Википедија

Duvan (proizvod)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Duvan.

Duvan se odnosi na više od 70 vrsti biljaka iz roda Nicotiana familije Solanaceae, kao i na proizvode koje se prave od osušenih listova duvana, kao što su cigare i cigarete, duvana za lulu, duvana za žvakanje i aromatični duvan za nargile. Duvan se koristi i u bioinžinjeringu biljaka i kao ukras, a hemijske komponente iz duvana se koriste za izradu nekih pesticida i lekova.[1]

Listovi duvana na sušenju.
Osušeni duvan.

Smatra se da je glavna komercijalna vrsta, N. tabacum, poreklom iz tropske Amerike, kao i sve biljke iz roda Nicotiana, ali ona se toliko dugo uzgaja, da se ne zna za nju u divljini. N. rustica, vrsta koja daje brzo goreće listove, bila je vrsta duvana koja se prvobitno uzgajala u Virdžinije, ali danas se uglavnom uzgaja u Turskoj, Indiji i Rusiji. Adiktivni alkaloid nikotin se smatra najkarakterističnijim sastojkom duvana, ali štetne posledice upotrebe duvana se mogu dobiti od hiljada drugih jedinjenja koje nastaju u dimu, kao što su policiklični aromatični ugljovodonici (na primer benzopiren), formaldehid, kadmijum, nikl, arsen, duvanske nitrosamine, fenile i mnogi drugi.[2] Duvan takođe sadrži beta-karbolinske alkaloide koji inhibituju monoaminsku oksidazu.[3]

Uzgajanje duvana je slično uzgajanju drugih poljoprivrednih proizvoda. Seme se seje u hladnim ramovima ili žarištima da se spreče napadi insekata, a zatim se presađuje u polja. Duvan je jednogodišnja biljka, koja se bere mehanički ili ručno. Nakon berbe, duvan se skladišti za sušenje, bilo vešanjem, grupisanjem ili stavljanjem na velike gomile sa cevastim otvorima kako bi toplota moga da izađe iz centra. Sušenje omogućava sporu oksidaciju i degradaciju karotenoida. Ovo omogućava duvanu da dobije odlike koje se obično pripisuju „glatkoći“ dima. Nakon toga, duvan se pakuje u zavisnosti od vida upotrebe, u šta spada pušenje, žvakanje, ušmrkivanje, itd. Većina cigareta koristi duvan sušen u posebnim objektima sa kontrolisanom cirkulacijom vazduha (sušare), koji daje dim blaži i lakši za udisanje. Korišćenje sušenog duvana niskog koeficijenta kiselosti koji se može udisati glavni je razlog zašto pušenje izaziva rak pluća i druge bolesti povezane sa udisanjem dima.[2]

U upotrebi duvan se najčešće koristi u vidu pušenja, žvakanja i ušmrkavanja. Duvan se u Americi dugo koristio kao enteogen, ali nakon dolaska Evropljana u Severnu Ameriku, uskoro je postao važna trgovačka roba i droga. Ova popularnost je dovela do razvoja južnjačke privrede u SAD zasnovane na duvanu, sve dok on to mesto nije ustupio pamuku. Nakon Američkog građanskog rata, promena u potražnji i tehnici proizvodnje je omogućila nastanak cigareta. Ovaj novi proizvod je brzo doveo do razvijanja duvanske industrije.

Upotreba duvana je aktivnost koje danas praktikuje oko 1,1 milijardi osoba i više od jedne trećine odraslog stanovništva.[4] Nivo pušenja se ustalio ili opada u razvijenim državama, ali nastavlja da raste u zemljama u razvoju.[5]

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, duvan je ubedljivo najčešći uzrok smrti u svetu koji se može sprečiti. U izveštaju iz 2008. SZO je procenila da duvan prouzrokuje 5,4 miliona smrti godišnje.[6] Duvan najčešće izaziva bolesti koje pogađaju srce, jetru i pluća, a pušenje je glavni faktor rizika za srčane udare, moždane udare, hronične opstruktivne bolesti pluća (uključujući hronični bronhitis) i rak (naročito rak pluća, rak grkljana i rak gušterače). Takođe, zbog jakih adiktivnih osobina duvana, nastaju tolerancija i zavisnost.[7][8]

Etimologija uredi

Engleska reč tobacco potiče od španske i portugalske reči „tabaco“. Precizno poreklo ove reči je sporno, ali se generalno smatra da je izvedena bar delom, iz tajnskog, aravačkog jezika Kariba. U tajnskom, ova reč označava bilo zavijanje listova duvana (prema Bartolomeu de las Kasasu, 1552) upotrebu tabaga, vid lule Y-oblika koja je korištena za udisanje duvanskog dima (prema Oviedu; dok se sami listovi nazivaju cohiba).[9][10]

Međutim, možda koinsidentno, slične reči u španskom, portugalskom i italijanskom su korištene od 1410. za definisanje lekovitog bilja, za koje se smatra da potiču iz arapske reči طُبّاق ṭubbāq (kao i طُباق ṭubāq), reči za koji se navodi da datira iz 9. veka, kao ime raznog bilja.[11][12]

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija duvana
Vidi još: Istorija komercijalnog duvana u Sjedinjenim Državama
 
Vilijam Harnetov (American, 1848-1892), Mrtva priroda sa tri tipa duvana, 1880, Bruklinski muzej

Tradicionalna upotreba uredi

 
Najraniji prikaz Evropljanina koji puši, iz diskusije Duvan Antonija Čuta, 1595
 
Čovek puši duvan koristeći nargilu u Darčuli u Nepalu

Duvan je dugo korišten u Amerikama, gde neka kultivaciona mesta u Meksiku datiraju unazad iz 1400–1000. p. n. e.[13] Mnoga urođenička indijanska plemena su tradicionalno uzgajala i koristila duvan. Istočna Severno Američka plemena su vekovima imala tradiciju nošenja duvana u vrećama kao široko prihvaćenu trgovinsku stavku, kao i radi pušenja u društvenim i ceremonijalnim okolnostima, poput zapečaćenja mirovnog ugovora ili trgovinskog sporazuma.[14][15] U nekim populacijama, duvan se smatrao darom stvoritelja, te da je ceremonijalni duvanski dim nosio pušačeve misli i molitve do stvaraoca.[16]

Popularizacija uredi

 
Ilustracija iz knjige Frederika Vilijama Fermonta Duvan, njegova istorija i asocijacija, 1859
 
Biljka i list duvana iz Deli plantaže na Sumatri, 1905

Nakon dolaska Evropljana u Ameriku, duvan je postao sve popularniji kao trgovinski predmet. Ernandez de Bankolo, španski hroničar Kariba, je bio prvi Evropljanin koji je doneo seme duvana u Stari svet 1559. godine po nalogu kralja Filipa II od Španije. To seme je posejano na periferiji Toleda, specifičnije u oblasti poznatoj „Los Cigarales“ imenovanoj po neprekidnim štetama od cvrčaka (cigarras u španskom). Pre razvoja lakših Virdžinija i belih burli sojeva duvana, dim je bio suviše oštar za udisanje. Male količine su pušene pri pojedinačnim upotrebama, koristeći lulu kao što je midvah ili kiseru, ili pušeći pomoću novih izuma, vodenih lula kao što su bong ili nargila.

Navedene koristi od duvana su donekle doprinele njegovom znatnom uspehu. Astronom Tomas Hariot, koji je pratio Ričarda Grenvila na njegovoj ekspediciji iz 1585. godine na ostrvo Roanouk, je objasnio da biljka „otvara sve pore i prolaze tela“ tako da su kod urođenika „tela primetno zdravstveno očuvana i da oni ne znaju za mnogo teških bolesti, kojima smo mi u Engleskoj često pogođeni“.[17]

Duvansko pušenje, žvakanje, i udisanje je postalo ishodištem jedne od značajnijih industrija u Evropi i njenim kolonijama do 1700.[18][19]

Duvan je bio značajan profitabilan usev u Kubi i drugim delovima Kariba još od 18. veka. Kubanske cigare su poznate širom sveta.[20]

U kasnom 19. veku su cigarete postale popularne. Džejms Bonsak je kreirao mašinu koja automatizuje proizvodnju cigareta. Ovo povećanje proizvodnje je omogućilo ogroman porast u duvanske industrije sve do otkrića njegovog impakta na zdravlje tokom kasnog 20. veka.[21][22]

Duvan se u Hercegovini proizvod od 17. veka. Razne države su često uvodile monopol na trgovinu, što se zaobilazilo krijumčarenjem.[23] Npr. u Kraljevini Jugoslaviji je procenjen gubitak za državnu kasu od četiri milijarde dinara 1930-36.[24]

Savremena istorija uredi

Vidi još: Kontrola duvana i Duvan u Sjedinjenim Državama

Nakon naučnih otkrića iz sredine 20. veka, duvan je osuđivan kao opasnost po zdravlje, i na kraju je identifikovan kao direktni uzročnik raka, kao i niza drugih respiratornih i cirkulatornih bolesti. U Sjedinjenim Državama to je dovelo do Sporazuma o poravnanju duvanskih dozvola, kojim su rešene tužbe u zamenu za kombinaciju godišnjih plaćanja državi i dobrovoljnih ograničenja reklamiranja i plasiranja duvanskih proizvoda.

Tokom sedamdesetih godina, Braun & Vilijamson su ukrštanjem sojeva duvana proizveli Y1. Ovaj soj duvana je sadržao neobično visoku količinu nikotina, skoro udvostručujući njegov sadržaj sa 3,2-3,5% na 6,5%. Tokom devedesetih godina to je podstaklo Upravu za hranu i lekove da koristi ovaj soj kao dokaz da duvanska industrija namerno manipuliše sadržaj nikotina u cigaretama.

Godine 2003, kao odgovor na porast korišćenja duvana u zemljama u razvoju, Svetska zdravstvena organizacija[25] je uspešno prikupila podršku 168 zemalja da potpišu Okvirnu konvenciju o kontroli duvana. Konvencija je osmišljena da podstakne efikasno zakonodavstvo i njegovo sprovođenje u svim zemljama, kako bi smanjili štetni efekti duvana. To je dovelo do razvoja proizvoda za prekid pušenja.

Reference uredi

  1. ^ „tobacco :: Major Uses - Kids Encyclopedia | Children's Homework Help | Kids Online Dictionary | Britannica”. Student.britannica.com. Arhivirano iz originala 15. 4. 2009. g. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  2. ^ a b Proctor, Robert N. (2012). „The history of the discovery of the cigarette–lung cancer link: Evidentiary traditions, corporate denial, global toll: Table 1”. Tobacco Control. 21 (2): 87—91. PMID 22345227. S2CID 2734836. doi:10.1136/tobaccocontrol-2011-050338. 
  3. ^ Herraiz, T.; Chaparro, C. (25. 3. 2013). „Human monoamine oxidase is inhibi...”. Biochemical and Biophysical Research Communications. Ncbi.nlm.nih.gov. 326 (2): 378—386. PMID 15582589. doi:10.1016/j.bbrc.2004.11.033. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  4. ^ Saner L. Gilman and Zhou Xun, "Introduction" in Smoke. pp. 26.
  5. ^ „Who Fact Sheet: Tobacco”. Who.int. 26. 7. 2013. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  6. ^ „WHO Report on the global tobacco epidemic, 2008 (foreword and summary)” (PDF). World Health Organization. 2008: 8. „Tobacco is the single most preventable cause of death in the world today.” 
  7. ^ „Tobacco Facts - Why is Tobacco So Addictive?”. Tobaccofacts.org. Arhivirano iz originala 14. 3. 2007. g. Pristupljeno 18. 9. 2008. 
  8. ^ „Philip Morris Information Sheet”. Stanford.edu. Arhivirano iz originala 5. 4. 2008. g. Pristupljeno 18. 9. 2008. 
  9. ^ „World Association of International Studies, Stanford University”. 
  10. ^ Ernst, A. (1889). „On the etymology of the word tobacco”. The American Anthropologist. A2 (2): 133—142. S2CID 162101982. doi:10.1525/aa.1889.2.2.02a00020. 
  11. ^ Lane's Lexicon. page 1879.
  12. ^ The word ṭubāq no longer refers to various herbs, but has come to refer, in some dialects, specifically to tobacco. See Hans Wehr's Dictionary of Modern Written Arabic. page 647.
  13. ^ Goodman 2005
  14. ^ e.g. Heckewelder, History, Manners and Customs of the Indian Nations who Once Inhabited Pennsylvania, p. 149 ff.
  15. ^ "They smoke with excessive eagerness ... men, women, girls and boys, all find their keenest pleasure in this way." - Dièreville describing the Mi'kmaq, circa 1699 in Port Royal.
  16. ^ Jack Jacob Gottsegen (1940). Tobacco: A Study of Its Consumption in the United States. str. 107. 
  17. ^ Harriot, Thomas, A Brief and True Report of the New Found Land of Virginia, 1590, http://www.gutenberg.org/files/4247/4247-h/4247-h.htm
  18. ^ Eric Burns, The Smoke of the Gods: A Social History of Tobacco (2006), A popular history focused on the US.
  19. ^ Jordan Goodman, Tobacco in History: The Cultures of Dependence (1993), A scholarly history worldwide.
  20. ^ Charlotte Cosner, The Golden Leaf: How Tobacco Shaped Cuba and the Atlantic World (Vanderbilt University Press; 2015)
  21. ^ Richard Kluger, Ashes to Ashes: America's Hundred-Year Cigarette War (1996)
  22. ^ Allan Brandt, The Cigarette Century: The Rise, Fall, and Deadly Persistence of the Product That Defined America (2007)
  23. ^ Da li je duvanu presudilo tržište ili državni monopol: I visoki „hercegovac“ skraćen za glavu. radiotrebinje.com 21.11.2014.
  24. ^ "Politika", 13. nov. 1936
  25. ^ „WHO | WHO Framework Convention on Tobacco Control (WHO FCTC)”. Who.int. Pristupljeno 18. 9. 2008. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Duvan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуван_(производ)&oldid=27786067”