Državni savet Kraljevine Jugoslavije

Državni savet Kraljevine Jugoslavije je bio vrhovni upravni sud u Kraljevini Jugoslaviji.

Delokrug

Državni savet Kraljevine Jugoslavije je kao vrhovni upravni sud nasledio Državni savet iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca čije je uređenje bilo propisano Zakonom o Državnom savetu i upravnim sudovima od 17. maja 1922. Zatim, prema Vidovdanskom ustavu (1921) postojao je Državni savet sa sledećim dužnostima: kao najviši upravni sud rešavao je o sporovima upravne prirode, kao upravni organ vrhovne državne uprave rešavao je o aktima upravne prirode za koje je bilo potrebno njegovo odobrenje, vršio je nadzornu vlast nad samoupravnim jedinicama, rešavao je sukobe o nadležnosti između državnih upravnih vlasti i između državnih i samoupravnih vlasti, rešavao je i o drugim pitanjima koja bi mu bila stavljena u nadležnost.

Državni savet je radio u sastavu odeljenja, a podela rada među njima se određivala svake godine. Odeljenja Državnog saveta:

• Prvo odeljenje — predmeti Predsedništva Ministarskog saveta, Ministarstva spoljnih poslova, predmeti Odeljenja vera Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, sve samoupravne stvari po zakonu o opštinama, samoupravni budžeti i sukobi nadležnosti;
• Drugo odeljenje — predmeti Ministarstva trgovine i industrije, Ministarstva prosvete, Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, Ministarstva poljoprivrede sa svim predmetima agrarne reforme bilo da je po istim odluku doneo ministar ili upravni sud;
• Treće odeljenje — predmeti Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva građevina i Odeljenja pošta i telegrafa Ministarstva saobraćaja;
• Četvrto odeljenje — carinski predmeti, trošarinski predmeti, svi sporovi po zakonu o taksama, predmeti po devizama i valutama, monopolske krivice bez obzira koji je upravni sud doneo odluku;
• Peto odeljenje — predmeti Ministarstva saobraćaja, Ministarstva šuma i rudnika, disciplinske krivice;
• Šesto odeljenje — personalni predmeti Ministarstva finansija (postavljenja, razvrstavanja, unapređenja, otpusti, penzije) i ostali administrativni predmeti Ministarstva finansija, svi predmeti po zakonu o neposrednom porezu bilo da je odluku doneo ministar ili upravni sud, kao i predmeti Ministarstva pravde.

Presude upravnih sudova su dolazile u odeljenja u koja su po samom predmetu spadale.

Predsednik Državnog saveta je mogao u cilju održavanja jednoobraznosti u pravosuđu u Državnom savetu prema potrebi sazivati Opštu sednicu Državnog saveta. Ona je mogla rešavati ako je bilo prisutno bar dve trećine svih članova. Odluke Opšte sednice bile su obavezne za odeljenja.

Sastav

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Državnom savetu i upravnim sudovima (1929) Državni savet je imao trideset članova. Članove je postavljao kralj na predlog predsednika Ministarskog saveta. Članovi Državnog saveta i upravnih sudova su mogli biti uklonjeni sa svoga mesta, prevedeni u druga zvanja državne službe i stavljeni u penziju kraljevim ukazom na predlog predsednika Ministarskog saveta odnosno ministra pravde.

Svaki upravni sud je imao svoga predsednika i potreban broj sudija. Oni su se postavljali kraljevim ukazom na predlog ministra pravde. Upravni sudovi su rešavali u odeljenjima od trojice sudija od kojih je jedan predsedavao. Raspored sudija u odeljenjima upravnih sudova su vršili predsednici upravnih sudova odnosno njihovi zamenici.

Vidi još

• Državni savet Kraljevine Srbije
• Državni savjet Kraljevine Crne Gore
• Kasacioni sud Kraljevine Jugoslavije