Drugi rusko-persijski rat

Persijski pohod ili ekspedicija Katarine Velike, uz Persijski pohod Petra Velikog, bio je još jedan u nizu rusko-persijskih ratova vođenih u 18. veku koji u tom momentu nije prouzrokovao trajne i odlučujuće posledice po obe strane.

Drugi ruski pohod na Persiju
Vreme 29. april — 24. decembar 1796. Mesto Iran, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan Ishod Ruska pobeda
Sukobljene strane
Ruska Imperija	Persijsko carstvo (Kadžarska dinastija)
Komandanti i vođe
Katarina Velika, Valerijan Zubov,	Muhamed-han Kadžar
Jačina
13.000 vojnika	nepoznato
Žrtve i gubici
2.150 ljudi	nepoznato

Poslednje decenije 18. veka bile su obeležene stalnim borbama između rivalski nastrojenih pretendenata na čuveni Paunov presto Persijskog carstva. Katarina Velika je ovu situaciju iskoristila da stekne prednost nad dezorganizovanom Persijom i uspostavi svoju kontrolu nad slabo organizovanim oblasnim delovima Kavkaza. Gruzijsko kraljevstvo konačno 1738. godine postaje ruski protektorat, kada je Iraklije II, gruzijski kralj, potpisao Georijevski sporazum, kojim je ruska carica garantovala da će ga Rusija braniti u slučaju persijskog napada. Šamhal (vladarska titula u Dagestanu) od Tarkija prihvatio je rusko vođstvo, i njenu zaštitu tri godine kasnije.

Sa ustoličenjem Muhamed-han Kadžara za persijskog šaha 1794. godine, politička klima se znatno izmenila. On je stavio tačku na period dinastičkih sukoba, nastavljajući sa sve čvršćim uticajem, kako bi zadržao Kavkaz, pustošio je Gruziju (u Krcanijskoj bici), pretvorivši njenu prestonicu Tbilisi 1795. godine u šaku pepela, spalivši je do temelja. Sa zakašnjenjem, Katarina Velika je uspela da organizuje pohod, tj. da pokrene kaznenu ekspediciju protiv persijskog šaha.

Iako su mnogi očekivali da će odlično uvežbani korpus koji je brojao 13.000 ljudi predvoditi iskusni general Gudovič, carica je uprkos tome poslušala savet svog ljubavnika, kneza Zubova, i poverila komandu njegovom mladom i ne tako iskusnom bratu, grofu Valerijanu Zubovu. Ruske trupe koje su bile poslate iz Kizljara u aprilu 1796. munjevito su upale u ključno utvrđenje Derbent 10. maja i zauzele ga. Taj podvig bio je veličan čak i opisan od strane dvorskog poete Gavrila Romanoviča Deržavina, u njegovoj poznatoj odi; on je kasnije ogorčeno komentarisao neslavan povratak Zubova iz pohoda u još jednoj svojoj izuzetnoj pesmi.

Sredinom juna, Zubovljeve trupe zauzele su bez većeg otpora većinu teritorije današnjeg Azerbejdžana, uključujući tri glavna grada — Baku, Šemahu i Gandžu. Do novembra su napredovale i bile stacionirane na ušću reka Araks i Kura, postavljene za kopneni napad, i dalji ulazak u dubinu persijskog carstva.

To se dešavalo istog meseca kada je i ruska carica Katarina Velika preminula, nasledio ju je njen sin Pavle I, koji je prezirao Zubova, i imao druge planove za vojsku (tajni plan pohoda na Indiju, bolje poznat kao Pavlov indijski marš, što je bio pokušaj ukidanja engleske dominacije u Indiji), pa je zbog toga naredio snagama da se povuku nazad u Rusiju. Ovim potezom izazvao je nezadovoljstvo i neprijateljstvo još uvek uticajnog Zubova kao i drugih oficira koji su učestvovali u pohodu, a mnogi od njih će se naći među zaverenicima i organizatorima Pavlovog ubistva pet godina kasnije.

Vidi još

• Prvi rusko-persijski rat (1722—1723)

Literatura

• Gen. V.A. Potto (2006). The Caucasian Wars of Russia from the 16th century onward. Volumes 1-5. SPb, 1885-86, reprinted in. ISBN 978-5-9524-2107-3.