Википедија

Društveni ugovor

концепт у политичкој филозофији

Društveni ugovor je politički i filozofski koncept kojim se objašnjava odnos između pojedinaca i vlasti. Zagovornici teorije društvenog ugovora tvrde da se pojedinci ujedinjuju u političku zajednicu na osnovu uzajamne saglasnosti i pristajanja da se pridržavaju zajedničkih pravila i da prihvate određene obaveze kako bi zaštitili sebe i jedni druge od nasilja i drugih nepravdi.

Teorija društvenog ugovora je igrala značajnu ulogu u nastanku ideje da se politička vlast mora zasnivati na saglasnosti onih kojima se vlada. Polazna tačka većine teorija društvenog ugovora je heurističko ispitivanje uslova života ljudi bez ikakvog političkog poretka, koje se obično naziva „prirodno stanje“. U ovom stanju, delovanje pojedinaca je uslovljeno isključivo njihovom ličnom moći i savesti. Od ove zajedničke polazne tačke, teoretičari društvenog ugovora nastoje da pokažu, na različite načine, zašto bi se racionalni pojedinac dobrovoljno odrekao svoje prirodne slobode da bi uživao prednosti političkog poretka.

Teorije društvenog ugovora ističu da su ljudi po prirodi jednaki i da nijedan društveni zakon ne može da dovede u pitanje zakone prirode. Pošto su jednaki i slobodni, ljudi mogu da odluče na koji način će urediti međusobne odnose i uopšte kako će živeti. Oni „potpisuju ugovor“ kojim uspostavljaju društvo koje im odgovara. S obzirom na to da ugovor, kao pravni akt, mogu da potpišu samo slobodni i jednaki građani, oni samim tim činom uspostavljaju i odgovarajuće društvo — građansko društvo.

Feminističke teoretičarke smatraju da je funkcija teorije društvenog ugovora da predstavlja dokaz o navodnom ugovornom karakteru modernog patrijarhata, odnosno dobrovoljnosti svih učesnika.[1][2][3][4] One smatraju da se dobrovoljnost mnogih učesnika mora dovesti u pitanje, a pre svega dobrovoljnost žena koje teorija društvenog ugovora uopšte ne pominje. Njihov argument leži u objašnjenju da ova priča nije suštinski priča o svim članovima društva, već je to patrijarhalna priča o pravima jednog pola, muškog, da vrši vlast nad ženama.[5]

Predstavnici uredi

Tomas Hobs (1651), Džon Lok (1689) i Žan-Žak Ruso (1762) su najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora. Svaki od njih je izvukao sasvim različite zaključke o prirodi političke vlasti. Hobs se zalagao za apsolutnu monarhiju, Lok je zastupao prirodna prava, a Ruso je govorio o kolektivnom suverenitetu koji je nazivao „opšta volja“.

Tomas Hobs kaže da je čovek po prirodi sebičan i zao i teži da ostvari svoje potrebe nezavisno od drugih ljudi, ali pošto su svi ljudi takvi, oni se svesno i dobrovoljno odlučuju da ograniče svoju slobodu kako bi dobili garanciju za sopstvenu egzistenciju. Zato oni sklapaju sporazum, ugovor kojim stvaraju društvo. Sva svoja prava prenose na državu i vladara koji vlada u njihovom interesu i kome su dužni da se pokoravaju. Takvu državu Hobs naziva Levijatan i kaže da pojedinac praktično nema drugog izlaza nego da se za nju opredeli.[6][7][8][9][10][11][12]

Baruh de Spinoza, za razliku od Hobsa, daje liberalniju, demokratskiju verziju teorije društvenog ugovora. On smatra da ljudi ne prenose sva prava, već zadržavaju pravo na slobodu savesti, dostojanstvo i svojinu. To su neotuđiva prava čoveka.

Džon Lok, engleski teoretičar, ističe da je pravo na svojinu neotuđivo pravo čoveka. Po njemu, društveni ugovor se odnosi samo na onoga ko ga je potpisao, to jest ne prenosi se na potomke. On takođe razvija ideju o podeli vlasti na zakonodavnu i izvršnu vlast. Lokov koncept društvenog ugovora je upotrebljen u Deklaraciji nezavisnosti SAD.

Žan-Žak Ruso, francuski filozof, smatra da su ljudi po prirodi dobri, ali da ih društvo kvari. U skladu sa tim, on je veliki protivnik privatne svojine. Zalaže se za uspostavljanje takvog društva u kojem će ljudi moći da sačuvaju svoja prirodna prava na slobodu, jednakost i ravnopravnost, u kojoj se prava ne prenose, već je sam narod nosilac suvereniteta koji je nedeljiv i neotuđiv. Rusoove ideje su posle Francuske buržoaske revolucije ugrađene u Jakobinski ustav.

Pojmove društvenog ugovora su nedavno koristili, u sasvim drugačijem smislu, mislioci kao što je Džon Rols.

Sociobiologija uredi

Iako je teorija društvenog ugovora nastala u cilju razumevanja ljudskog društva, sociobiolozi smatraju da je ovaj pojam pogodan i za razumevanje društvenosti pojedinih vrsta, pa čak i odnosa simbioze.[13]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Definition of PATRIARCHY”. Merriam-Webster Dictionary (na jeziku: engleski). 
  2. ^ „patriarchy”. Britannica (na jeziku: engleski). 
  3. ^ „Meaning of patriarchy in English”. Cambridge Dictionary. 
  4. ^ Walby, Sylvia (maj 1989). „Theorising Patriarchy”. Sociology. 23 (2): 213—234. JSTOR 42853921. S2CID 220676988. doi:10.1177/0038038589023002004 — preko JSTOR. 
  5. ^ Rečnik osnovnih feminističkih pojmova, Dr. Zorica Mršević, IP "Žarko Albulj", Beograd, 1999.
  6. ^ Glen Newey, Routledge Philosophy GuideBook to Hobbes and Leviathan, Routledge, 2008, p. 18.
  7. ^ Leviathan, sive De materia, forma, & potestate civitatis ecclesiasticae et civilis. Many passages in the Latin version differ from the English version.)
  8. ^ Thomas Hobbes: Leviathan – Oxford University Press Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2015).
  9. ^ Thomas, Hobbes (2006). Thomas Hobbes : Leviathan. Rogers, G. A. J.,, Schuhmann, Karl (A critical izd.). London: Bloomsbury Publishing. str. 12. ISBN 9781441110985. OCLC 882503096. 
  10. ^ Hilary Brown, Luise Gottsched the Translator, Camden House, 2012, p. 54.
  11. ^ It's in this edition that Hobbes coined the expression auctoritas non veritas facit legem, which means "authority, not truth, makes law": book 2, chapter 26, p. 133.
  12. ^ „Hobbes's Moral and Political Philosophy”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2018.  (Retrieved 11 March 2009)
  13. ^ Edward O. Wilson, Sociolology: the New Systhesis. . Belknap Press of Harvard University Press. 2000. ISBN 978-0-674-00089-6. 

Literatura uredi

  • Ankerl, Guy. Towards a Social Contract on a Worldwide Scale: Solidarity contracts. Research series. Geneva: International Institute for Labour Studies [Pamphlet], 1980. ISBN 92-9014-165-4..
  • Carlyle, R. W. A History of mediæval political theory in the West. Edinburgh London: W. Blackwood and sons, 1916.
  • Falaky, Faycal (2014). Social Contract, Masochist Contract: Aesthetics of Freedom and Submission in Rousseau. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-1-4384-4989-0
  • Gierke, Otto Friedrich Von and Ernst Troeltsch. Natural Law and the Theory of Society 1500 to 1800. Translated by Sir Ernest Barker, with a Lecture on "The Ideas of Natural Law and Humanity", by Ernst Troeltsch. Cambridge: The University Press, 1950.
  • Gough, J. W.. The Social Contract. Oxford: Clarendon Press. 1936.
  • Harrison, Ross. Hobbes, Locke, and Confusion's Empire: an Examination of Seventeenth-Century Political Philosophy. Cambridge University Press, 2003.
  • Hobbes, Thomas. Leviathan. 1651. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. новембар 2010)
  • Locke, John. Second Treatise on Government 1689.
  • Narveson, Jan; Trenchard, David (2008). „Contractarianism/Social Contract”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 103—05. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n66. 
  • Pettit, Philip. Republicanism: A Theory of Freedom and Government. NY: Oxford U.P., 1997. ISBN 0-19-829083-7., Oxford: Clarendon Press, 1997
  • Pufendorf, Samuel, James Tully and Michael Silverthorne. Pufendorf: On the Duty of Man and Citizen according to Natural Law. Cambridge Texts in the History of Political Thought. Cambridge University Press 1991.
  • Rawls, John. A Theory of Justice (1971)
  • Riley, Patrick. "How Coherent is the Social Contract Tradition?" Journal of the History of Ideas 34: 4 (Oct. – Dec., 1973): 543–62.
  • Riley, Patrick. Will and Political Legitimacy: A Critical Exposition of Social Contract Theory in Hobbes, Locke, Rousseau, Kant, and Hegel. Cambridge, Massachusetts : Harvard University Press, 1982.
  • Riley, Patrick. The Social Contract and Its Critics, chapter 12 in The Cambridge History of Eighteenth-Century Political Thought. Eds. Mark Goldie and Robert Wokler. Vol 4 of The Cambridge History of Political Thought. Cambridge University Press, 2006. pp. 347–75.
  • Rousseau, Jean-Jacques. The Social Contract, or Principles of Political Right (1762)
  • Scanlon, T. M. 1998. What We Owe To Each Other. Cambridge, Massachusetts
  • Leviathan. Revised Edition, eds. A.P. Martinich and Brian Battiste. Peterborough, ON: Broadview Press, 2010. ISBN 978-1-55481-003-1.[1] Arhivirano 6 mart 2016 na sajtu Wayback Machine
  • Leviathan: Or the Matter, Forme, and Power of a Commonwealth Ecclesiasticall and Civill, ed. by Ian Shapiro (Yale University Press; 2010).
  • Leviathan, Critical edition by Noel Malcolm in three volumes: 1. Editorial Introduction; 2 and 3. The English and Latin Texts, Oxford University Press, 2012 (Clarendon Edition of the Works of Thomas Hobbes).
  • Bagby, Laurie M. Hobbes's Leviathan : Reader's Guide, New York: Continuum, 2007.
  • Baumrin, Bernard Herbert (ed.) Hobbes's Leviathan – interpretation and criticism Belmont, CA: Wadsworth, 1969.
  • Cranston, Maurice. "The Leviathan" History Today (Oct 1951) 1#10 pp. 17–21
  • Harrison, Ross. Hobbes, Locke, and Confusion's Masterpiece: an Examination of Seventeenth-Century Political Philosophy. Cambridge University Press, 2003.
  • Hood, Francis Campbell. The divine politics of Thomas Hobbes – an interpretation of Leviathan, Oxford: Clarendon Press, 1964.
  • Johnston, David. The rhetoric of Leviathan – Thomas Hobbes and the politics of cultural transformation, Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1986.
  • Newey, Glen. Routledge Philosophy Guidebook to Hobbes and Leviathan, New York: Routledge, 2008.
  • Rogers, Graham Alan John. Leviathan – contemporary responses to the political theory of Thomas Hobbes Bristol: Thoemmes Press, 1995.
  • Schmitt, Carl. The Leviathan in the state theory of Thomas Hobbes – meaning and failure of a political symbol, Chicago: The University of Chicago Press, 2008 (earlier: Greenwood Press, 1996).
  • Springborg, Patricia. The Cambridge Companion to Hobbes's Leviathan, Cambridge: Cambridge University Press, 2007.
  • Windolph, Francis Lyman. Leviathan and natural law, Princeton NJ: Princeton University Press, 1951.
  • Zagorin, Perez. Hobbes and the Law of Nature, Princeton: Princeton University Press, 2009.
  • E. F. Paul, F. D. Miller Jr., and J. Paul, eds., The New Social Contract: Essays on Gauthier (Oxford: Blackwell, 1988).
  • Peter Vallentyne, ed., Contractarianism and Rational Choice: Essays on David Gauthier's Morals by Agreement (New York: Cambridge University Press, 1991.)
  • David Gauthier and Robert Sugden, eds., Rationality, Justice and the Social Contract: Themes from Morals by Agreement (Hertfordshire: Harvester Wheatsheaf, 1993).
  • Christopher W. Morris, and Arthur Ripstein, eds., Practical Rationality and Preference: Essays for David Gauthier (New York: Cambridge University Press, 2001)
  • John G. Messerly, "Constrained Maximizers in Iterated Contexts," Southwest Philosophy Review, 1994, 107–111.
  • John G. Messerly, "The Omission of Unconditional Cooperators: A Critique of Gauthier’s Argument for Constrained Maximization," Philosophical Studies 67, 1992, 19–39.

Spoljašnje veze uredi

 
Društveni ugovor na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друштвени_уговор&oldid=27558048”