Društvo Zaštita devojaka
Društvo Zaštita devojaka osnovano je u Beogradu 1924. godine od strane nekoliko gospođa, sa ciljem da pomažu i prihvate mlade devojke, koje su iz raznih razloga ostale same i nezaštićene.[1] Društvo je imalo dom gde su smeštene pitomice i njega je besplatno ustupilo gradsko poglavarstvo Beograda. Rad uprave društva bio je podeljen na tri sekcije[1]:
- starateljska sekcija - čija je uloga bila da prima molbe za prijem devojaka, da proverava svaki slučaj, da prima pitomice i da o svom radu referiše na sednicama Upravnog odbora
- finansijsko-ekonomska sekcija - koja se starala o materijalnim sredstvima za izdržavanje pitomica, kao i o organizovanju događaja i prikupljanju priloga
- vaspitno-higijenska sekcija - koja se starala o zdravlju i vaspitanju pitomica, njihovoj ishrani i čistoći i o držanju poučnih predavanja
Pre prijema u dom sve pitomice se podvrgavaju lekarskom pregledu, zatim starateljska sekcija razmatra dosijea, izdaje nalog povereniku da isti proveri i daje upravi predlog o prijemu. Iako udruženje nije raspolagalo velikim sredstvima, ipak je uspevalo da pitomicama obezbedi dobre uslove za život. Svaka od njih imala je zaseban krevet, a o njihovoj ishrani se posebno vodilo računa da bude zdrava i raznovrsna. Imale su pet obroka dnevno, četiri dana nedeljno dobijale su hranu sa mesom, a ostalim danima i slatkiše.[1] Starije pitomice same kuvaju pod nadzorom upravnice, koja kao stručnjak rukovodi domaćičkim tečajem. Pitomice su poslove u domu obavljale po redarstvu, a poslovi su bili raspoređeni prema fizičkim sposobnostima. Pored toga, radile su i u radionici za ručne radove, pod nadzorom stručne upravnice, koju je Ministarstvo prosvete dodelilo društvu na rad.[1] Pitomice su izrađivale u ovoj radionici mnoge predmete, koji su se svakodevno koristili u domu, a neki su i prodavani.[1]
Veoma se vodilo računa o vaspitanju i obrazovanju devojaka, pa su često posećivale kulturne ustanove, predavanja i druge edukativne manifestacije.[1] Posebno je to bila praksa na dan nekog verskog ili državnog praznika. Društvo se trudi da devojke svake godine odvede na letovanje, na taj način devojke su upoznavale mesta u Srbiji, a promena klime pogodno je uticala i na njihovo zdravlje.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Ur.S. Sretenović, B. Nedeljković, Almanah humanih društava, Beograd 1940.