Википедија

Dušan Bogunović

српски политичар

Dušan M. Bogunović (Zrmanja, 1888 — 1944) bio je srpski pedagog i nacionalni radnik.

Dušan M. Bogunović
Lični podaci
Datum rođenja1888.
Mesto rođenjaZrmanja
, Austrougarska monarhija
Datum smrti1944.
Mesto smrtiBeograd
, Kraljevina Jugoslavija
NarodnostSrbin
Religijapravoslavna
Profesijaučitelj
Politička karijera
Politička
stranka		Jugoslovenska radikalna zajednica
narodni poslanik

Biografija uredi

Rođen je u srpskoj pravoslavnoj porodici iz bratstva Bogunovića, od oca Mihajla-Miloša (1854—1937) i majke Marije (1858-192?) iz stare srpske plemićke porodice Sinobad.

Dušanov stariji brat Petra (1883—1944) je otac čuvenog beogradskog arhitekte Uglješe Bogunovića (1922—1994).

Preko prosvetnog rada i sportskih organizacija budio je nacionalni ponos Srba, pre svega putem „Sokolskih društava“, na koja Austrougarska monarhija (nem. Österreichisch-Ungarische Monarchie: 1867-1918) nije gledala ni malo blagonaklono.
Inače, „Sokolski pokret“, kao najznačajniji nacionalni pokret Srba u 20. veku, reorganizovao je (čitaj: podigao na viši nivo) svojim radom i zalaganjem upravo Dušan, svrstavajući se time (u istorijskom smislu) u najistaknutije predstavnike istog (u celom srpskom etničkom korpusu), rame uz rame sa slikarom Stevanom Todorovićem (1832—1925), sanitetskim pukovnikom dr Vladanom Đorđevićem (1844—1930) i dr Lazom Popovićem (1877—1945), koji su bili osnivači i članovi uprave pravog Beogradskog gimnastičkog društva „Soko“ (osnovano je 7. aprila 1891. godine), odnosno koji su udarili temelj „Savezu srpskih sokolskih društava“ (osnovanom u Zagrebu).[1]
U Bosni i Hercegovini posebno dobru saradnju ima sa sokolskim vođom Stevanom Žakulom (1875—1939).

Profesionalnu karijeru posvetio je obrazovanju mladih, radeći kao učitelj i školski inspektor (nem. Schulinspektor).[2]

Pomoć Sokolskom pokretu od strane Kraljevine Srbije uredi

Bogunović, Popović, Teodorović, Žakula, Dominikanović, Metikoš i dr. iz Sokolskog pokreta u Austrougarskoj monarhiji održavali su tesne veze sa Kraljevinom Srbijom.

Razvoj Sokolskog pokreta je posebno dobio na zamahu, kada je Vlada Kraljevine Srbije ovlastila 1908. godine generalštabnog pukovnika Milutina Gr. Miškovića (1864—1934) da najpre ujedini sve sokolske organizacije i tzv. „Dušanovce“ u Kraljevini, a potom 1911. godine i sve slične organizacije u Austrougarskoj i Osmanskoj Turskoj.

Ove aktivnosti bile su deo odgovora Kraljevine Srbije na aneksiju (1908) Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, tj. priprema za „nacionalno ujedinjenje“ Srba.

Vlada je preko patriotske i poluvojne organizacije „Narodna odbrana“ (osnovana je 1908. godine) koordinirala aktivnosti Sokolskih društava u zemlji i van nje.

Kada je osnovan (1911) „Saveza srpskog sokolstva“, njegovo sedište je bilo u istoj zgradi kao i sedište „Narodne odbrane“[3], zbog čega je Austrougarska posebno bila uznemirena, te će nešto kasnije (posle Sarajevskog atentata 1914. godine) ovo iskoristiti kao razlog za gašenje srpskih sokolskih organizacija na teritoriji pod njihovom kontrolom.[4]

Sukobi sa austrougarskom vlašću uredi

U Bosanskom Novom je uhapšen 1915. godine u naknadnim istragama oko atentata u Sarajevu, kao vođa tamošnjeg „Sokolskog udruženja“, ali pod lažnim optužbama.[5]
Dušan je bio jedan od optuženih na tom čuvenom „Veleizdajničkom procesu“ u Banjaluci, koji je formalno počeo 3. novembra 1915. godine, a završio se 16. marta 1916. godine.
U ovom procesu je bilo obuhvaćeno 156 optuženiih Srba (zbog navodne veleizdaje) i svi, osim trojice maloletnih, predloženi su za osudu na smrtnu kaznu.

Bogunović je (u okviru optužnice) stavljana na teret veza sa „Sokolskim udruženjima“.

Presuda je doneta 22. aprila 1916. godine (baš uoči pravoslavnog Uskrsa), a njome je Dušan Bogunović osuđen na osam godina zatvora,[6] od kojih je odležao tri i po godine.

Politički rad uredi

Govoreći o srpskim sokolima pre Prvog svetskog rata (1914—1918) Dušan M. Bogunović istakao je:

 
Četnički komandant Mihajlo-Miloš S. Bogunović (1854-1937), sa svojim sinovima i sokolskim vođama Petrom (1883—1944) i Dušanom (1888—1944).
Mali dečak je njegov unuk budući srpski akademik Vladimir Bogunović (1911-1986), a sin Dušana.
Vreme nastanka fotografije: 1918. godina.

«Biti član sokolske organizacije u Bosni i Hercegovini značilo je biti otvoren neprijatelj Austro-Mađarije. I ako se u tome pravcu zahtevalo nešto da se učini, život za to moralo se dati. Buniti se, osvežavati svest, ljubiti Srbiju i Kralja Petra, smetati i prkositi svagđe i na svakom mestu Austro-Mađariji, tražiti slobodu i pun život a dizati se protiv ne samo ličnoga, nego i nacionalnoga robstva, to je bio osnovni motiv sokolske politike u Bosni i Hercegovini.” Srbi su težili ujedinjenju prvo sa Srbijom a onda i s ostalim jugoslovenskim krajevima, a tome su se priklanjali i deo muslimana i katolika. Protiv su bili katolici, anacionalni muslimani, vladini Srbi i svi ostali, koji su se posle okupacije doselili u Bosnu i Hercegovinu poznati kao “kuferaši”.»[7]

U oktobru 1918. godine kada je kraj Prvog svetskog rata bio evidentan, Dušan Bogunović je sazvao sastanak u hotelu „Popović“ u Prnjavoru na kome se raspravljalo o stanju u zemlji i političkoj situaciji.
Na tom sastanku su prisustvovali Stevo Ostojić, Todor-Tošo Todorović, Tešo Kovačvić, Bogdan Bošković, Trivun Đermanović, Marko Marković i Tešo Popović, vlasnik hotela.

Cilj sastanka bilo je određenje Srba prema predstojećim geopolitičkim događajima i podrška ujedinjenju srpskog etničkog prostora iz propale Austrougarske monarhije sa Kraljivinom Srbijom.

Bio je političar i poslanik (1939—1941) u Kraljevini Jugoslaviji (1929—1945).

 
Dušan M. Bogunović u Narodnoj Skupštini Kraljevine Jugoslavije.

Izabran je 16. februara 1939. godine za narodnog poslanika (Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije) ispred stranke Jugoslovenske radikalne zajednice (skr. JRZ) u Narodnoj skupštini gde je zamenio kolegu Đuru Mikašinovića (18??-1944), koji je na izborima 1938. godine dobio mandat naroda.

Pokušavao je da Srbe van Srbije okupi u jedan jedinstven politički pokret[8], što su nacionalistički i klerikalni krugovi u Zagrebu shvatali kao pretnju za svoje ciljeve zacrtane još pre potpisivanja Sporazuma „Cvetković-Maček“ 26. avgusta 1939. godine, tj. formiranja Banovine Hrvatske.[9]

U toku Drugog svetskog rata izbegao je u Nedićevu Srbiju, gde je nastavio politički rad, kao protivnik ustaškog pokreta u NDH, ali i komunističko-partizanskog pokreta.[10]

U spisima Gestapoa (Geheime Staatspolizei) nalazi se podatak da se Dušan Bogunović, početkom aprila 1942. godine, posle bekstva iz Nezavisne Države Hrvatske (skr. NDH) u okupiranu Srbiju, povezao sa Milanom Aćimovićem (1898—1945), ministarom Unutrašnjih poslova (period: 1941-1942) u Nedićevoj Vladi narodnog spasa.[11]

Po priči njegove sestre Dubravke Ivanović (1922-2003), par dana posle oslobođenja Beograda (konkretno 24. oktobra 1944. godine) na ulici su ga pokupili pripadnici nove komunističke vlasti.
Iako je imala neke kontakte u strukturama novouspostavljenog režima, sestra nije uspela da stupi u kontakt sa njim. Pogubljen od strane komunista neposredno po hapšenju, a porodica sumnja da se to desilo odmah sutradan, tj. 25. oktobra 1945. godine. Zvanično je proglašen nestalim tek 1946. godine.

Potomstvo uredi

Dušan je bio oženjen Marijom Zapletovom (1888—1946), sa kojom je imao sina Vladimira (1912—1986), kasnije veoma poznatog akademika, sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ovde već pomenutu ćerku Dubravku, koja je posle udaje nosila prezime Ivanović.

Dela uredi

Pisac je brojnih naučno obrazovnih knjiga iz oblasti prosvete, odnosno fizičkog vaspitanja.
Pokretač je vlasnik i urednik političko-ekonomskog lista „Seljačko ognjište“, namenjenog selu (od 1939. godine izlazio je u 5000 primeraka).[12]

 
Sokolski vođa, prosvetni radnik i političar Dušan M. Bogunović (1888-1944), prilikom posete Tomašu Garigu Masariku (1850—1937), prvom predsedniku Čehoslovačke (vladao: 1918-1935) u Čehoslovačkoj (30. novembra 1936. godine).

Spisak važnijih Dušanovih radova/knjiga (bibliografija):

  • „Sokolska prosveta u društvu i narodu: Sokolska prosveta, knjiga 1“, Sokolska biblioteka (Zagreb: Južnoslovenski Sokolski Savez, 1921)
  • „Reči - omladini: Svetosavska Misao u sadašnjosti! Govor Dušana M. Bogunovića... u Zagrebu 27. januara 1921.“ (Zagreb: Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1921)
  • „Od Ujedinjenja Sokolstva do II. Sokolskog Sabora“ (Zagreb: Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1924)
  • „Pregled telesnog odgoja i sokolstva“, Sokolska prosvetna knjiga br. 3 (Zagreb: Hrvatski štamparski zavod, 1925)
  • „Srpsko sokolstvo i sarajevski atentat“, Svezak 1, Mala sokolska biblioteka (Zagreb: Hrvatski štamparski zavod, 1925)
  • „Sokolske reči dr Laze Popovića“, Deo 1 (Zagreb: Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1925)
  • „Sokolstvo i narodna vojska“, Sokolski bukvar knj. 1 (Zagreb: Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1927)
  • „Sokolske reči dr Laze Popovića“, Deo 2 (Zagreb: Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1928)
  • „Metodika telesnog vaspitanja deteta“ (Zagreb: Tisak i Naklada knjižare St. Kugli, 1931)
  • „Zbirka sokolskih kompozicija“, Kompozitori: M. Katić... (Zagreb: Tisak i Naklada knjižare St. Kugli, 1931)
  • „Sokolstvo i škola“ (Zagreb: Tisak i Naklada knjižare St. Kugli, 1931)
  • „Osnovi sokolske ideologije: druga knjižnica za poznavanje sistema sokolskog uzgoja“ (Zagreb: Narodne Novine, 1934)
  • „Obavezno telesno vaspitanje omladine: o zakonima, uredbama i pravilnicima, plan i program nastave obaveznog telesnog vaspitanja“ (Zagreb: Zadružna štamparija B. Miletić, 1935)
  • „Od myšlenky kulturního sjednocení do svobodné a samostatné Jugoslavie: Přednáška Dušana Miloševa Bogunoviče, kterou pronesl v Jaroměři dne 3. prosince 1936“ (Jaroměř: Československo-jihoslovanská Liga, odbor pro Jaroměř, Josefov a okolí, 1937)
  • „Hrvati u svetlu istorije“ (Beograd: //, 1944)

Časopisi:

  • „Telesno vaspitanje jugoslovenske školske omladine“, God. 2, Br. 1 (1934/1935), God. 3, Br. 9/10 (1935/1936) – glavni i odgovorni urednik je D. M. Bogunović (Zagreb: Zadružna štamparija B. Miletić, 1934-1936)
 
Bogunović, Dušan M.: „Sokolska prosveta u društvu i narodu: Sokolska prosveta, knjiga 1“, Sokolska biblioteka (Zagreb: Južnoslovenski Sokolski Savez, 1921).
  • „Telesno vaspitanje: školske i vanškolske omladine“ – glavni i odgovorni urednik je D. M. Bogunović (Zagreb: Dušan Bogunović, 1933/1934)
  • „Dečje telesno vaspitanje“ – glavni i odgovorni urednik je D. M. Bogunović (Zagreb: Dušan Bogunović, 1933/1934)

Njegovo poslednjo delo (sa gornjeg spiska) je vezana za rad ovog srpskog rodoljuba tokom Drugog svetskog rata (1941—1945) u Beogradu.
U to vreme je bila veoma aktivna „Komisija Srpske pravoslavne crkve za izbeglice“, u kojoj su profesionalno radili pop prof. Radoslav Grujić i Milenko Popović, univerzitetski profesor i etnolog (koji je proteran iz Skoplja).
Njihovi brojni saradnici saslušavali su izbeglice prispele iz zloglasne Nezavisne Države Hrvatske (1941—1945) te skupljali sve što je tada pisano protiv Srba.
U krilu te Komisije Dušan Bogunović (pod pseudonimom „Psunjski“) napisao je i potom 1944. godine objavio knjigu „Hrvati u svetlu istorije“ (Beograd: 1944).

Isprva se smatralo da je pisac ove knjige Veliša Raičević (1903-1972), ali je pravi identitet autora otkrio tek 1993. godine srpski akademik dr Vasilije Krestić, objavivši javnosti da je pisac knjige – Dušan M. Bogunović.

U maju 1918, izabran od strane Crkvene skupštine (SPC) za učitelja „Srpske škole“ u Zagrebu, a od januara 1919. za školskog upravitelja.[13]
Takođe, bio je predsednik ili član u više srpskih kulturno-prosvetnih udruženja u Zagrebu.

Galerija uredi

  •  
    Izvor:
    Stevan Žakula (1875—1939): „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936, str. 0).
  •  
    Izvor:
    Stevan Žakula (1875—1939): „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936, str. 18-19).
  •  
    Izvor:
    Stevan Žakula (1875—1939): „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936, str. 24-25).
  •  
    Izvor:
    Stevan Žakula (1875—1939): „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936, str. 56-57).
  •  
    Izvor:
    Stevan Žakula (1875—1939): „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936, str. 58-59)
  •  
    „Sokolski pokret“, najznačajniji nacionalni pokret Srba u 20. veku, organizovao je Dušan M. Bogunović (1888-1944).
  •  
    Dušan M. Bogunović (1888-1944) je bio oženjen Marijom Zapletovom (1888—1946), sa kojom je imao sina Vladimira (1912—1986), kasnije veoma poznatog akademika, sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ćerku Dubravku, koja je posle udaje nosila prezime Ivanović.
  •  
    Sokolski vođa, Dušan M. Bogunović (1888-1944), prilikom posete Tomašu Garigu Masariku (1850—1937) u Pragu 1936. godine. Dušan se nalazi u drugom redu (odmah iza Masarika).
  •  
    Poslednja fotografija Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Službeni glasnik Narodne Republike Srbije (od 21. decembra 1946. godine ) u kome se Dušan M. Bogunović (1888-1944) i zvanično proglašava mrtvim.
  •  
    Četnički komandant Mihajlo-Miloš S. Bogunović (1854—1937), otac Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Pismo koje je dr Laza Popović (1877—1945) iz Zagreba uputio 15. oktobra 1926. godine Dušanu M. Bogunoviću (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Sokolska prosveta u društvu i narodu“ (1921) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Pregled telesnog odgoja i sokolstva“ (1925) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Sokolske reči dr Laze Popovića“, Deo 1 (1925) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Sokolstvo i narodna vojska“ (1927) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Sokolske reči dr Laze Popovića“, Deo 2 (1928) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Metodika telesnog vaspitanja deteta“ (1931) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).
  •  
    Korice knjige „Osnovi sokolske ideologije“ (1934) Dušana M. Bogunovića (1888—1944).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Medaković, Dejan: „Srbi u Zagrebu“ (Novi Sad: Prometej, 2004, str. 131)
  2. ^ Musiat, Siegmund: „Sorbische/Wendische Vereine 1716-1937“, Volume 26, Schriften des Sorbischen Institutes (Bautzen: Domowina-Verlag, 2001, str. 450)
  3. ^ Popović Laza: „Sokolski veleizdajnički proces u Zagrebu iz 1915-1916 god.“ (Zagreb: Štamparija Glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1927, str. 286)
  4. ^ Popović Laza: „Sokolski veleizdajnički proces u Zagrebu iz 1915-1916 god.“ (Zagreb: Štamparija Glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1927, str. 338)
  5. ^ Beatović, Đorđe i Milanović, Dragoljub: „Veleizdajnički procesi Srbima u Austrougarskoj“, Biblioteka Izvornici (Beograd: NIRO Književne novine, 1989, str. 16)
  6. ^ Ćorović, Vladimir: „Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918. godine” (Beograd: I. Đ. Đurđevića, 1920, str. 192)
  7. ^ Bogunović Dušan M.: „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski glasnik” Br. 10, 31. maj 1924. (Ljubljana: Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, 1924, str. 118, 119, 120)
  8. ^ Hrvatski državni arhiv (Zagreb), Grupa VI, Građanske stranke, Inv. br. 1424, Br. 77193, Predmet: Osnivanje „Srpske narodne koalicije“ i „Srpske narodne zajednice“, Izveštaj Političkog odsjeka Redarstvenog ravnateljstva u Zagrebu od 24. X. 1940.
  9. ^ „Historijski zbornik“, Tomovi 60-61 (Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske, 2007, str. 201)
  10. ^ Kovačić, Ivo: „Radnički pokret Hrvatskog primorja, Gorskog Kotara i Istre 1919-1941“, Tom 1 (Rijeka: Centar za historiju radničkog pokreta i NOR Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara, 1970, str. 185)
  11. ^ Istorijski arhiv Beograda (fondovi BdS / Befehlschaber der Sicherheitspolizei und Sicherheitdienst – Komandant policije bezbednosti i službe bez-bednosti / Uprava grada Beograda)
  12. ^ Novak, Božidar: „Hrvatsko novinarstvo u 20. stoljeću“ (Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga, 2005, str. 210)
  13. ^ Vitković, Dimitrije: „Srpska pravoslavna crkvena općina, parohija i škola u Zagrebu: hronologijsko-istorijski pregled”, Biblioteka Glas (Zagreb: Srpska pravoslavna eparhija zagrebčko-ljubjanska, 1985, str. 113)

Literatura uredi

  • Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. 
  • Demetrović, Juraj: „Jugoslavenska njiva“, Godina V (Zagreb: Tisak Hrvatskog štamparskog zavoda, 1921)
  • Bogunović Dušan M.: „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski glasnik” Br. 10, 31. maj 1924. (Ljubljana: Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, 1924)
  • Popović Laza: „ Sokolski veleizdajnički proces u Zagrebu iz 1915-1916 god.“ (Zagreb: Štamparija Glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1927)
  • Kovačić, Ivo: „Radnički pokret Hrvatskog primorja, Gorskog Kotara i Istre 1919-1941“, Tom 1 (Rijeka: Centar za historiju radničkog pokreta i NOR Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara, 1970)
  • Vitković, Dimitrije: „Srpska pravoslavna crkvena općina, parohija i škola u Zagrebu: hronologijsko-istorijski pregled”, Biblioteka Glas (Zagreb: Srpska pravoslavna eparhija zagrebčko-ljubjanska, 1985)
  • Beatović, Đorđe i Milanović, Dragoljub: „Veleizdajnički procesi Srbima u Austrougarskoj“, Biblioteka Izvornici (Beograd: NIRO Književne novine, 1989)
  • Ćirković, Simo C.: „Ko je ko u Nedićevoj Srbiji: 1941-1944, leksikon ličnosti, slika jedne zabranjene epohe“ (Beograd: Prosveta, IPS Media, 2000)
  • Musiat, Siegmund: „Sorbische/Wendische Vereine 1716-1937“, Volume 26, Schriften des Sorbischen Institutes (Bautzen: Domowina-Verlag, 2001)
  • Medaković, Dejan: „Srbi u Zagrebu“ (Novi Sad: Prometej, 2004)
  • Novak, Božidar: „Hrvatsko novinarstvo u 20. stoljeću“ (Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga, 2005)
  • „Historijski zbornik“, Tomovi 60-61 (Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske, 2007)
  • Regan, Krešimir: „Djelovanje Jugoslavenske radikalne zajednice u doba Banovine Hrvatske (1939-1941)“, Studia lexicographica, God. 1, Br. 1 (Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2007)

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Богуновић&oldid=27555454”