Državni udar 18. brimera
Državni udar 18. brimera 8. godine republike (9. novembar 1799) predstavlja događaj koji je označio kraj Francuske revolucije. Napoleon Bonaparta je nasilno preuzeo vlast ukinuvši direktorijum i Prvu francusku republiku. Republiku je nasledio konzulat u kome je sva vlast bila u rukama Napoleona.
Puč uredi
Nezadovoljna neodlučnošću Direktorijuma, krupna buržoazija je težila zavođenju jake vlasti koja bi je zaštitila od opasnosti zdesna (od rojalista), a naročito sleva (od demokrata). Tako se stvorila ideja o organizovanju novog državnog udara. Međutim, za to je bila potrebna vojska koju buržuji nisu imali. Napoleon Bonaparta nije bio jedini kandidat buržoazije za diktatora. Međutim, general Žuber je poginuo u bici kod Novia, a general Moro je odbio da primi ulogu koja mu je poverena.
Pošto je predao komandu nad vojskom u Egiptu, Napoleon se 13. oktobra 1799. godine iskrcao u Francuskoj. Stanovništvo ga je svečano dočekao. Čim je stigao u Pariz, Napoleon je počeo sa organizovanjem puča. Mnogi liferanti i bankari su mu pozajmili novac. Dva člana direktorijuma, Sijeses i Rože-Diko, takođe su bili na njegovoj strani.
Do državnog udara došlo je 18/19. brimera 8. godine republike. Preostali članovi direktorijuma (Baras, Goje i Mulen) nisu se ni najmanje usprotivili Napoleonovom nasilnom preuzimanju vlasti. Pod izgovorom lažne "jakobinske zavere" Bonaparta se proglasio komandantom vojske u pariskom vojnom okrugu. Savet starijih i Save pet stotina bili su preseljeni u gradić Sen Klu. Okupljena vojska bila je pod komandom Napoleonovih rođaka. Levo, demokratsko krilo Saveta pet stotina neprijateljski je dočekalo Napoleona vičući "Dole diktator", "Dole tiranin". Nekoliko poslanika ga je fizički napalo i isteralo iz dvorane. Napoleonov brat, Lisjen Bonaparta, ubedio je vojsku da su poslanici potplaćeni od Engleske. Vojnici su isterali poslanike iz dvorane. Uveče su pohvatani i primorani da potpišu odluku o ukidanju Direktorijuma. Vlast je predata trojici konzula - Bonaparti, Sijesesu i Rože-Dikou. Prva francuska republika prestala je da postoji. Nasledio ju je Francuski konzulat (1799—1804). U francuskoj istoriji započeo je novi period - period duge vojne diktature Napoleona Bonaparte.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.
