Википедија

Druzi

Druzi[18] su ezoterička, monoteistička religijska zajednica sa oko milion ljudi, koja se nalazi prevashodno na prostoju Sirije, Libana, Izraela i Jordana. Oni smatraju da je Šuajb predak Druza, te ga poštuju kao svog duhovnog osnivača i glavnog proroka.[19][20][21][22][23] Ova religija je zasnovana na učenjima Hamze ibn Ali ibn Ahmada, fatimidskog kalifa El Hakim bi Amr Alaha i drevnih grčkih filozofa kao što su Platon, Aristotel, Pitagora i Zenon iz Kitijuma.[24][25] Druzi su ezoterična etnoreligijska grupa koja govori arapski[26][27] poreklom iz zapadne Azije i koji se samoidentifikuju kao Narod monoteizma (Al-Muvahidun).[28]

Druzi
موحدّون دروز


Druska zvezda i druska zastava
Ukupna populacija
≈800.000[1][2][3] to 2.000.000[4]
Osnivač
Hamza imb Ali ibn Ahmad[5] i El Hakim bi Amr Alah[6]
Regioni sa značajnom populacijom
 Sirija600,000[7][8]
 Liban250,000[9]
 Izrael143,000[10]
 Venecuela60,000[11]
 Sjedinjene Države50,000[12]
 Kanada25,000[13]
 Jordan20,000[14]
 Australija20,000[15]
 Njemačka10,000[16]
Religije
druizam
Sveti spisi
Poslanice mudrosti (Rasa'il al-hikma)
Jezici
Video snimci iz arhive Izraelskog kanala 2 Izraelske novinske kompanije na kojima se vide izraelski druzi u tradicionalnoj odeći. Prikazane su zastave Druza.

Poslanice mudrosti su osnovni i centralni tekst druzke vere.[29] Vera Druza uključuje elemente ismailizma, ogranka šiizma,[30] gnosticizma,[31][32] hrišćanstva,[31][32] zoroastrizma,[33][34] budizma,[35][36] hinduizma,[37][38] novoplatonizma,[31][32] pitagorejanizma,[37][38] i drugih filozofija i verovanja, stvarajući zasebnu i tajanstvenu teologiju zasnovanu na ezoteričnoj interpretaciji spisa, koja naglašava ulogu uma i istinitosti.[28][38] Druzi veruju u teofaniju i reinkarnaciju ili preseljenje duše.[39] Druzi veruju da se na kraju ciklusa ponovnog rađanja, koji se postiže uzastopnim reinkarnacijama, duša sjedinjuje sa kosmičkim umom (al-ʻaql al-kullī).[40]

Iako se vera prvobitno razvila iz ismailizma, Druzi se ne identifikuju kao muslimani.[41][42][43] Druzi se teološki razlikuju od muslimana zbog svog eklektičnog sistema doktrina,[44][43] kao što su verovanje u teofaniju i reinkarnaciju, a oni ne prihvataju niti prate pet stubova islama.[43]

Vera Druza je jedna od glavnih verskih grupa na Levantu, sa između 800.000 i milion pristalica. Najviše ih ima u Libanu, Siriji i Izraelu, sa malim zajednicama u Jordanu. Oni čine 5,5% stanovništva Libana, 3% Sirije i 1,6% Izraela. Najstarije i najgušće naseljene zajednice Druza postoje u planini Liban i na jugu Sirije oko Džabal al Druza (doslovno „Planina Druza“).[45] Druški društveni običaji se znatno razlikuju od običaja muslimana i današnjih urbanizovanijih hrišćana. Poznato je da formiraju usko povezane, kohezivne zajednice koje ne dopuštaju u potpunosti pristup onima koji nisu Druzi.

Zajednica Druza igrala je kritično važnu ulogu u oblikovanju istorije Levanta, gde i dalje igra značajnu političku ulogu. Kao verska manjina u svakoj zemlji u kojoj se nalaze, često su bili izloženi progonima različitih muslimanskih režima.[46] Nedavno su Druzi bili na meti islamskih ekstremista.[47][48]

Karakteristike uredi

 
Druzijka

Religija Druza je jedan oblik islama, ali sa specifičnim elementima gnostičkih i neoplatonskih filozofija. Oni koriste arapski jezik i imaju slične obrasce društvenog ponašanja kao i Arapi u regionu. Većina muslimana ih ne smatra pripadnicima islama, iako oni sebe vide kao muslimane. Najveći broj Druza sebe smatra Arapima (uz izuzetak Druza u Izraelu). Zatvorena su zajednica, priliv novih vernika nije dopušten, a brak sa osobom druge veroispovesti automatski za sobom povlači ekskomunikaciju iz zajednice. Druzima se, dakle, po zakonima te vere smatraju samo osobe čiji je svaki predak potekao od prvih konvertita, tj. iz početnog perioda ove religije, kad je konverzija u novu veru bila dopuštena svakom ko je to želeo. [49]

Druzi nazivaju sebe Ahl el Tavhid ili el muvahhidun, narod monoteizma. Nazvani su po Muhamedu ad Daraziju, koji je 1017. osnovao religiju i koji je šestog fatimidskog halifa u Egiptu el Hakima (996—1021), proglasio inkarnacijom božanstva. Iako Druzi svoju nauku čuvaju u strogoj tajnosti — njena suština poznata je samo sloju odabranih (uqqual) — zna se da ta monoteistička religija predstavlja kombinaciju islamskih, jevrejskih, hrišćanskih, neoplatonističkih i iranskih elemenata.

Druzi veruju u preseljenje duša (metempsihoza) i Poslednji sud. Žive u konzervativnom, feudalno-patrijarhalnom društvenom uređenju, pod vođstvom uglednih plemićkih porodica. Zabranjena je poligamija, uživanje alkohola i pušenje. Poznati su po patrijarhalnom moralu i ratobornosti.

Istorija uredi

Godine 1519. priznali su suverenitet Turske, ali su i dalje imali delimičnu autonomiju. Emirom je 1585. imenovan Druz Fakh ad-Din-, koji je 1633. pogubljen posle neuspelog pokušaja da se osamostali. U 18. veku problem svog osamostaljenja Druzi su pokušali rešiti vezujuće se sa Britancima (emir Bašir, (1788—1840). Antagonizam Druza i hrišćanske sekte Maronita je došao do izražaja i 1860. u ratu, u kojem su Druzi, podržani od Velike Britanije i Porte, na području Sirije i Libana pobili oko 11.000 Maronita. Masakr je prekinula intervencija francuske vojske. Na zahtev Francuske jedan deo Druza, preseljen je u Hauran, danas po Druzima nazvan Džabal ad Duruz.

Posle Prvog svetskog rata Druzi su u Džabal ad Duruzu proglasili nezavisnost u okviru francuskog mandata nad Sirijom. Kad je francuska uprava 1923. počela s uvođenjem administrativnih i socijalnih reformi i dirnula u tradicije i plemićku hijerarhiju Druza, izbio je 1925. ustanak predvođeni njihovim sultanom el Atraš. Ustanak je brzo zahvatio čitavu Siriju i deo Libana, a zauzet je i Damask. Borbe su trajale do sredine 1927. kada su Francuzi uspeli savladati ustanike, a sultan je otišao u Transjordaniju. Autonomija Druza je bila smanjena, a francuska kontrola pojačana.

Druzi su u Izraelu bili organizovani kao autonomna verska opština sa vlastitom upravom i verskim sudovima.

Reference uredi

  1. ^ Carl Skutsch (7. 11. 2013). Skutsch, Carl, ur. Encyclopedia of the World's Minorities. Routledge. str. 410. ISBN 978-1-135-19388-1. „Total Population: 800,000” 
  2. ^ Robert Brenton Betts (1. 1. 1990). The Druze (illustrated, reprint, revised izd.). Yale University Press. str. 55. ISBN 978-0-300-04810-0. „The total population of Druze throughout the world probably approaches one million.” 
  3. ^ Donna Marsh (11. 5. 2015). Doing Business in the Middle East: A cultural and practical guide for all Business Professionals (revised izd.). Hachette UK. ISBN 978-1-4721-3567-4. „It is believed there are no more than 1 million Druze worldwide; most live in the Levant.” 
  4. ^ Samy Swayd (10. 3. 2015). Historical Dictionary of the Druzes (2 izd.). Rowman & Littlefield. str. 3. ISBN 978-1-4422-4617-1. „The Druze world population at present is perhaps nearing two million; ...” 
  5. ^ Hendrix, Scott; Okeja, Uchenna, ur. (2018). The World's Greatest Religious Leaders: How Religious Figures Helped Shape World History [2 volumes]. ABC-CLIO. str. 11. ISBN 978-1440841385. 
  6. ^ Daftary, Ferhad. „ḤĀKEM BE-AMR-ALLĀH”. Encyclopædia Iranica. Pristupljeno 27. 4. 2016. 
  7. ^ „Syria region map” (PNG). gulf2000.columbia.edu. 
  8. ^ Irshaid, Faisal (19. 6. 2015). „Syria's Druze under threat as conflict spreads”. BBC News. 
  9. ^ Lebanon – International Religious Freedom Report 2008 U.S. Department of State. Retrieved on 2013-06-13.
  10. ^ „The Druze population in Israel – a collection of data on the occasion of the Prophet Shuaib holiday” (PDF). CBS – Israel. Israel Central Bureau of Statistics. 2019-04-17. Pristupljeno 2019-05-08. 
  11. ^ „Tariq Alaiseme [reportedly to be] vice-president of Venezuela” (na jeziku: arapski). Aamama. 2013. : Referring governor Tareck El Aissami.
  12. ^ Druze Traditions, Institute of Druze Studies, Arhivirano iz originala 14. 1. 2009. g. 
  13. ^ „Dating Druze: The struggle to find love in a dwindling diaspora”. www.cbc.ca. Pristupljeno 1. 5. 2019. 
  14. ^ International Religious Freedom Report, US State Department, 2005 
  15. ^ „Druze Population of Australia by Place of Usual Residence (2006)”. Australian Bureau of Statistics. Pristupljeno 27. 7. 2010. 
  16. ^ „Drusentum - Die geheime Religion (2020)”. Deutschlandfunk. Pristupljeno 5. 1. 2021. 
  17. ^ Berdichevsky, Norman (2004-02-13). Nations, Language and Citizenship. McFarland. ISBN 978-0-7864-2700-0. 
  18. ^ „Definition of druze”. Dictionary.com. 2013-07-18. Pristupljeno 2019-08-26. 
  19. ^ Corduan, Winfried (2013). Neighboring Faiths: A Christian Introduction to World Religions. str. 107. ISBN 978-0-8308-7197-1. 
  20. ^ Mackey, Sandra (2009). Mirror of the Arab World: Lebanon in Conflict. str. 28. ISBN 978-0-393-33374-9. 
  21. ^ Lev, David (25. 10. 2010). „MK Kara: Druze are Descended from Jews”. Israel National News. Arutz Sheva. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  22. ^ Blumberg, Arnold (1985). Zion Before Zionism: 1838–1880. Syracuse, NY: Syracuse University Press. str. 201. ISBN 978-0-8156-2336-6. 
  23. ^ Rosenfeld, Judy (1952). Ticket to Israel: An Informative Guide. str. 290. 
  24. ^ Léo-Paul Dana (1. 1. 2010). Entrepreneurship and Religion. Edward Elgar Publishing. str. 314. ISBN 978-1-84980-632-9. 
  25. ^ Terri Morrison; Wayne A. Conaway (24. 7. 2006). Kiss, Bow, Or Shake Hands: The Bestselling Guide to Doing Business in More Than 60 Countries  (illustrated izd.). Adams Media. str. 259. ISBN 978-1-59337-368-9. 
  26. ^ Chatty, Dawn (2010-03-15). Displacement and Dispossession in the Modern Middle East. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81792-9. 
  27. ^ Simon Harrison (2006). Fracturing Resemblances: Identity and Mimetic Conflict in Melanesia and the West. Berghahn Books. str. 121—. ISBN 978-1-57181-680-1. 
  28. ^ a b Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions . Merriam-Webster, Inc. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  29. ^ Nejla M. Abu Izzeddin (1993). The Druzes: A New Study of their History, Faith, and Society. BRILL. str. 108. ISBN 978-90-04-09705-6. 
  30. ^ Daftary, Farhad (2013-12-02). A History of Shi'i Islam. I.B.Tauris. ISBN 978-0-85773-524-9. 
  31. ^ a b v Quilliam, Neil (1999). Syria and the New World Order. Michigan University press. str. 42. ISBN 9780863722493. 
  32. ^ a b v The New Encyclopaedia Britannica . Encyclopaedia Britannica. 1992. str. 237. ISBN 9780852295533. „Druze religious beliefs developed out of Isma'ill teachings. Various Jewish, Christian, Gnostic, Neoplatonic, and Iranian elements, however, are combined under a doctrine of strict monotheism.” 
  33. ^ Philip Khuri Hitti (1928). The Origins of the Druze People and Religion: With Extracts from Their Sacred Writings. Library of Alexandria. str. 27—. ISBN 978-1-4655-4662-3. 
  34. ^ Kamāl Sālibī (2005). The Druze: realities & perceptions. Druze Heritage Foundation. str. 186 190. ISBN 978-1-904850-06-9. 
  35. ^ Claude Reignier Conder (20. 9. 2018). Palestine. BoD – Books on Demand. str. 80—. ISBN 978-3-7340-3986-7. 
  36. ^ Al-Rāfidān. Kokushikan Daigaku, Iraku Kodai Bunka Kenkyūjo. 1989. str. 2—. 
  37. ^ a b Rosenthal, Donna (2003). The Israelis: Ordinary People in an Extraordinary Land. Simon and Schuster. str. 296. ISBN 978-0-684-86972-8. 
  38. ^ a b v Kapur, Kamlesh (2010). History of Ancient India. Sterling Publishers Pvt. Ltd. ISBN 978-81-207-4910-8. 
  39. ^ Nisan 2002, str. 95.
  40. ^ „Druze”. druze.org.au. 2015. Arhivirano iz originala 14. 2. 2016. g. 
  41. ^ James Lewis (2002). The Encyclopedia of Cults, Sects, and New Religions. Prometheus Books. Pristupljeno 13. 5. 2015. 
  42. ^ „Are the Druze People Arabs or Muslims? Deciphering Who They Are”. Arab America (na jeziku: engleski). Arab America. 8. 8. 2018. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  43. ^ a b v De McLaurin, Ronald (1979). The Political Role of Minority Groups in the Middle East. Michigan University Press. str. 114. ISBN 9780030525964. „Theologically, one would have to conclude that the Druze are not Muslims. They do not accept the five pillars of Islam. In place of these principles the Druze have instituted the seven precepts noted above..” 
  44. ^ „Druze”. Britannica. 
  45. ^ Radwan, Chad K. (jun 2009). „Assessing Druze identity and strategies for preserving Druze heritage in North America”. Scholar Commons. 
  46. ^ J. Stewart, Dona (2008). The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives. Routledge. str. 33. ISBN 9781135980795. 
  47. ^ Al-Khalidi, Suleiman. „Calls for aid to Syria's Druze after al Qaeda kills 20”. Reuters. 
  48. ^ „Syria: ISIS Imposes 'Sharia' on Idlib's Druze”. Arhivirano iz originala 20. 05. 2015. g. Pristupljeno 18. 07. 2021. 
  49. ^ Faith in the Holy Land -- the Druze community. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Druzi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друзи&oldid=27551118”