Društvo Srpska braća
Društvo Srpska braća osnovano je 23. januara 1905. godine, a osnovni zadatak bio je da pomaže slobodarski i nacionalni pokret u Staroj Srbiji i Makedoniji, kao i da pruža moralnu i materijalnu pomoć ugroženom srpskom narodu, svuda gde se ukaže potreba. Društvo se u stvari bavilo pripremanjem, naoružavanjem i prebacivanjem ustanika preko granice. Golub Janić je bio prvi, doživotni i jedini predsednik društva, kao i jedan od osnivača zajedno sa Ljubom Jovanovićem i Josifom Studićem. U njegovoj kući na Terazijama u Beogradu nalazila se i kancelarija društva.
Rad društva uredi
Ustavom društva određeno je sledeće:
Da se staraju o dobru svakoga Srbina iz Stare Srbije i Maćedonije, da vode brigu o napretku svaoga od njih. Da pomognu svakome od njih, bilo u njegovoj nevolji i potrebi u Srbiji, bilo da se postaraju o potrebi na domu, ako kakvu potrebu njegova rodina ima, a Srpska braća je mogu podmiriti ili pomoći. Da u slozi čuvaju svoju svetu pravoslavnu veru i crkvu i da, naposletku, bde nad sigurnošću sviju njih u koliko ta sigurnost pored zakona bude trebala bratske pomoći i potpore.[1]
Sedište uprave Srpske Braće bilo je u Beogradu, a u drugim gradovima društvo je imalo svoje poverenike i pododbore, sa kojima su delili zajedničku viziju i ciljeve. Glavna uprava ima osamnaest članova i sedam zamenika.[1]
Društvo je finansijski opstajalo zahvaljujući donacijama pojedinaca i samih članova, a takođe prihodi su skupljani i na zabavama, od različitih novčanih zavoda i korporacija, drugih dobrotvornih društava i slično.[1]
Za prvu godinu svog postojanja društvo je raspolagalo sa 17.908,75 dinara, za sedeću 1906. godinu 20.004,68 dinara, a za treću do 1. avgusta 1908. godine 18.834,85 dinara. Redovnih članova 1908. godine bilo je oko 1200. Godišnji ulog članova bio je raspoređen prema imovinskom statusu člana i okvirno se kretao od 6 do 50 dinara.[1]
Društvo se osim revolucionarne delatnosti bavilo i dobrotvornim i humanitarnim radom, posebno u vreme ratova kada su potrebe za to bile česte.
Nakon oslobođenja i ujedinjenja 1918. godine društvo je prestalo sa svojim radom.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Stevan Simić, Srpska revolucionarna organizacija , komitsko četovanje u Staroj Srbiji i Makedoniji 1903-1912, Beograd 1998.