cassavell; John C. Smith; Lev Loseff | Review by: Draginja Ramadanski | download”. ur.booksc.eu. Arhivirano iz originala 13. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-13. 
  49. ^ „Draginja Ramadanski. Cardinal Points literary journal”. www.stosvet.net. Pristupljeno 2022-01-13. 
  50. ^ Ramadanski, Draginja (2016). „SOVIET BOOK OF THE DEAD”. FILKO / FILKO (na jeziku: engleski). 1: 797—804. 
  51. ^ „Időtáló modernség” (PDF). Magyar napló. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 05. 2015. g. Pristupljeno 21. 12. 2021. 
  52. ^ „Útmutató az uroborosz etetéséhez” (PDF). Ex Symposion. 
  53. ^ „Hungarológiai közlemények 16. évf. 1. sz. (2015) - EPA”. epa.oszk.hu. Pristupljeno 2022-01-13. 
  54. ^ „Milorad Pavić puskini fleurje” (PDF). Létünk. 
  55. ^ „Forditás az egyéniség és a másság között” (PDF). Létünk. 
  56. ^ „A felvilágosodás postalova(i)” (PDF). Létünk. 
  57. ^ „A hősi ének csipkéjébe kötözve” (PDF). Létünk. 
  58. ^ „Béke is és világ is” (PDF). Létünk. 
  59. ^ „A szavakat elszállni hagyni” (PDF). Létünk. 
  60. ^ „A kultúrák áthatása. Fordítások eredeti nélkül” (PDF). Létünk. 
  61. ^ „Nosce te ipsam. Az emlékkönyv poétikája” (PDF). Létünk. 
  62. ^ „Tudományos tanácskozás mint a társadalom kulturális önfelismerése” (PDF). Létünk. 
  63. ^ „Drága Teó! Avagy a kultúra érzékisége” (PDF). Létünk. 
  64. ^ „Egyén és társadalom” (PDF). Létünk. 
  65. ^ „A cinóber piros lángja (az ikonfestőktől az ikonszakértőig)” (PDF). Létünk. 
  66. ^ Yumpu.com. „Családi Kör, 2018. április 19.”. yumpu.com (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-01-13. 
  67. ^ Yumpu.com. „Családi Kör, 2018. április 26.”. yumpu.com (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2022-01-13. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиња_Рамадански&oldid=27393540”