Википедија

Dragoslav J. Popović

Dragoslav Popović (Zaječar, 16. avgust 1878 – Beograd, 14. decembar 1928) bio je lekar nefrolog, sanitetski brigadni general, načelnik Sanitetskog odeljenja V armijske oblasti.

Dragoslav Popović
Dr Dragoslav Popović
Lični podaci
Datum rođenja(1878-08-16)16. avgust 1878.
Mesto rođenjaZaječar, Kneževina Srbija
Datum smrti14. decembar 1928.(1928-12-14) (50 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina SHS
Vojna karijera
Čin Sanitetski brigadni general
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Život i rad uredi

Dragoslav Popović je rođen u Zaječaru 16. avgusta 1878. godine.[1] Otac mu je bio Janićije Joca Popović direktor gimnazije u Kruševcu.[2] Medicinu je završio 1904. godine na Vojno-Medicinskoj Akademiju u Petrovgradu.[3] Specijalizirao je nefrologoju. Po povratku u Srbiju primljen je u vojsku u činu poručnika i postavljen je na mesto trupnog lekara XI pešadijskog puka „Karađorđe“ u Nišu 21. septembra 1904. godine.[4] Nakon toga, 31. marta 1907. godine, premešten je u Timočku stalnu vojnu bolnicu.[5] Početkom 1908. godine odlazi u Petrovgrad na specijalizaciju hirurgije. Posle završene specijalizacije i povratka u zemlju dobija čin kapetana i postavljen je 16. aprila 1911. godine za trupnog lekara XIV pešadijskog puka i upravnika Knjaževačke privremene vojne bolnice.[6] Po potrebi službe 14. marta 1912, prebačen je u Moravsku stalnu vojnu bolnicu.[7]

U Balkanskim ratovima učestvuje kao pukovski lekar XIV pešadijskog puka, gde izdržava sve ratne napore. U Prvom svetskom ratu bio je komandir zavojišta i referent divizijskog saniteta Dunavske divizije, gde sa svojom divizijom izdržava teške borbe u Gučevu kod Požarevca.[8] Na frontu je dr Dragoslav Popović oboleo od pegavca i jedva je preživeo. Kada su se na Krfu 1916. godine birali oficiri koji će ići u Rusiju, dr Dragoslav Popović se javio kao dobrovoljac. U Rusiji je bio referent saniteta Srpske dobrovoljačke divizije.[1] Voleo je Rusiju i želeo je još jednom da je vidi. Po povratku iz Rusije odlazi na Solunski front, gde kao referent divizijskog saniteta Jugoslovenske divizije učestvuje u velikoj ofanzivi 1918. godine.[9] Sedam godina ratovanja, stalno na frontu, i ratne zaraze koje je preležao (malariju, koleru i pegavac) ostavljaju jasne tragove na njegovom organizmu. Njegov duh i njegova nesalomljiva energija ostaju nepovređeni.

Posle rata 22. maja 1920. godine postavljen je za referenta saniteta Potiske divizijske oblasti. Krajem godine unapređen je u čin pukovnika. Sredinom marta 1922. godine postavljen je za lekara Komande mesta u Beogradu, a 19. maja 1922. godine postavljen je za referenta saniteta Dunavske divizijske oblasti i za stalnog člana Vojno-Sanitetskog Komiteta.[10] Od 15. marta 1923. godine dr Popović je šef Ličnog odseka Sanitetske inspekcije.[1] Rešenjem vojnog ministra sanitetski pukovnik dr Dragoslav Popović postavljen je za stalnog člana ispitne komisije (pored redovne dužnosti) za čin sanitetskog majora za školsku 1924/1925. godinu.[11] Pored njega u komisiji su se nalazili i sanitetski pukovnici dr Žarko Ruvidić i dr Đorđe Protić. Aleksandar I Karađorđević 1. decembra 1925. godine, a na predlog ministra Vojske i Mornarice unapređuje dr Dragoslava Popovića u čin sanitetskog brigadnog đenerala.[12] Načelnik Sanitetetskog odeljenja komande V armijske oblasti postaje 16. aprila 1927. godine.[13] Penzionisan je 11. juna 1927. godine.

Posle penzioinisanja nastavio je sa ličnom praksom, lečeći i pomažući siromašne građane beogradske opštine Palilule. Najviše je pomagao deci. Kao lekar bio je odan poslu i pun požrtvovanja. Ostao je upamćen kao dobrotvor Palilulaca. U znak zahvalnosti veliki broj stanovnik Palilule tražilo je od Odbora da se jedna ulica nazove po dr Dragoslavu Popoviću, koji je besplatno lečio i pomagao sirotinju. Odbor je većinom glasova na čelu sa dr Lazarom Genčićem jednu od ulica na Paliluli nazvao po dr Dragoslavu Popoviću.[14]

Dr Dragoslav Popović bio je dugogodišnji predstavik Crvenog krsta, član Srpskog Lekarskog društva, član Lekarske komore. Njegove kritike na skupštinama Crvenog krsta, Lekarske komore, Srpskog Lekarskog društva bile su oštre, ali iz poštene namere da se popravi ono što nije dobro i da se stvori nešto bolje, savremenije.

Bio je počasni predsednik Akademskog pevačkog društva „Obilić”, honorarni nastavnik Vojno-Sanitetske škole, stalni član Sanitetskog komiteta. Napisao je veliki broj stručnih i naučnih radova koji su izlazili u domaćim i stranim čsopisima, u Srpskom arhivu, Vojno-medicinskom glasniku.

Dr Dragoslav Popović umro je iznenada u Beogradu 14. decembra 1928. godine.[15] Sahranjen je na Novom groblju. Sahrani je prisustvovao veliki broj građana. Među njima su bili stanovnici Palilule, majke sa decom koje je dr Popović lečio, vojnici, drugovi, dvanest generala, lekari, profesori, poznanici, saradnici. Dr Vlada Stanojević, dr Mihajlo Stanojević, sanitetski general dr Žarko Ruvidić oprostili su se toplim i drugarskim govorima. Dr Vlada Stanojević je rekao:

Zahvalni pacijenti i sirotinja koju je dr Popović uvek pomagao i lečio, osnovali su 1. juna 1929. godine Fond „Dr Dragoslav Popović” radi pomaganja i odevanja sirote dece.

Odlikovanja uredi

Bibliografija uredi

  • Popović D., Bolničarska služba. Kragujevac 1904.
  • Nikolić Đ. J., Naš vojni sanitet u poslednjim ratovima od d-ra --. Referat sa diskusijom, u kojoj su učestvovali d-ri: Andra Nikolić, Dragoslav J. Popović, Lazar Genčić i Toma M. Leko, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XX, 1914, 196.
  • Popović D., doktor medicine, O koleri. Posmatranje kolerne epidemije u Petrogradu 1908-1911 god. Beograd, 1911. Nova Štamparija „ Davidović“, Ljub. M. Davidovića, Dečanska ulica broj 14, 162.
  • Popović D., Maligna difterija, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XIX, 1913, 12.
  • Popović D., Operativno lečenje pokretnog bubrega, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XVII, 1911, 630.
  • Popović D., Dijagnostika bubrežnog i ureteralnog kamena od dr Popović D., Saopšteno u Srpskom Lekarskom Društvu 1. marta 1914 god. u Beogradu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XX, 1914, 159.
  • Popović D., Komparativne oceneraznih dezinfekcionih načina, osnovanih na principu štavljenja (Gerbung), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XVII, 1911, 552.
  • Popović D., Hedonalova narkoza, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, XVII, 1911, 554.
  • Popović D., Trudnoća i lues, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 10, 918 (1929)
  • Popović D., O puerperalnoj sepsi, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 9, 759 (1930); 10, 862 (1930).
  • Popović D., Antitifozna i antiparatifozna vakcinacija, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 5-6, 233 (1920).
  • Popović D., Agranulocitoze, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 3, 430 (1938).
  • Popović D., Jedna lekarska biblioteka u Dubrovniku u XVI stoleću, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 5-6, 462 (1932).
  • Popović D., Jedan slučaj Maladie de Stocks-Adams, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 6, 279, (1924).
  • Popović D., Higijena sela, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 5, 239, (1923).
  • Popović D., Odgovor na prikaz Sof. Kutirine „Slučaj višestruke trudnoće“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, 5, 448 (1929).
  • Les spirochètes en pathologie humaine. Par Drag. Popovitch. – Paris. G. Jacques, Éditeur. (Imprimerie spéciale de la Librairie, G. Jacques). 1906, Str (4)+72. Thèse. Président de these: M. le Professeur Cornil.

Izvori uredi

  1. ^ a b v Bjelajac M., Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. : studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd : Institut za noviju istoriju Srbije : Dobra, 2004 (Beograd : Kolorgraf). str. 250.
  2. ^ Dr Dragoslav Popović, Vreme, broj 2508, od 15. septembra (1929). str. 9.
  3. ^ Dr Ruvidić Ž., Dr Dragoslav J. Popović, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 30, godina 1928, sveska 12. str. 1084.
  4. ^ Službeni vojni list, broj 33 i 34, od 26. 1. (1904). str. 711-712.
  5. ^ Službeni vojni list, broj 12, od 31. 3. (1907). str. 267-268.
  6. ^ Službeni vojni list, broj 9, od 16. 4. (1911). str. 219-220.
  7. ^ Službeni vojni list, broj 6, od 15. 3. (1912). str. 115-116.
  8. ^ Dr Ruvidić Ž., Dr Dragoslav J. Popović, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 30, godina 1928, sveska 12. str. 1083.
  9. ^ Dr Ruvidić Ž., Dr Dragoslav J. Popović, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 30, godina 1928, sveska 12. str. 1084.
  10. ^ Službeni vojni list, broj 20, od 19. 5. (1922). str. 871-872 i 891-892.
  11. ^ Službeni vojni list, broj 52, od 1. 11. (1924). str. 2153-2154.
  12. ^ Službeni vojni list, broj 54, od 1. 12. (1925). str. 1945-1946.
  13. ^ Službeni vojni list, broj 16, od 16. 4. (1927). str. 691-692.
  14. ^ Beogradske opštinske novine, broj 2, od 15. 1. 1930, str 102.
  15. ^ a b Dr Dragoslav Popović, Vreme, broj 2501, od 15. 12. (1928). str. 8.

Literatura uredi

  • Jevremović R. Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1.
  • Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941, Beograd : [b. i.], 1948 ([b. m. : b. i.]) Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2.
  • Živanov M., Srpska bibliografija : knjige : 1868-1944. Knj. 13, Petk – Pravila D., Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 1996 (Subotica : Birografika)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгослав_Ј._Поповић&oldid=26871625”