Drveni duvački instrumenti

Drveni duvački instrumenti (ita. Legni, nem. Holzblater, fra. instrument à vent de bois, engl. Wood-winds, rus. духовые инструменты) su grupa muzičkih instrumenata (poznati i kao aerofoni instrumenti od grč. αερο vazduh i φονος zvuk) kod kojih se zvuk proizvodi duvanjem, u većini slučajeva iz usta i pluća svirača. Strujanje vazduha pokreće na treperenje jezičke napravljene od trske. Oni se, iako se danas grade i od drveta i od metala ili kombinacije ova dva, nazivaju drvenim jer svi (osim saksofona) potiču od čisto drvenih instrumenata.

Duvački instrumenti u Muzeju muzike Barcelone.

Tenorski i sopranski saksofon

Reprezentativni instrumenti

Alto i tenorski saksofonski jezičak

Danas, glavni predstavnici ove grupe instrumenata, koji se sreću u klasičnoj muzici su:

• pikolo flauta (Piccolo Flauto – Picc.)
• flauta (Flauto – Fl.)
• oboa (Oboa – Ob.)
• engleski rog (Corno inglese – C.i.)
• klarinet (Clarinetto – Cl.)
• bas-klarinet (Clarinetto Basso – Cl.B.)
• saksofon (Saxofono – Sax.)
• fagot (Fagotto – Fg.)
• kontrafagot (Contrafagotto – Cfg.)

Uloga drvenih duvačkih instrumenata u orkestru je raznolika. Iako u tehničkom i izražajnom pogledu nemaju toliko široki raspon različitih mogućnosti kao gudački instrumenti, ipak se pojedinačni instrumenti, pored karakteristilnih boja, odlikuju i velikom pokretljivošću, a i čitav veliki zvučni fond orkestra u svim registrima pokriven tonovima proizvedenim na drvenim duvačima. Moguće ih je stoga primeniti u svakom momentu za svaku melodijsku liniju u bilo kom registru. Ipak, imaju, kao i limeni duvači jedan veliki nedostatak, a to je fizička ograničenost ljudskim dahom.

Brojni sastav drvenih duvača u orkestru zavisi od veličine orkestra i zahteva kompozitora. Obično se smatra da je u kamernim ili manjim orkestrima potreban i poželjan jednostruki sastav, odnosno po jedan predstavnik osnovne registarske varijante:

• jednostruki sastav
  • 1 flauta (Fl.)
  • 1 oboa (Ob.)
  • 1 klarinet (Cl.)
  • 1 fagot (Fg.)

U većim orkestrima, razlikuju se sledeći sastavi:

• dvojni sastav
  • 2 Fl.
  • 2 Ob.
  • 2 Cl.
  • 2 Fg.

(katkad se u ovom sastavu može predvideti da izvođač II flaute svira i pikolo flautu (označava se sa II Fl. muta in Picc. ), a takođe su moguće i II Ob. muta in C.i. (engleski rog), kao i II Cl. muta in Cl.B (bas-klarinet), što je ređi slučaj)

• trojni sastav (najčešći sastav)
  • 1 Picc.
  • 2 Fl. (ili 3 Fl., pri čemu III Fl. muta in Picc.)
  • 2 Ob.
  • 1 C.i. (ili 3 Ob., pri čemu III Ob. muta in C.i.)
  • 2 Cl.
  • 1 Cl.B. (ili 3 Cl., pri čemu III Cl. muta in Cl.B.)
  • 2 Fg.
  • 1 Cfg. (ili 3 Fg., pri čemu III Fg. muta in Cfg.)
• četvorni sastav
  • 1 Picc. (ređe IV Fl.)
  • 3 Fl. (ponekad III Fl. muta in Fl. contralto)
  • 3 Ob.
  • 1 C.i.
  • 3 Cl. (III Cl. muta in Cl. in E♭)
  • 1 Cl.B. (ređe IV Cl.)
  • 3 Fg.
  • 1 Cfg. (ređe IV Fg.)

Flaute

Flaute proizvode zvuk usmeravajući fokusiranu struju vazduha ispod ivice otvora u cilindričnoj cevi. Porodica flauta se mogu podeliti na dve podfamilije: otvorene flaute i zatvorene flaute.

Da bi proizveo zvuk sa otvorenom flautom, od svirača se traži da duva mlaz vazduha preko oštre ivice koja zatim cepa vazdušni tok. Ova podeljena vazdušna struja zatim deluje na vazdušni stub koji se nalazi u šupljini flaute, uzrokujući da vibrira i proizvodi zvuk. Primeri otvorenih flauta su poprečna flauta, panova frula i šakuhači. Drevne frule ove sorte, uključujući i bambusove, često su bile napravljene od cevastih delova biljaka kao što su trava, trska, bambus i izdubljene grane drveća. Kasnije su flaute pravljene od metala kao što su kalaj, bakar ili bronza. Moderne koncertne frule su obično napravljene od legure metala visokog kvaliteta, koje obično sadrže nikl, srebro, bakar ili zlato.

Da bi proizveo zvuk sa zatvorenom flautom, od svirača se traži da duva vazduh u kanal. Ovaj kanal deluje kao kanal koji dovodi vazduh do oštre ivice. Kao i kod otvorenih flauta, vazduh se tada cepa; ovo uzrokuje da stub vazduha unutar zatvorene flaute vibrira i proizvodi zvuk. Primeri ove vrste flaute uključuju kljunastu flautu, okarinu i orgulje.

Vidi još

• Aerofoni instrumenti
• Duvački instrumenti
• Spisak muzičkih instrumenata
• Podela muzičkih instrumenata

Literatura

• Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
• Schick, Steven (maj 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1. 
• Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8. 
• Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2. 
• Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Pristupljeno 5. 6. 2008 
• Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0. 
• Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Arhivirano iz originala 16. 11. 2006. g., Pristupljeno 7. 2. 2009 
• Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, S2CID 144800210, doi:10.1086/204771 
• Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8. 
• de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8. 
• Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris 
• Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1. 
• Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3. 
• Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8. 
• Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40 
• Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3. 
• Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6. .
• Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4. 
• Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, S2CID 220083771, doi:10.1126/science.276.5310.203g 
• West, M.L. (maj 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161 
• Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Arhivirano iz originala 11. 10. 2014. g. Pristupljeno 22. 1. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 22. 1. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 7. 11. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Goodman, Howard L. (2010). Xun Xu and the politics of precision in third-century AD China. Brill Publishers. str. 226. ISBN 978-90-04-18337-7. 
• Buchanan, Donna A. 2001. "Bulgaria §II: Traditional Music, 2: Characteristics of Pre-Socialist Musical Culture, 1800–1944, (iii): Instruments". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
• Crane, Frederick (1972). Extant Medieval Musical Instruments: A Provisional Catalogue by Types. Iowa City: University of Iowa Press. ISBN 978-0-87745-022-1. 
• Galway, James. Flute. Yehudi Menuhin Music Guides. Flute. London: Macdonald. 1982. ISBN 978-0-356-04711-9.  (cloth). Galway, James (1982). Flute. Macdonald. ISBN 978-0-356-04712-6.  (pbk.) New York. Flute. Schirmer Books. 1982. ISBN 978-0-02-871380-9.  Reprinted London: Kahn & Averill London: Khan & Averill. Galway, James (1990). Flute. Kahn & Averill. ISBN 978-1-871082-13-5. 
• Phelan, James, The Complete Guide to the [Flute and Piccolo], second edition. [S.l.]: Burkart-Phelan, Inc., 2004. Phelan, James (2004). The Complete Guide to the Flute and Piccolo. Burkart-Phelan, Incorporated. ISBN 978-0-9703753-0-8. 
• Putnik, Edwin. The Art of Flute Playing. Evanston, Illinois: Summy-Birchard Inc. Revised edition 1973, Princeton, New Jersey and Evanston, Illinois. Putnik, Edwin (1970). The Art of Flute Playing. Summy-Birchard Company. ISBN 978-0-87487-077-0. 
• Toff, Nancy (1985). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. New York: Charles's Scribners Sons. ISBN 978-0-684-18241-4.  Newton Abbot: David & Charles. Toff, Nancy (1985). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. David & Charles. ISBN 978-0-7153-8771-9.  Second Edition New York. The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. Oxford University Press. 1996. ISBN 978-0-19-510502-5. 
• Wye, Trevor (1988). Proper Flute Playing: A Companion to the Practice Books. London: Novello. ISBN 978-0-7119-8465-3. 
• Maclagan, Susan J. "A Dictionary for the Modern Flutist", Lanham, Maryland, USA. A Dictionary for the Modern Flutist. Scarecrow Press. 2009. ISBN 978-0-8108-6711-6. 
• von Hornbostel, Erich M.; Sachs, Curt (1914). „Abhandlungen und Vorträge. Systematik der Musikinstrumente. Ein Versuch.”. Zeitschrift für Ethnologie (na jeziku: nemački). 46. Berliner Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte. str. 582—590. Pristupljeno 12. 4. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hopkin, Bart (1996). Musical Instrument Design: Practical Information for Instrument Making. See Sharp Press. str. 85. ISBN 978-1-884365-08-9. 
• Randel, D.M. (1999). The Harvard Concise Dictionary of Music and Musicians. Harvard University Press reference library. Belknap Press. str. 12. ISBN 978-0-674-00084-1. 
• Nzewi, M.; Nzewi, O. (2007). A Contemporary Study of Musical Arts: Informed by African Indigenous Knowledge Systems. Centre for Indigenous Instrumental African Music and Dance (Ciimda). str. 98—106. ISBN 978-1-920051-62-4. 
• Nettl, B.; Miller, T.E.; Stone, R.M.; Williams, S.; Porter, J.; Rice, T. (1998). The Garland Encyclopedia of World Music: Southeast Asia. Garland reference library of the humanities ; v. 1169 (v. 8), 1191 (v. 5), 1193 (v. 2). Garland Pub. str. 28—30. ISBN 978-0-8240-6040-4. 
• Burgh, T.W. (2006). Listening to the Artifacts: Music Culture in Ancient Palestine. Bloomsbury Academic. str. 28—29. ISBN 978-0-567-02552-4. 
• Perono Cacciafoco, Francesco. (2019). A Prehistoric 'Little Goose': A New Etymology for the Word 'Ocarina'. Annals of the University of Craiova: Series Philology, Linguistics, XLI, 1-2: 356-369, Paper.

Spoljašnje veze

• How do Woodwind Instruments work
• Woodwind Fingering Chart
• Woodwind Reference – ClassicalMusicHomepage.com